Русија повукла „црвене линије“ по питању Сирије

Русија је у Савету безбедности ОУН још једном потврдила да ће гласати против резолуције о Сирији ако је буде сматрала погрешном и неповољном по даљи развој сукоба у земљи. Унутрашња политичка криза још увек може да буде савладана, рекао је стални представник Русије у ОУН Виталиј Чуркин. Сукобљене стране имају о чему да разговарају, али је за то потребан дијалог.

По завршетку седнице Савета безбедности ОУН где је расправљано о резолуцијама о Сирији и решавању ситуације у земљи Виталиј Чуркин је новинарима детаљно објаснио разлику између две постојеће опције, а донекле и атмосферу преговора.

Наше западне колеге су се на седници понашале изузетно коректно. Русији нису упућене критике. Ја то ценим. Открићу вам једну малу тајну: мој говор је због тога звучао потпуно другачије него што би звучао у супротном. Као резултат седница је одржана у нешто мирнијем тону него што би то могло да буде. То није лоше, то ствара повољнију атмосферу да би се у Савету безбедности заиста могло радити на резолуцији која би била консензусна и допринела изласку из сиријске кризе.

Дипломате су заузеле супротне ставове не само на овом састанку. Јер, у питању је развојни пут земље и њеног народа. Постоје два нацрта резолуције, руски и марокански. Овај последњи је званично представљен од стране делегације Марока, а незванично израђен уз активно учешће Француске и неких арапских земаља које нису чланице Савета безбедности ОУН. Мароко је једина арапска земља у Савету безбедности. У понуђеном документу није искључена спољна војна интервенција у Сирији. Русија не то неће пристати никада. Текст такође подржава план Лиге арапских држава (ЛАД) према коме би председник Башар Асад морао поднети оставку и пренети своја овлашћења потпредседнику, објаснио је Чуркин.

Сматрамо да је резултат овог политичког процеса описан превише детаљно. У иницијативи ЛАД не само да стоји да се у Сирији мора формирати влада националног јединства, већ се наводи на који би начин морала да сарађује са потпредседником и којим би се питањима бавила у првој фази. Ради се о једној формулацији питања коју јеДамаск, пре свега,  већ одбацио. И наравно да се поставља питање о чему да се дискутује ако је унапред познато како би тај дијалог морао да се заврши. ЛАД има право да износи своје ставове. Али не можемо да не узимамо у обзир чињеницу да Савет безбедности просто није овлашћен да конкретним земљама и народима намеће политичке одлуке, чак и ако су у кризи. Савет безбедности не сме да донесе резолуцију у којој стоји да би тај или тај краљ или премијер морао поднети оставку. Има пуно тога о чему ту може да се разговара, али је за то потребан дијалог.

Не постоји једнострани дијалог. Чуркин је подвукао: не само дипломате, већ и политичари морају да разговарају са својим опонентима. Кад је земља у таквом положају, обавезни су да то учине. Сирија још увек може да савлада политичку кризу. Опозиција мора да нађе снаге да ступи у преговоре с представницима владе.

Да вас подсетимо, Русија је спремна да преузме организацију преговора између сукобљених страна. Али, док су сиријске власти потврдиле своју спремност да учествују у састанку, шеф Сиријског националног савета (СНС) Бухран Галиун је истакао одређене захтеве. Овог пута не званичном Дамаску него Москви. Доћи ће на преговоре ако Русија пристане на оставку председника Башара Асада. Москва сматра да би процес требало да отпочне без прелиминарних услова. Русија неће подржати никакав ембарго на оружје против Сирији, нити чак наговештај ембарга, као ни наговештај примене снаге, тј. спољне војне интервенције против Дамаска. То су „црвене линије“ које Русија неће прекорачити.