5 најстаријих кућа у Москви

 Познато је да се прва камена кућа у Москви појавила 1450. године. Њу је поред Успенског сабора саградио митрополит Иона за властите потребе. Након 20 година камене палате је градио трговац чији је надимак био Тарокан (као што је приметио етнограф Рахматулин, по Даљу таракан (реч у преводу на србски значи бубашваба, прим. прев.) значи и први станар у кући, који предвиђа благостање). Ускоро су почеле да се граде и остали бољарски дворови у Кремљу и Китај-городу, док је Велики кнез све до краја 15. столећа био задовољаван и дрвеним палатама. Релативно масовна изградња камених палата на богатим градским имањима је почела тек у другој половини XVII века.

Молимо поштовану публику да обрати пажњу на пет најстаријих очуваних кућа у престоници.

1. Подрум у Казеном двору (Порезни уред)

До скоро се сматрало да је најстарија цивилна зграда у Москви -  Грановита палата Кремља. Сада имамо други рекорд — такозвана Подземна палата Казеног двора. Од XIV века подрум Благовешенског сабора је служио као кнежевска ризница, али временом  зидови су постали тесни за сво благо. 1485. године источно од храма сазидан је просторни, ограђен високим зидинама, Казени двор, где су се од ватре и лопова чувале драгоцености, реткости, кнежевски украси и посебно поштоване светине.

У XVIII веку сви објекти Двора су срушени, а крајем XIX века случајно је откривен зазидан и заборављен подрум код југо-западног угла Архангелског сабора. Чудан је разлог због чега ова стара грађевина није заинтересовала совјетске истраживаче. Можда, зато што су се од 1929. године у овај подрум одлагали посмртни остаци московских књегиња и  царевни, од Јевдокије Московске до Наталије Наришкине. Управо овде су музејски радници преместили 40 тона камених саркофага у данима када се рушио Вознесенски манастир у Кремљу. Поломљени поклопци, гомиле костију по ћошковима – вероватно да су у ХХ веку сматрали да је боље тако нешто никоме не показивати. Подрума су се сетили на 2000. годишњицу хришћанства, и тада је започето његово истраживање.

Подрум се састоји од велика сале од опеке под сводовима, чија је изградње започета 1485. године. У почетку је зграда имала и другу етажу и налегала је на зид претходног Архангелског сабора, који је изградио Иван Калита. На западном зиду – врата која су водила у пролаз, а који је спајао подрум са још једном, раније затрпаном старом собом и са широким степеништем од белог камена. Сада степениште не воде никуд, а раније су водиле на капију, која су спајала Казени двор са Саборним тргом. После рестаурације подземна палата је званично гробница руских  владарки.

2. Грановита палата

Једна од најбогатијих зграда руског средњег века. У време кнеза Ивана Великог она је била престолна сала московских владара, овде су се одржавали свечани сусрети са страним амбасадама и остале званичне свечаности. Палату су изградиле италијанске архитекте Марко Фрјазини и Пјетро Антионио Солари  у периоду 1487-1491. г.  На зидном украсу северне фасаде налази се тајновита биста (део њеног лица је изрешетан мецима, а сматра се да су прецизност вежбали француски или пољско-литвански посетиоци), за коју се раније сматрало, да је портрет једног од италијанских градитеља Грановите палате, али савремени научници говоре да је скулптура сигурно настала касније.

Првобитно је Гранитова палата изгледала другачије, потпуно карактеристично за рану ренесансу, коју су са собом донели Италијани - дупли готски лучни прозори, висока таваница. Али, главна разлика је била у томе, да је зграда имала облик дворца-тврђаве: у приземљу није било врата, грубо отесан камен је био подигнут до саме сокле, а сокла, сада скривена културним слојем трга, имала је изглед моћног, потпуно италијанског бедемског потпорног зида (ова чињеница се сматра открићем у прошлој 2011. години). Нису случајно страни амбасадори звали палату "дворац Великог кнеза" - са југа, запада, а вероватно и са севера је био ограђен сопственим зупчастим зидинама, а са источне стране је био доступан само за одабране, који су се пењали на горњу терасу парадним степеништем, које је имало ограду од златних решетака. 

Парадни улаз у саму Грановиту палату је Црвени (Златни) трем. Био је предвиђен за велика царске излажења и повремена бацања бољара на копља (потпуно срушен 1930. године због изградње ресторана и реконструисан 1994). Трем води до Свете сале, а одатле у саму Палату - огромну (459 квадратних метара на висини од 9 м) салу украшену позлаћеним ренесансним изрезбареним стубовима и порталима. Старо, са краја XVI века, живо и алегоријско осликавање палате и сале није сачувано, тренутно је изведено по сликама из 1882.

3. Постељне палате (Спаваонице)

Остале парадне и стамбене палате дворца Великог кнеза је градио милански архитекта Алојзио де Карезано (тзв. Алевиз Фрјазин) у периоду 1499-1508. год. Од величанственог комплекса остале су само Спаваонице, које сада чине три доња спрата Теремног дворца. Истраживања из 1990-тих година су показала да је дворац имао изражена својства ренесансне архитектуре, од декора од теракоте и камена до дрвеног касетираног плафона у стамбеним просторијама. Дуж јужне фасаде палате простирала се  лучна галерија на два нивоа  (прелаз у Грановиту палату), такође потпуно страног изгледа.

Подрум и приземље заузимале су просторије за хлађење, складишта, купаонице, радионице и слично. Стамбени горњи спрат формира девет палата, груписаних просторним сводовима у три пара. Прозори на чеоној источној соби гледају на Успенски сабор и сада је ово једини видљив фрагмент дворца - преостале фасаде су потпуно скривене изграђеним у XIX веку објектима. Ова просторија је позната као Златна Царичина палата, која је име добила после посебно раскошног уређења ентеријера 1589. године - на зидовима су делимично очуване тематске слике из тог времена.

Недавно се испоставило да се у вековним  слојевима очувао још један фрагмент Великокнежевског дворца – зид подрума Средње палате, која је уграђена у основу Великог Кремљовског дворца из средине XIX века. Током истраживања откривена је стара фасада, која се сачувала фрагменте двоја врата и четири прозора (која су некад гледала на Спаваонице), као и трагове префињених оквира од теракоте.

Можемо да додамо, да се у процесу постепеног растурања палата Кремља у 18-19. веку њихов камен користио за темеље нових грађевина, и не само унутар Кремља. Исклесани блокови из палате су недавно откривени на Хохловском тргу и у улици Сољанка.

4. Палате у улици Варварка

Две најстарије градске куће у Москви сачуване су на парној страни улице Варварка. Оне не само да су  суседи, већ су и исте старости, зато су груписане једним бројем. Прво, то су палате Старог Енглеског двора, које је Иван Грозни даровао трговачкој компанији у време када је цар разматрао женидбу са енглеском краљицом Елизабетом.

Али, подруми зграда су још старији. Њих су од белог камена саградили успешни, богати трговци, које су звали сурожани, то јест, предузетници који су дошли из познатог града Судак. У основи, ови  подруми су веома слични горе поменутој Казеној палати, што такође потврђује њихово време настанка - крај XV века.

Даље низ улицу налазе се чувене палате Романових, породично гнездо будуће царске династије. Тамо такође треба погледати у „корен“ - у основи куће лежи, као и у претходној, камени подрум са широким степеништем, што је истински руски средњи век. Ови зидови памте ужасе хајки опричника – 1580. године две стотине стрелаца су послати да опљачкају најбогатија имања. Следећег дана, бољар Никита Романович, царев деда, молио је горе наведене суседе, Енглезе, да од „неквалитетне вуне сашију одећу да би покрили своју и дечију голотињу“.  Након 20 година уследио је још један проблем – стрелци. које је послао  Годунов нашли су у трезору Романових (могуће управо овде) корење за врачање, чије је присуство дало повода за прогон, после којег је велики део породице убијен. После ступања на престо, Михаил Романов је тужан поклонио незабораван дворац Цркви и палате су постале настојнички блок Знаменског манастира, а 1859. године овде је отворен један од првих музеја у граду.

5. Печатни двор (Штампарија)

У истом делу града, који носи назив Китај-город, у Никољској улици налази се jош једна древна кућа у престоници. Али засада ово је „невидљиви“ споменик, који не само да се налази на затвореној територији, не само да се крије под земљом, већ је и дан данас зазидан и неистражен. Кривица овоме су имовински спорови, који се протежу готово од времена перестројке. Археолози су успели да раскопају само спољни зид древног подрума, који се налази испод мале куле Печатног двора из XVII века. Током археолошких истраживања (А. Векслер) на територији, која се граничи са Печатним двором са северне стране, пронађена је фасада од опеке са прозорчетом, који директно гледа на Зид Китај-города, која датира пре самог зида (пре 1535. године). Приликом ископавања, такође су пронађени фрагменти декора од теракоте, типичног за прелаз XV-XVI век. По свој прилици, то је био највећи и најбогатији међу најстаријим грађанским објектима у Китај-городу. Поред тога, то је једини део Печатног двора, који памти радне дане и празнике чувеног просветитеља Ивана Фјодорова (сматра се првим руским штампарем књига, прим. прев.).