„Ел класико” и у европској игри новца

Економска криза дрма државама еврозоне, али и даље је 14 (од укупно 20) фудбалских клубова из ових земаља (преосталих шест су Енглези) међу 20 најбогатијих по приходу на „Старом континенту.”

У традиционалном, 15. по реду, истраживању фирме „Дилојт”, названом „Лига новца”, седму годину узастопно на врху је мадридски Реал: од јуна 2010. до јуна 2011. овај клуб је зарадио 479.500.000 евра (повећање од 9,3 одсто у односу на 2009/10).

Чувени шпански „Ел класико” са зелених терена води се и у игри новца: на позицији број два, са 451.000.000 евра (раст 13 одсто), је архи ривал Барселона.

Успорен раст, али већи од привредног

„Бронза” је припала Манчестер јунајтеду (победник првих осам анкета, стартна 1996/97): „црвени ђаволи” су се зауставили на 367.000.000 евра (у плусу на претходну листу за 4,9 одсто).

Наравно, раст је и у фудбалу успорен, пошто је са девет одсто у 2009/10, склизнуо на три одсто (или 20 најбогатијих клубова је 2010/11 зарадило 4.400.000.000 евра, што пак покрива 25 одсто европског тржишта), али у истом периоду привредни раст у земљама ових фудбалских екипа износио 1,7 одсто (2010), односно 1,3 одсто (2011.).

Највише представника имају Енглези (шест), праћени Италијанима (пет), Немцима (четири), Шпанцима (три) и Французима (два).

Већ први поглед на бројке указује на велики јаз између ударног двојца и трећепласираног. Формула по којој „Дилојт” деценију и по рангира клубове садржи приходе од спонзора (код Реала у укупној суми они учествују са 36 одсто), дана одигравања утакмице (28 %) и ТВ права (36 %).

Баш у овом последњем се налази и објашњење за разлику. У Шпанији клубови појединачно уговарају послове са ТВ мрежама, док се у Премијер лиги приход дели на равне части (постоје и појединачна уговарања, али није лако у испарцелисаном тржишту пронаћи нове „теритотије”) и он је у обрачунском периоду износио 38.000.000 евра по клубу.

У земљи благостања за Реал и Барселону почели су преговори око централизоване расподеле ТВ-пара, али ако и заживи, то се неће догодити пре 2015/16. До тада, ко преживи причаће, пошто ако смо написали да између „Барсе” и тима Немање Видића постоји јаз, онда је права провалија када су у питању Морињова и Гвардиолина екипа и остатак сиротиње раје у Примери.

Јуриш на пола милијарде евра

Зато и не чуди што су у последњих пет година приходи Реала и Барселоне (од Катарске фондације Месијева чета за име на дресовима годишње приходује 30.000.000 евра) порасли за по две стотине милиона евра и што су они једини кандидати да већ у следећем истраживању надмаше цифру од пола милијарде евра.

Међу првих десет девет (Реал, Барселона, М. Јунајтед, Бајерн, Арсенал, Челси, Милан, Интер, Ливерпул) клубова се ту налази од 2006, а једина померања су место, два горе или доле.

У односу на прошлу годину највећи скок је направио Шалке, пре свега захваљујући пласману у полуфинале Лиге шампиона: Немци су напредовали за шест позиција, стигавши до десете (202.400.000 евра) и остваривши раст од чак 45 одсто (од 20 клубова девет је остварило двоцифрени раст, а највећи губиташ, са 24 одсто је Јувентус).

Нови богаташи су Борусија (Дортмунд) на 16, Валенсија на 19, и Наполи на 20. месту, док су са листе испали Атлетико (Мадрид), Штутгарт и Астон Вила. Најближа у потери за чланством у елитном друштву на 21. месту била је португалска Бенфика са приходом од 102.000.000 евра.

На листи шест клубова (Ливерпул, Манчестер Сити, Јувентус, Борусија, Хамбургер, Наполи) није учествовало у Лиги шампиона, а од првака велике петорке (Енглеска, Шпанија, Италија, Немачка, Француска) једино у двадесет нема француског Лила.

И, да ли у европском фудбалу тече мед и млеко, после овога? Никако. Пре месец дана УЕФА је клубовима упутила „последњи позив за буђење”. У њеној анализи у финансијској 2010. приходи 665 клубова су порасли за 6,6 одсто (на 12.800.000.000 евра), али су зато и трошкови скочили за милијарду евра, па се на другој страни медаље налази баласт тежак 14.400.000.000 евра или 56 одсто клубова је у минусу од 8.400.000.000 евра.

А 2013/14 ступиће на снагу Уефин програм назван „фудбалски фер плеј” када ће, бар како је замишљено, свим губиташима бити забрањено да учествују у такмичењима под капом европске куће фудбала. А како је у државама еврозоне све мање хлеба, тешко да ће неко пучанству смети да одузме и „игру...”

----------------------------------------------

Двадесет клубова са највећом зарадом

„Дилојтова” листа 20 клубова са највећом зарадом у 2010/11: 1. Реал 479.500.000 евра, 2. Барселона 450.700.000, 3. Манчестер јунајтед 367.000.000, 4. Бајерн 321.400.000, 5. Арсенал 251.100.000, 6. Челси 249.800.000, 7. Милан 235.100.000, 8. Интер 211.400.000, 9. Ливерпул 203.300.000, 10. Шалке 202.400.000, 11. Тотенхем 181.000.000, 12. Манчестер Сити 169.600.000, 13. Јувентус 153.900.000, 14. Марсеј 150.400.000, 15. Рома 143.500.000, 16. Борусија 138.500.000, 17. Лион 132.800.000, 18. Хамбург 128.800.000, 19. Валенсија 116.800.000, 20. Наполи 114.900.000 евра.

----------------------------------------------

Десет највреднијих фудбалских клубова

Амерички лист „Форбс” традиционално објављује своју листу највреднијих светских фудбалских клубова. У 2011. (последњој) она има овакав изглед: 1. Манчестер јунајтед 1.402.000.000 евра, 2. Реал 1.091.000.000, 3. Арсенал 896.500.000, 4. Бајерн 787.000.000, 5. Барселона 733.000.000, 6. Милан 630.500.000, 7. Челси 495.000.000, 8. Јувентус 472.500.000, 9. Ливерпул 393.000.000, 10. Интер 332.000.000 евра.