Богић: Политика је одавно у служби бизниса

Актуелна економска ситуација у Србији резултат је вишеструких погрешних економских и политичких потеза србских влада у последњих десет година. Читава неолиберална стратегија довела је државу и њене грађане до крајњег сиромаштва, док је истовремено најужи слој новокомпонованих богаташа постао енормно имућан. Но, није само неолиберална парадигма – у чијем духу смо, практично, распродали државу странцима, и то за будзашто – кривац за ситуацију у којој се налазимо. Организовани привредни криминал током последњих десет година нагриза државни организам са претњом да ће га потпуно исцрпети, а тада би свеопшта друштвена рехабилитација била готово немогућа.

О овим и неким другим проблемима причали смо са пензионисаним пуковником Јосипом Богићем, бившим дугогодишњим високим функционером Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК). У разговору за наш интернет портал он је говорио како о поменутим тако и другим проблемима наше тмурне економско-политичко-друштвене реалности. Иначе, Јосип Богић је тренутно члан извршног и главног одбора Социјалдемократског савеза Небојше Лековића, поред тога је и председник Одбора за борбу против корупције тог савеза. Стога, прво наше питање односи се на његов тренутни друштвено-политички ангажман.
 
Можете ли нам у неколико реченица описати Вашу актуелну политичку опцију и рећи који су њени приоритети?

Ми смо млада странка, за разлику од многих које се представљају као опозиција ми то заиста и јесмо. Ми покушавамо да спасемо средњи слој, сељаке и раднике које су опљачкали ови владајући бандити. Све странке, на пример, имају одборе за корупцију, док смо ми једина странка која има Одбор за сузбијање корупције. То је, наизглед, само игра речима, али није тако. У питању је наше истинско опредељење да се боримо против корупције.

Ви сте годинама били на месту начелника Управе за борбу против организованог криминала. Кад и на који начин је почела изградња коруптивног система, и ко су били пионири тог система у новијој политици Србије?

УБПОК је основан 01.10.2001 године. У њему сам најпре био заменик начелника за сузбијање организованог финансијског криминала, а од априла 2004. године и начелник тог одељења. Дакле, нисам никада формално био начелник УБПОК-а, иако су многи то сматрали да јесам. Што се тиче зачетака коруптивног система какав је присутан данас, они су били присутни још у време владавине Слободана Милошевића. После промена 2000 године и касније коруптивни систем је „усавршаван“ од стране ДОС-ове власти, да би данас попримио такве размере да можемо да говоримо о епидемији корупције.

Како су од 2002. године чак и закони  прилагођени том систему?

Многи бизнисмени политику доживљавају као и сваки бизнис. Колико уложиш толико ти се и врати. Када су рачунали колико кошта оснивање политичке партије дошли су до закључка да је јефтиније да „плате шефовима партија“ одређену „правичну накнаду“ како би се донели закони који би одговарали њиховим интересима. На основу тако донесених закона многи су долазили на „законит“ начин до огромне имовине. Како протумачити случај куповине шећеране за 3 марке и многе друге сличне примере. У таквим околностима репресивни органи су немоћни. Са друге стране поставља се питање: како је могуће да је у последњих 20 година имовина 7 милиона грађана Србије „законито“, на префињени начин прешла у власништво 20-ак породица?.  

Како оцењујете реформу правосуђа?

Реформу правосуђа доживљавам као корак уназад и као разбијање и оно мало судског система какав је постојао. Уосталом и извештаји европске комисије баш о томе говоре. Ако би се изјаснио оценом од 1-5, оцена тзв. реформе правосуђа је чиста јединица. Када се има у виду који су људи и са којим кредибилитетом вршили реформу онда је све логично што се десило. „Реформу“ правосуђа је уствари урадила БИА.

У вашем тексту из Таблоида од октобра 2011-те "Законоправила" писали сте да је Србији и преко потребна још једна "Сабља" само бриткија и поштенија. Колике су шансе и шта треба да се деси да би се она поновила, на онај начин на који и треба да се деси?

Да. Србији је потребна „финансијска сабља“ али у рукама стручних лица а не у рукама људи који су куповали дипломе на „престижним факултетима“ попут Крагујевца, Блаца и сличних, како је урађена „она Сабља“ па је држава морала да плаћа огромна обештећења. Да би се урадила „финансијска сабља“ потребна је пре свега политичка воља, а након тога омогућити правосуђу самосталан и независтан рад, а у полицији направити чистку од партијских и нестручних кадрова који су доведени нарочито после петог октобра.  

Такође сте рекли и да би бар седам министара из актуелне владе, 12 бивших и око 15-ак тајкуна требало да заврши на робији. Кога сте ви видели иза браве и уколико се актуелна Влада промени на предстојећим изборима, хоће ли коначно неко одговарати за своја (не)дела?

Сви ти министри су обрађени од стране полиције и предмети у којима су они учествовали налазе се по разним фиокама тужилаца и судија.

Томица Милосављевић је дао оставку на место министра здравља баш, што би се рекло, на време. Колика је могућност да он, као актуелни министар здравља у време набавки вакцина против свињског грипа, не сноси никакву одговорност, односно да је био довољан само отказ да спере све са себе?

Што се тиче било чије кривичне одговорности, једини који процењује да ли се ради о кривичном делу или не, то је тужилац. Полиција изражава само основану сумњу да ли је неко лице извршило или не кривично дело. Али, у Србији су и тужилаштво и судови под директном контролом извршне власти, односно преко Савета за националну безбедност председника Републике,  тако да о томе ко ће бити процесуиран одлучује то тело.

Како Ви видите рад Слободана Хомена и Снежане Маловић?

Као велику елементарну непогоду. Да је неко „гајгеровим бројачем“ бирао горе и нестручније кадрове не би их пронашао. Поред нестручности највише боде очи њихова дрскост која се граничи са безобразлуком у опхођењу са јавношћу.  

Колико се променила полиција за последњих десет година?

Нажалост, као и све друге сегменте друштва, и овај сегмент политика је толико контаминирала да је полиција већ дуже време постала „партијска прћија“ (одређене странке која је контролише). Што пре треба деполитизовати полицију доношењем одговарајућих закона где би министар полиције као политичка личност водио рачуна о условима рада, опремљености и другом. Ни у ком случају он не сме да има увид у конкретне предмете, нарочито да руководи њима јер је то посао тужилаштва. О „искреној борби“ против корупције и организованог криминала говори и чињеница да је УБПОК укинут почетком 2006 године.   


Кажете да је реформу правосуђа урадила БИА, по неким теоретичарима Србијом управља БИА, ако је тако, ко онда управља њом, односно ко стоји иза БИЕ?

Као прво БИА је владина Агенција и њеног директора именује Влада, а премијера именује председник најјаче партије. Данас је то човек који је и председник Републике. Утицај председника на БИА-у остварује се преко Савета за националну безбедност којим председава лично, а сачињавају га осим председника државе, и директор БИА, министар полиције, министарка правде, премијер.  

Шта мислите да ће се десити на предстојећим изборима, помињу се многе коалиције, чак и неке потпуно невероватне? Изгледа да је једини циљ доћи до фотеља. Да ли је стварно тако?

На предстојећим изборима очекујем да ће се народ изјаснити више против постојеће коалиције него за неку од политичких опција из опозиције. Мислим да ће владајућа коалиција доживети крах а да најјача опозициона партија неће добити онолико гласова колико очекује. Очекујем да ће мале партије добити доста гласова који ће можда бити језичак на ваги око формирања нове Владе.  

Зар народу није било довољно десет година овакве власти да би схватио ко су тренутни властодршци и уколико опет однесу победу да ли је то заиста воља народа или неког другог?

Владајућа гарнитура ће покушати да лажира изборе на тај начин што ће својим маркетиншким триковима и преварама да народ отера са биралишта и да са малом излазношћу остане на власти јер би у том случају „партијска војска“ одрадила своје. Народ треба да изађе у што већем броју и да буквално отера лопове из фотеља.

По Вашем мишљењу по чему је била боља владавина Слободана Милошевића, или Коштунице, у односу на садашњу власт?

Владавина Слободана Милошевића била је таква да је он имао иза себе систем који се урушио тако што је дошло до тоталне поделе министарства по политичким странкама, чиме је, опет, дошло до урушавања саме државе. Подела министарстава на основу коалиционог споразума који је постао јачи и од Устава и свих закона увео је „феудализам“ у Србију и уништио институције система које су у нормалном околностима браниоци система, односно државе. Министарства су постала једнопартијска тј. прћије појединих странака.

Међународни положај Србије изузетно је тежак, а опет унутрашња стабилност се одражава на способност државе да на међународном плану брани своје националне интересе. Зато Вас питам колико је организовани криминал утицао на ситуацију на Косову и Метохији и на способност државе да заступа своје интересе у вези са јужном србском покрајином?

Организовани криминал је свакако имао утицаја на ситуацију на Косову и Метохији али никако није имао пресудан значај. Највећи значај свакако имају  међународни фактори, а онда лоше вођена политика од стране некомпетентних људи у Влади, односно нашем преговарачком тиму.  

И ко је највише користи имао од тога?

Највише користи свакако су имали сами сепаратисти којима је таква политика ишла на руку.

Како видите Србију за пет година?

Нажалост Србију за пет година видим још сиромашнију, са већом стопом незапослености, са смањеним пензијама и великим социјалним немирима. Без производње и са новим задуживањима. Ова владајућа гарнитура Србију је довела до банкрота. Такође ће се и репресија на свим нивоима повећати како би се задржао опстанак оних на власти. Нико не даје конкретна решења која су одмах примењива и од којих обичан народ има корист. И даље ће се наставити пљачка и распродаја онога што је преостало.
 
Разговарала: Весна Веизовић