Тринаеста годишњица агресије НАТО на СРЈ

Данас се навршава 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении.

Одлука о агресији на тадашњу СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Алексинац - стамбена зграда

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање” написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Београд - болница Др Драгиша Мишовић

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
 

Нови Сад - мост

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.