Човек Барака Обаме у Москви

Макфол није дипломата каријериста, већ је именован по политичкој линији. У годинама дипломатских односа између Русије и САД, а пре тога још СССР и САД таква ствар се дешава први пут. Неколико година је био главни саветник Барака Обаме за Русију. Управо он је у јесен 2008.г. дошао на идеју да се нова фаза у односима између две земље назове „рестарстовањем“. Подсетићемо да је после руско-грузијског конфликта у августу 2008. године дошло до наглог захлађења односа између Вашингтона и Москве. И Макфолова заслуга је управо у томе што је предложио да се не заборављајући на противречности, у темељ поставе проблеми у којима би обе земље могле да развијају сарадњу. И то му је пошло за руком. Друга је ствар што је други „адут“ новог амбасадора – пропагирање америчког начина демократије, како сам каже. Из овога проистиче његово интересовање за опозиционарске покрете, што се не оцењује увек као чисто научно занимање, већ више као реализација неких америчких пројеката. Или – назваћемо ствари својим именима – мешањем у унутрашњ ствари. На ово је обратио пажњу дописни члан РАН Вилен Иванов.

Да је он само научник тешко да би га послали на тако сложену дужност. Наравно, он је пре свега стручњак. И као стручњак ће обављати неке функције под параваном дипломатске реторике. Природно, треба видети чиме се човек реално бавио. Зато што има много научника на свету, али то вероватно није главни квалитет који је навео америчког председника да га постави за амбасадора код нас. Зато сам склонији мишљењу да је његова главна особина која треба да се реализује то што је стручњак за „наранџасте“ револуције.

Сам Макфол то категорично негира. Он отворено говори о томе да руском грађанском друштву нису потребне промене инициране у САД. Оно постоји и развија се самостално. Ипак, прво што је Макфол учинио по доласку у Москву јесте да се срео с представницима вансистемске опозиције.

Своју мисију у Русији Макфол види у минимализацији стереотипа које смо наследили из прошлости и ширењу спектра билатералних односа, који раније нису излазили из оквира војно-политичког дијалога. Међу достигнућима „рестартовања“ амбасадор види споразум о мирном атому, Споразум о СНО, као и улазак РФ у СТО. Макфол намерава да помогне што скоријем укидању исправке Џексона-Веника, која омета успостављање нормалних трговинских односа и представља анахронизам хладног рата. Говорећи о предстојећим председничким изборима у обе земље, он изражава наду да ће се „рестартовање“ сачувати и да ће у односима обе стране бити поштовано наслеђе. То ће, по његовим речима, омогућити да се формира нови дневни ред за дијалог усмерен у будућност. И оно што није било учињеноу протекле три године, могло би се назвати другим делом „рестартовања“, сматра Макфол. С њим се слаже стручњак-американиста Виктор Кремењук.

Други део који није успео, премда се подразумевао од почетка јесте стварање неког дневног реда за руско-америчке односе, оријентисаног на будућност. Оријентисаног на решавање важних глобалних и билатералних проблема везаних за контролу ширења оружја за масовно уништење, за проблем заштите од евентуалних терористичких напада, за проблеме енергетске безбедности, за безбедност у области намирница.

Макфол је оптимистички расположен и кад су у питању перспективе договора о проблему ПРО. Он се нада и доласку будућег председника Русије у Чикаго у мају на редовни самит НАТО ради сусрета с лидерима овог блока. Али таква посета, просто зарад руковања, тешко да ће бити корисна. Значи, све зависи од напретка у ПРО. А овде још увек постоји забринутост Русије. Уосталом, у Москви се сматра да се односи с САД нису погоршали. Председник Дмитриј Медведев је подсетио да је лично дао пристанак на долазак Макфола у Русију. Једино, што нови амбасадор не сме да заборави јесте да ће радити у Русији, а не у САД подсетио је шеф руске државе.