Грчка је банкрот, а шта је онда Америка?

 Грчка је банкрот, још неке земље ЕУ су на прагу банкрота, а шта је онда Америка? Ако нису ни „илуминати“ ни „Ротшилди“ – ко је прави власник Америке и чиме то Америка прети Свету? Десет земаља којима Вашингтон дугује стотине милијарди долара а само Кинезима дугује целу производњу Илиноиса и Индијане

Дуг САД страним повериоцима премашује 14 хиљада милијарди долара. Ко ће тај дуг да врати, хоће ли Америка прогласити банкрот или ће ратом те дугове да „обрише“ – што би значило рат противу целог Света. Ако је Америка банкрот а неоспорно да јесте како и чиме то прети осатку света - или се „илуминати“, „Ротшилди“ и остали пљачкаши надају да ће на крају бити „да је све то појела маца“ те да ће они и даље владати Светом. Много је ту неких чудних нелогичности који ће убрзо морати да се реше јер су се умишљени „владари Света“ очигледно погубили у својим плановима бар када погледамо коме све и колико дугују.

·         Дуг према Кини (891,6 милијарди долара) еквивалентан је комбинованом бруто производу Илиноиса (630,4 млд долара) и Индијане (262,6 млд долара)

·         Дуг према Јапану (883,6 милијарди долара) једнак је комбинованом бруто производу Минесоте (260,7 млд), Висконсина (244,4 млд), Ајове (142,3 млд) и Мисурија (239,8 млд долара)

·         Амерички дуг земљама ОПЕК могле би да заједно покрију Небраска (86,4 милијарде) и Канзас (124,9 милијарди)

·         Обамин дуг Великој Британији могао би да покрије бруто производ Њу Џерсија (483 милијарде) и Делавера (60,6 милијарди) био потребан да га покрије

·         Русима Американци дугују 106,2 милијарде долара, а ту суму би могле да покрију: Северна Дакота (31,9 милијарди), Јужна Дакота (38,3 милијарде) и Монтана (36 милијарди)

АKO неко мисли да ћу да кажем „илуминати“ или „Ротшилди,“ преварио се. Такво закључивање и претпоставке остављам Дејвиду Ајку и осталим аматерима који се баве „глобализмом као сатанском завером.“ Реч је о много озбиљнијем (и опаснијем) феномену који ће, у тачки свог кључања, довести до потпуног, радикалног, политичког преиспитивања светских политичких односа, не само међу државама, или „државе против државе,“ већ ће довести у питање постојећи склоп света, у свим његовим комплексним везама, што ће можда бити лоше за многе земље али ће бити добро за нову будућност света. Реч је о економској, тачније речено монетарној, светској кризи, у коју су се увалиле САД и цео атлантски блок земаља ЕУ, па сада и остатак света клизи ка непријатном заоштравању односа, и против своје воље. Почетком ове године, наш колега новинар Грег Боке, дао је интересантну анализу америчког спољног дуга, базирану на објављеним подацима са стањем на крају 2009. године, од стране Америчког бироа за економске анализе (U.S. Bureau of Economic Analysis (BEA).

Дуг САД страним повериоцима у том тренутку износио је 14 билиона долара (14 хиљада милијарди). Два од десет првих поверилаца, купаца државних обвезница САД, су са Далеког Истока (Кина и Јапан). У самом врху су и земље извознице нафте, које постају све незадовољније и уплашеније за сопствену судбину, јер пример Либије јасно говори да је највећем светском дужнику јефтиније да за 30-50 милијарди долара изврши инвазију земље повериоца, него да плати дуг (за нафту коју узима годинама а плаћа повремено и ретко), од више стотина милијарди долара.

Из анализе је јасно да ће дефицит буџета САД и у наредних десет година бити огроман, да ће дуг расти из године у годину и питање је како ће се икада „изравнати“. На страну то што и Европска унија мора да из својих скромних буџета пребацује новац у амерички буџет, јер је то политички диктат САД-а, па кад се америчка привреда опорави (?), она ће бити „мотор“ за цео свет, и за ЕУ наравно, па ће тако и земље НАТО алијансе добити своја средства назад. Ко верује у овај лудачки план? Нико, али се нико не усуђује да одбије САД, а то најбоље знају немачке банке, које су у америчком финансијском краху, по неким информацијама, изгубиле један билион долара (хиљаду милијарди). Сада је јасна нервоза и Ангеле Меркел, јер Немачка не жели да буде врећа без дна, ни за САД ни за банкротиране чланице ЕУ.

Да ли ће се нова стратегија односа са САД поставити у односу на величину дуга, остаје да се види. Из табеле десет највећих поверилаца можете извући бројне закључке. Ево прво табеле:

1) Кина

Дуг САД према Кини је готово 1.000 милијарди долара, а који се и даље повећава без видљивих назнака како би се он зауставио или почео да смањује. Без кинески зајмова Америка не може финансијски и робно да функционише – а велико је питање докле ће Кина бити расположена и уопште доле ће за Кину бити исплативо да се тај дуг повећава купујући америчке обвезнице, одобравањем кредита, куповином компанија… Хоће ли на крају Кина купити знатан део Америке и постати власник великог дела америчке привреде, њеног финансијског потенцијала…

Амерички дуг: 891,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 20,4%. Дуг према Кини је еквивалентан комбинованом бруто производу Илиноиса (630,4 милијарди долара) и Индијане (262,6 милијарди долара). Што рече Боке, било би ружно да Чикаго, главни град Илиноиса, и град у коме је Обама живео и радио, оде на добош.

2. Јапан

Амерички дуг: 883,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 20,2%. Дуг према Јапану еквивалентан је комбинованом бруто производу Минесоте (260,7 милијарди), Висконсина (244,4 милијарде), Ајове (142,3 милијарди) и Мисурија (239,8 милијарди).

3. Велика Британија

Амерички дуг: 541,3 милијарде долара

Проценат укупног страног дуга: 12,4%. Највећи савезник САД, у свим доменима, држи довољно обвезница да би бруто производ Њу Џерсија (483 милијарде) и Делавера (60,6 милијарди) био потребан да га покрије.

4. Извозници нафте

Амерички дуг: 218 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 5%. У овој категорији су 15 земаља извозника нафте у САД који су принуђени да купују америчке обвезнице извозом нафте, а то су: Еквадор, Венецуела, Индонезија, Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Оман, Катар, Сауди Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Амерички дуг би могла да покрије Небраска (86,4 милијарде) и Канзас (124,9 милијарди).

Лично сумњам у податке за ову категорију, поготово кад су Иран и Ирак у питању. Можда Иран има америчке обвезнице из неког ранијег периода, јер већ неколико година не прима доларе за своју нафту, већ купци морају да обезбеде „корпу валута.“ Додуше, недавно је влада Ирана одлучила да минималне количине нафте продаје за доларе, као знак добре воље. Са Ираком је још чуднија прича. Колико знам, од пада Садама Хусеина, америчка држава не плаћа Ираку преузету нафту, јер је то „цена за демократију и америчке војнике који чувају ирачку демократију.“ Можда моје информације нису поуздане.

5. Бразил

Амерички дуг: 180,8 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 4,1%. Овај дуг је раван бруто годишњем производу Неваде (126,5 милијарди) и Ајдаха (54 милијарде).

6. Карибски банкарски центри

Амерички дуг: 155,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 3,6%. Карибски банкарски рај, у коме су Бахами, Бермуда, Кајманска острва, Холандски Антили, Панама и Британска Девичанска острва, држе овај огромни део обвезница. Дуг би могао да покрије Кентаки својим укупним бруто производом (156,6 милијарди).

7. Хонг Конг

Амерички дуг: 138, 2 милијарде

Проценат укупног страног дуга: 3,2%. Иако је овде Хонг Конг издвојен као посебна држава, не заборавите, са посебним статусом у оквиру Кине, спајањем потраживања према САД могло би се опасно утицати на укупно стање америчког дуга. Дуг Хонг Конгу, поређења ради, могао би бити покривен бруто производом Вашингтона D.C. (99,1 милијарда) и Вајоминга (37,5 милијарди).

8. Канада

Амерички дуг: 134,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 3,1%. Северни сусед је великодушан у помагању САД-у, куповином обвезница у време кризе. Укупан дуг могле би да покрију: Мејн (51,3 милијарди), Њу Хемпшир (59,4 милијарди) и Вермонт (25,4 милијарди).

9. Тајван

Амерички дуг 131,9 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 3%. Још један „део Кине“ држи толики дуг да је у клубу првих десет поверилаца САД. Нимало пријатно сазнање. Дуг би могли да покрију Западна Вирџинија (63,3 милијарде) и Хаваји (66,4 милијарде).

10. Русија

Како се Свет брзо мења можда се најбоље види на примеру Русије. Само десетак година пре Русија је „клечала на колена“ да би од Америке и запада добила 20 милијарди кредита. Једна од битних уцена Русије било је и само тихо мрмљање Русије око бомбардовања СР Југославије 1999 јер је Русија због тог ћутања и немешања била „награђена“ кредитом од 19 милијарди долара. Само деценију касније Русија је вратила све кредите и постала значајан кредитор Америке само наша владајућа „елита“ изгледа да то „не зна“ па су им Евро-Атлантске интеграције драже за банкрот земљама но са Русијом. Можда ће убрзо и сазнати за ту „велику тајну“ али се бојим да не буде касно. Русија се може окренути другим знатно већим и поузданијим партнерима од Србије, а нас због нашег државног вођства оставити на черечење Меркеловој, ЕУ и Америци. Возови одлазе на Исток, ми још ни карту нисмо намерили да резервишемо.

Амерички дуг: 106,2 милијарде долара

проценат укупног страног дуга: 2,4%. Изненађујуће је да је Русија тек на десетом месту листе поверилаца, али не треба заборавити да је војно супериорнија од претходних девет. Са огромним сопственим резервама и одлуком да америчке компаније не могу преко ЕУ и параван компанија куповати нафту, гас и дизел гориво, Русија пажљиво балансира своја потраживања према САД. Дуг би могле да покрију: Северна Дакота (31,9 милијарди), Јужна Дакота (38,3 милијарде) и Монтана (36 милијарди).

Наравно да кредитори не могу на име дуга преузети државе које им дугују, а које су изнете као илуструја стање задужености САД. Сигурно није пријатно то што првих десет кредитора држи 77,4% америчког спољног дуга. Запрепашћујуће је и то да остатак, 22,6%, више од једне петине, отпада на земље којих можда има и двадесет на списку.

Тако врло је јасно да САД „дугују свима,“ да свој унутрашњи дуг пребацују на стране државе и институције. Питање је како ће се овај дуг отплатити, да ли је САД уопште намеравају да дуг врати или ће га одржавати на приближно овом нивоу – платити само оно што доспе за наплату, али у исто време терати те повериоце да купују нове обвезнице.

По том принципу, САД могу да живе на рачун остатка света у недоглед – ако им ови велики кредитори то и дозволе. Стога нешто ће очигледно морати да се мења у светској економији и политичким односима у наредној декади, јер систем америчког живљења на високој нози ипак није одржив и може бити само илузија „илуминати“, „Ротшилди“ и осталих сличних групација некадашњих власника светског капитала.