Смртоносни Трибунал

 Постоји довољно разлога да се претпостави да је негде у другој половини децембра 2011. године у Међународном трибуналу за бившу Југославију (МТБЈ, Хашки трибунал) дошло до поступака због којих је нагло погоршано здравствено стање В. Шешеља. До тада је његово стање било релативно стабилно – није било добро, али није било ни наглих погоршања. Критично погоршање је наступило управо у другој половини децембра. У то време се Шешељ пожалио супруги на „пробаде у грудима и јаку тахикардију“.[1] В.Шешељ је мислио да је до тога дошло због стреса од „необичног“ (много више него до тада) понашања Трибунала – одбијања да се прихвате његове изјаве, смишљеног скраћења и кршења његових права – јер за 120 дана (!) председник већа Ж.-К.Антонети по основном процесу, који траје већ девет година, није заказао статусну конференцију, што је према Статуту МТБЈ био обавезан да учини, а неоснована и скандалозна забрана на привилеговану комуникацију са правним саветницима В.Шешеља, неопходна за одбрану, траје већ четврти месец. Све то би могло да се припише сталном стресу у условима у којима стално живи лидер Српске радикалне странке када не би постојале неке чињенице, о којима ћемо даље говорити.

Пре свега треба узети у обзир да је још 2008. г. код Шешеља изненада оболела јетра, од болести непознате етиологије; још тада се појавила сумња да је на неки начин трован. Ситуација се значајно побољшала када је Шешељ прешао на конзервирану храну, јер су сви симптоми нестали. Затим, 2009. године, србски кардиолог З.Мијаиловић је извршио детаљан преглед стања Шешељевог срца и направио закључак да лекови који су му преписани могу да имају врло јака нежељена дејства – чак и леталан исход.[2]

После изненадног погоршања његовог здравља, отприлике око двадесетог децембра 2011. године, трибунал је неочекивано одбио посету представника СРС, која је иначе била планирана за крај децембра 2011. Шестог јануара 2012. Шешељ је изгубио свест и, лебдећи између живота и смрти, отпремљен је у Лајденску болницу [3]. 7.01.2012. Секретаријат Трибунала је контактирао Шешељеву супругу, Јадранку, и саопштио јој да је „Војислав Шешељ одбио да је прими у посету“. Лаж је откривена при првом телефонском разговору између супруга. Шешељ је запитао супругу зар она није у Хагу, и запањено је слушао њен одговор да је он лично одбио њену посету, на шта ју је збуњено запитао „Ниси им ваљда поверовала?“, рекавши да он никада није молио да се откаже посета његове породице“.[4] Поставља се питање шта је то тачно Трибунал хтео да сакрије од представника странке на чијем је он челу и од његове супруге?

18.01.2012. године Шешељ је по други пут изненада хоспитализован – лидер србских радикала је поново изгубио свест, што представља врло озбиљан симптом[5]. Међутим – истог дана, пред поноћ (!) представници Секретаријата су телефонирали Јадранки и саопштили да су Шешеља вратили у притворску јединицу. Међутим, најважније је било то, да су овога пута лекари саопштили Шешељу да је он добијао погрешну терапију.[6] Преписана му је нова терапија, која се састојала од 12 нових лекова, поске чега је дошло до проблема са бубрезима. До следеће кризе је дошло 22. јануара, када је Шешељ опет изгубио свест и „Хитном помоћи“ превезен у болницу. Ту га је прегледао „специјалиста“ који је „нашао да је његово стање стабилно и да нема потребе да остаје у болници“, после чега је Шешељ већ 23. јануара враћен у своју ћелију, у којој он лежи већ 9 година.[7]Објашњења Трибунала су потпуно неадекватна. Србска радикална странка је дигла узбуну и најзад је Трибунал пристао да Шешеља прегледају лекари које ће сам изабрати.

26. и 27. јануара 2012. група србских лекара, коју су сачињавала 4 лекара, и коју је водио кардиолог М.Бојић, је посетила Шешеља у Трибуналу.

У тој акцији србски лекари су се суочили са лажима које је Трибунал упорно потурао србској јавности:

1. Србски лекари су инсистирали да имају свог преводиоца са холандског, кога им је ве- била понудила Амбасада Србије у Холандији, али је Трибунал дао свог, који је познавао само енглески језик!

2. Није могао да буде извршен комплетан преглед зато што није било неопходних апарата. Још у Београду им је Министарство здравља саопштило да ће им на лицу места бити дат преносни апарат за ултра-звучно испитивање срца и спирометар. Пошто су својим људима поверовали на реч, јер се Министарство, речено им је, о томе договорило са Трибуналом, србски лекари су пошли без та два апарата. Али када су допутовали у Хаг, испоставило се да тих апарата нема у затворској болници, мада, речено је, они постоје у другим, „цивилним“ клиникама. Међутим, србски лекари нису успели да их добију ни тамо јер је „персонал Трибунала касно обавештен о доласку лекара из Србије, те није успео да организује допремање апарата.“ Зато је преглед срца извршен ултра-звучним апаратом који се користи за преглед трбушне дупље који нема специјалну сонду за кардиолошка испитивања. Покушај да се ипак дође до потребног апарата нису завршени са успехом. Није помогло ни то, што су србски лекари цитирали заменику управника затвора Статут ОУН – његове ставове о томе да није дозвољено дискриминаторско понашање према болесној особи. Испоставило се да Статут ОУН није документ који важи за Трибунал, већ да Трибунал поштује самосвој Статут, који је за њега направио Савет безбедности ОУН, али кога је Савет безбедности већ више пута врло озбиљно мењао, кад год би требало да „прође“ оваква или онаква одлука. Осим тога, у Трибуналу важе Прописи о процедури и доказивању које је Трибунал сачинио (а које је и мењао неколико десетина пута). Такође – Трибунал признаје и норме обичног међународног права, али подвлачи да он није повезан са европским конвенцијама о људским правима…

На крају – Шешељ је прегледан само захваљујући огромном личном искуству лекара (сваки од њих има лекарски стаж који је дужи од 30 година) и њиховим медицинским знањима.

3. Трибунал није дозволио да дође до разговора са лекарима који су Шешеља лечили када је дошло до последњег погоршања болести, објашњавајући да су сви лекари „превише заузети, и то толико да се са њима не може ни телефоном разговарати“. Било би заиста смешно, да није превише јадно…

28. јануара је одржана конференција за штампу Српске радикалне странке, посвећена извештају лекара о стању здравља В.Шешеља. Први је говорио Милован Бојић, кардиолог, који је одмах изговорио оно најважније: „Узимајући у обзир дужину трајања и тежину болести – вероватан је летални исход“. Стање здравља В.Шешеља, по његовим речима, је „изузетно угрожено и значајно је горе од оног, које смо претпостављали да ћемо затећи“. Главни проблем представља срце: снага контракција срчаног мишића – ако се упореди са показатељима пре поласка лидера србских радикала у Хаг, смањена за више од пола. Процес слабљења леве преткоморе више није могуће зауставити, већ се он може само успорити, али – искључиво на слободи, уз будан медицински надзор и у условима специјализоване медицинске установе.

Професор Бојић каже да је истина да се здравље В.Шешеља у Хагу само погоршавало. Лекари спремају потпун медицински извештај, те „Када будемо имали потпуну медицинску документацију о амбулантском лечењу – и из болнице Трибунала (да подсетимо да она пре личи на скромни медицински пункт за пружање прве помоћи, у коме ради један лекар опште праксе, који по уговору долази два-три пута недељно – А.Ф.), и у цивилним клиникама, Бронову и Лајдену, када направимо све упоредне анализе… бојим се… бојим се да ће после нашег детаљног и професионалног извештаја да се појави још лошија слика о стању његовог здравља“.

Затворски лекар, Александар Клок, је србским лекарима испричао да је 6. јануара Шешељ изгубио свест, да је сам себи разбио главу – када је падао, да је позвана „хитна помоћ“, а да су ватрогасци избијали прозоре јер на спрату није било довољно места да прођу носила. Да је у пратњи полиције и ватрогасаца „хитна“ довезла Шешеља, који је био на ивици смрти, у Лајденску клинику, и да су секунде решавале како ће се све завршити… Др. Клок је потврдио крајњу озбиљност ситуације, као и више него сумњиву причу о немаркираном леку, који су 5. јануара покушали да дају Шешељу [8], а који не постоји у затворској болници.

Нема ни мало оптимизма у изјави др. Бојића о томе, да је „ситуација са срцем Војислава Шешеља много гора, него што је била код Слободана Милошевића“ (!). Остале болести – плућа и органи за варење – само компликују општу слику. Лекар је подвукао: између питања живота и слободе – у Шешељевом случају треба да се стави апсолутни знак једнакости. Човек са најтежом болешћу срца не сме да буде у затвореничким условима – ето то је истина за коју ћемо се борити на свим континентима, и по свим њеним тачкама“. Доктор Бојић је своје излагање завршио врло емотивно, речима „можете ме стрељати, али ја нисам изговорио ни једну реч која би била изван сурове медицинске истине и чињеница“.

Др Зора Наумовић, такође кардиолог, потврдила је податке др. Бојића и указала на чињеницу да је „слабост срчаног мишића таква, да срце практично не може да снабдева организам крвљу“ и при том подвукла да је „нагло погоршање наступило врло скоро“. Срчана инсуфицијенција је праћена јаким оштећењем срчаног ритма. Статистика је, по њеним речима, неумољива: половина болесника са инсуфицијенцијом срца не доживи још 4 године; озбиљна слабост срчаног мишиће је узрок смрти у половини случајева смрти до две године од почетка болести. При том, подвлачи докторка Наумовић, статистика се односи на болеснике који живе у нормалним условима. Лична оцена др. Наумовић је следећа: у случају Војислава Шешеља ради се о драматично мало преосталог времена.[9]

Србска радикална странка већ много година упозорава да Хашки трибунал има намеру да убије В.Шешеља, свесно подривајући његово здравље и одбијајући да га прегледа и да му помогне на потребан начин. За девет година, колико је Шешељ у Хагу, тужилаштво није успело да докаже ни једну тачку оптужнице која, то значи, представља потпуну измишљотину. Приближава се 5. март – дан када Шешељ треба да да своју одбрану. И она ће, као и уводна реч, свакако постати догађај који ће подвући црту комплетног рада Трибунала. Нема сумње да ће се тада открити сви прекршаји – рад западних „патрона“ трибунала (САД и Велике Британије), кључна улога сарадника западних тајних служби у раду Трибунала и остали намерни злочиначки поступци Трибунала, који подривају систем међународног права, крше људска права, и – најважније – потпуна неоснованост оптуживања како лично Војислава Шешеља, тако и србског народа, у чије име он иступа. Постоји велика могућност да Трибунал неће смети да дозволи да Шешељ дочека жив 5. март. Трибунал је вероватно већ учинио све да уништење Шешељевог здравља буде коначно.

Живот Војислава Шешеља је у непосредној опасности. Jединаистина је да је оптужница против Шешеља у Хашком трибуналу измишљена. Сада се, зато што мора да се ради на брзину, предузимају све могуће мере како би се по сваку цену онемогућило да се зачује Шешељева реч – његова одбрана на процесу.

Девет година без доказа за кривицу неосуђеног човека држати у казамату! Шешељ је и до сада већ доказао потпуну пропаст Трибунала као таквог, непрофесионалност и пристрасност судија. Рекло би се да постоји само један логичан излаз из те ситуације – да Шешељ буде одмах ослобођен. Па шта онда тера Трибунал да поступа супротно међународном праву, супротно нормалној људској логици и моралу, по формули „нема оптужнице – значи да нема ни живота“? Да ли су учесници (а све вуче да се напише – саучесници) формирања Трибунала МТБЈ схватали какво су чудовиште родили, да тај трибунал, трибунал победника у оружаној агресији на територији суверене Југославије суди не само србској историји и србском народу, да не само озакоњује резултате спољне интервенције на југу Балканског полуострва, већ – подривајући Јалтинско-Постдамски систем међународних односа, Статут ОУН, европске конвенције о људским правима, он истовремено формира ново, своје сопствено право. У темељ других међународних судских органа се полаже „правно наслеђе“ МТБЈ. Значи – конвејером ће кренути јавни вансудски обрачуни са различитимнационалним лидерима. У то уопште не треба сумњати.

ВојиславШешељ је бранио сам себе, успешно се борио потпуно сам против читавог система – система који је за свој циљ поставио његово уништење. Међународна организација која себе назива судом дозволила је да се праве злочини и сакривала је њихове трагове, ишла је на фалсификовање и подметања. При том једна линија није никада мењана: Трибунал само све више јача обрачун са Србима. То, што Шешељ неће моћи да се појави пре избора у Србији (минимални програм) или његова физичка ликвидација (максималан програм) дозвољава да се испуни не само политички, већ и геополитички циљ – обезглављење његове странке, која практично постаје неспособна за живот без тог снажног политичара енциклопедијских знања.

Без В.Шешеља пада не само његова партија, већ се цео србски национално-државни фронт опозиције своди на безначајне ситне покрете. Демократска странка Србије В.Коштунице не може да се одупре сама, она ће пасти одмах за радикалима. У том случају се од Коштунице може очекивати понављање његовог маневра из 2000. године – тада је он помогао да на власт у Србији дође „наранџаста“ демократска опозиција, која је општепозната као ДОС. Уколико буде ликвидирана радикална странка, Коштуница ће можда да се окрене Србској напредној странки Т.Николића која представља псеудопатриотску алтернативу, а у суштини – западну агентуру) и помоћи јој да дође на власт. В.Коштуница је 27. јануара већ дао изјаву о могућој сарадњи са Србском напредном странком (после завршетка парламентарних избора у Србији „под условом да неке несугласице, које постоје међу двема партијама, буду уклоњене“.[10]

Међутим, СНС на сваки начин покушава да, не престајући да одржава редовне консултације са Бриселом и Вашингтоном, да одговоре на најбитнија питања србског политичког живота. Да се мисли да ће после избора СНС одједном прећи на национално-државне позиције је у принципу немогуће. Партија се финансира из приватних извора, а преко популистичких изјава које свима одговарају јасно се назире стварни курс њеног руководства, који одговара очекивањима „западних партнера“.

Осим тога, постоји политички аспект, који је од животне важности за Русију. Позиције радикала су за сада недовољно јаке у региону, са којим се упорно ради ако не на формалном, онда на фактичком одвајању од Србије – у Војводини. Према последњем попису из 2002. године становништво Војводине износи: 1,321.807 Срба (65,05%), Мађари живе углавном у северном делу и њих је 290.207 (14,28%), а постоје и друге етничке групе. Јасно је да су тамо врло изражене позиције мађарских сепаратиста – Савез Мађара Војводине И.Пастора и Лига социјал-демократа Војводине Н.Чанка, обе у коалицији са Демократском партијом Бориса Тадића. А најутицајнију фигуру на том простору представља представник Демократске партије Б.Тадића – Бојан Пајтић. Утицај Пајтића је толики да се он фактички не подређује чак ни Тадићу. И управо Пајтић тежи свеобухватном изласку Војводине на међународну арену, те за тај циљ користи подршку одређених међународних кругова. Да се супротстави згуснутим редовима мађарских сепаратиста које све јаче храни западни финансијски утицај реално може само Србска радикална странка. Да не заборавимо – баш преко Војводине пролази траса руског Јужног тока. Западно „пословање“ са Војводином је предвиђено на дугу перспективу. Циљ је формирање војвођанског идентитета (све до мађарског фашизма, расизма – све се то само појачава) а кроз 5 до 10 година локална власт ће, тесно сарађујући са европским чиновницима (у Бриселу је већ отворено Представништво Војводине), сама решавати сва питања, заједно са изградњом и функционисањем петро-хемијског сектора. А дотле ће се на најважнијим политичким местима највероватније наћи послушни политичари, које редовно „прихрањују“, јер – тло за тако нешто је практично већ спремљено.

Сви случајеви убистава и необичних смрти Срба у Трибуналу, заједно са убиством бившег председника Слободана Милошевића, показују да Трибунал нема цене када одлучи да постигне неки циљ. Људски живот не кошта ништа. Бог је Шешељу поклонио здравље и тако му дозволио да много година води борбу са Трибуналом, борећи се за част и достојанство своје земље, свог народа и самог себе. При том је он већ много пута констатовао да Србе толико прогоне зато што су они на Балкану – мали Руси. Зато би „Велика Русија“ требало да се замисли каква би правна база и какви методи могли да се испробају на онима који се не подчињавају вољи оних других, што воде земље и народе у епохи „постсуверенитета“. Русија, као стални члан Савета безбедности ОУН, треба да постави питање заштите живота и здравља В.Шешеља, хитног прекида вређања, баш као и политичког процеса против њега.

На крају може да се направи тужан закључак: живот националних лидера ничим није заштићен. Долази до драматичних догађаја – варварских обрачуна са лидерима, мучења, стављање на стуб срама. Шта се у ствари дешава у Хашком трибуналу – углавном можемо само да претпостављамо, јер се практично све информације крију – колико само вредебезбројни тајни не само сведоци, већ и њихове изјаве; различити текстови стенограма када се србска и енглеска варијанта у великој мери разилазе; сакривање података о стању здравља окривљених (све до инсистирања да се рођаци потпишу да неће разглашавати управо ту информацију) и тд, и томе сл. али и оно, што се зна о раду и резултатима рада Хашког трибунала – ужасава. А нама за сада остаје само да се дивимо снази духа човека који је сам-самцит стао на цртуоргану за казнено обрачунавање са лидерима који поседују лични морал и одговорност за очување своје националности и своје државности.

———————————

[1]  Jadranka Šešelj: Mislila sam da je Voja umro // Vesti online. 20.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196211/Jadranka-Seselj-Mislila-sam-da-je-Voja-umro

[2]  Конференција Комитета за одбрану Војислава Шешеља.  28.01.2012 //  https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/2474

[3]  Филимонова А. ОБРАЧУН ХАШКОГ ЧУДОВИШТА СА ШЕШЕЉЕМ // Фонд стратешке културе. 11.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/11/obrachun-hashkog-chudovishta-sa-sheshelem.html

[4]  Jadranka Šešelj: Mislila sam da je Voja umro // Vesti online. 20.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196211/Jadranka-Seselj-Mislila-sam-da-je-Voja-umro

[5]  См. Филимонова А. РУСИЈА, ШЕШЕЉ И ХАШКИ ТРИБУНАЛ: ИСТИНОМ ПРОТИВ СИЛЕ // Фонд стратешке културе. 21.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/21/rusiia-sheshel-i-hashki-tribunal-istinom-protiv-sile.html

[6]  Jadranka Šešelj: Mislila sam da je Voja umro // Vesti online. 20.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196211/Jadranka-Seselj-Mislila-sam-da-je-Voja-umro

[7]  Tribunal: Šešeljupružamonajboljumogućunegu// Vestionline. 21.01.2012. https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/196114/Tribunal-Seselju-pruzamo-najbolju-mogucu-negu

[8]  Филимонова А. ОБРАЧУН ХАШКОГ ЧУДОВИШТА СА ШЕШЕЉЕМ // Фонд стратешке културе. 11.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/11/obrachun-hashkog-chudovishta-sa-sheshelem.html

[9]  Конференција Комитета за одбрану Војислава Шешеља 28.01.2012 //  https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/2474

[10]  KoštunicazasaradnjusaSNS, aliuslovno// Фонд стратешке културе. 27.01.12. https://srb.fondsk.ru/news/2012/01/27/kostunica-za-saradniu-sa-sns-ali-uslovno.html