Бечки упитник и Хонг Конг

Време тече, а стрепње се не смањују. У Бечу је у понедељак 22. октобра одржана трећа рунда преговора Београда и Приштине на основу документа посредничке тројке у 14 тачака. У том предлогу се каже да нема повратка на период од пре 1999. године; да Београд неће владати Косовом, нити да ће тамо поново успостављати физичко присуство. Косово би било потпуно самостално у финансијском смислу и могло би да склапа аранжмане са међународним финансијским институцијама; у потпуности би било укључено у регионалне структуре без мешања Београда, а процес стабилизације и придруживања Европској унији наставио би се без икаквог ометања Београда. Не помиње се да би Косово имало столицу у Уједињеним нацијама, коју и не може добити без Савета безбедности, на шта последњих недеља указује српски министар спољних послова Јеремић.
 
"Тројка" (представници Русије, ЕУ-а и САД) очекује да Београд и Приштина успоставе заједничка тела која ће осигурати сарадњу у областима енергетике, социјалне заштите, заштите мањина и културног наслеђа, борбе против организованог криминала, као и решавања проблема избеглих и несталих. Покушај успостављања заједничких тела виђен је раније у тзв. техничким преговорима.
У том документу се не говори о будућем статусу, нити о независности Косова, и не помињу се ингеренције које Србија намерава да задржи, али се искључује свако присуство Србије на Косову, па и оно минимално, предвиђено Резолуцијом 1244. Прецизира се да ће међународна заједница тамо задржати цивилно и војно присуство и након што статус буде одређен.
Приштински преговарачи, судећи по досадашњем току разговора, уз примедбе, прихватају понуђене полазне основе. Они очито сматрају (Сејдију) да "тројкин" папир садржи знатне делове њихове платформе о регулисању односа двеју независних држава. Приштинска делегација на преговорима и око њих понавља само једну реч – независност.
 
ПАРЕ И СТАТУС: Преговарачки тим Србије је изложио свој предлог 14 принципа који се делом слаже с предлогом "тројке", али га допуњује, а од њега се највидљивије разликује у томе што се посебним тачкама и амандманима на остале тачке "тројкиног" предлога инсистира да Београд задржи мањи број надлежности (пре свега дипломатију и контролу граница). Београд прихвата обавезу да се не меша у надлежности, економске, правне и остале које на основу преговора припадну косовским институцијама.
Паралелно с преговорима у Бечу, на састанку са потпредседником Светске банке, делегација Србије је изнела предлог решења питања дуга Косова и Метохије по коме би Србији требало да буде враћен износ од 215 милиона долара који је она већ исплатила на име дуга јужне српске покрајине. Потпредседник владе Ђелић је, одбијајући инсинуације да је то потез у корист косовске независности, понављао да то нема никакве везе са питањем суверенитета јер дугове враћа онај ко убира порезе, а и град Београд сам плаћа своје дугове. Представници Светске банке наводно показују добру вољу да размотре овај предлог.
 
Београдска делегација је и у Бечу тражила пре свега да предмет преговора буде одређивање будућег статуса Косова и Метохије на основу принципа из Резолуције 1244 (коју је Савет безбедности усвојио на свом 4011. састанку одржаном 10. јуна 1999), које западни фактори до сада нису успели да пониште.
Београд је тражио и да се све три стране (Београд, Приштина и међународни фактори) обавежу да се уздрже од било каквих једностраних потеза. Американци су саопштавали у дипломатским контактима да се залажу за споразумно решење, али су њихови званичници наставили да дају узастопне изјаве о томе да ће после 10. децембра признати независност Косова. Или 10. јануара...
Занимљиво је да неки западни листови преносе тврдњу приштинског листа "Коха по" да је неименовани европски дипломатски извор открио како је амерички посредник Визнер саопштио европским дипломатама да се припреме за независност Косова и да не ометају америчке спољнополитичке приоритете... У међувремену експлодира курдско питање које Американце ставља у веома занимљиву позицију, као и ирачко, где се од Американаца чују идеје о организацији те државе пуне унутрашњих сукоба као федерације три етничко-верске скупине...
 
Док се у западним листовима констатује да се преговори у Бечу "киселе", по оцени европског члана посредничке тројке Ишингера, из фазе парола ушло се у фазу суштинских разговора, што је напредак. Питање је да ли је то баш сасвим тачно. И на Ахтисаријев план српска преговарачка делегација је ставила на десетине веома конкретних амандмана садржаја сличног оном изнетом у београдских 14 тачака. У том београдском документу је прегнантније него раније описан садржај суштинске међународно гарантоване аутономије за Косово. У руским медијима о томе се детаљно извештава, а у западним медијима том предлогу није посвећена пажња, мада се ту и тамо, додуше, констатује (АП) да је Србија понудила Косову скоро комплетну аутономију, али без столице у УН-у и без контроле одбране и спољних послова.
 
Упркос прилично тврдој интонацији у "тројкиних" 14 тачака, у којима се понавља "Београд неће, Београд неће", па и упркос вестима да су се на примедбе београдске делегације чули приговори о тврдом и непопустљивом ставу, представник Русије у "тројци" Боцан Харченко тврдио је у изјавама руској штампи, а потом и Тањугу, да није било никаквог официјелног документа који би означио оквире могућих договора, нити он представља скицу некаквог модела, пошто "тројка" остаје привржена ставу да неће предлагати решење.
По његовим речима, тих 14 тачака "тројка" је набројала да би стимулисала дискусију; то је упитник који треба да покаже где су позиције преговарачких страна ближе, а где даље. Та разјашњавајућа изјава се могла очекивати, с обзиром на то да је Београд брзо препознао да тих "тројкиних" 14 тачака одишу ахтисаријевским духом.
 
Чланови београдске делегације (Самарџић, Јеремић) изјављују да је претила опасност да и преговори у Бечу, као и они први бечки са Ахтисаријем, склизну с колосека и да се уместо о статусу разговара о нечем другом, а да се о статусу одлучи негде другде. Тврде и да су од "тројке", после разговора који је трајао сат дуже од предвиђеног времена, добили уверавање да посредници стоје на становишту да ће се преговори одвијати у оквиру Резолуције СБ-а. Тражили су да се то што је изречено пренесе и на папир.
 
Током поподневног сусрета представника Београда и Приштине 14. новембра, разговор о тих 14 тачака није дошао на ред, али се и без тога могло регистровати да приближавања нема. О тим "пунктацијама" разговараће се најверованије 5. новембра, а онда следи пауза због косовских избора 17. новембра.
У тренутку када настаје овај текст (23. октобар) до истека рока за преговоре остало је само још 48 дана, заправо знатно мање због косовске изборне паузе. У том контексту, чини се да је реалистична Ишингерова оцена по којој је вероватноћа да ће "тројка" до 10. децембра моћи да доведе до решења и даље мања од вероватноће да споразум неће бити постигнут. Практично остаје да се види да ли ће 10. децембра почети неконтролисан процес разних једностраних потеза, или ће се наћи начин да се преговори ипак наставе.
 
"Тројка": 14 тачака за дискусију

• Београд и Приштина ће се фокусирати на развој специјалних међусобних односа који су засновани на њиховим историјским, културним и људским размерама.
• Београд и Приштина ће будуће проблеме решавати у мирољубивом маниру и неће се укључивати у акције или склоности које би се окарактерисале као претња другој страни.
• Косово ће у потпуности бити укључено у регионалне структуре, посебно оне које се односе на економску сарадњу.
• Неће бити повратка на стање пре 1999. године.
• Београд неће владати Косовом.
• Београд неће поново успоставити физичко присуство на КиМ.
• Београд и Приштина су опредељени да раде на прогресу који води придруживању и евентуалном чланству у Европској унији, као и прогресивном укључивању у евроатлантске структуре.
• Приштина ће применити широке мере како би побољшала положај косовских Срба и других неалбанских заједница, посебно кроз децентрализацију локалне власти, уставне гаранције и заштиту културног и религијског наслеђа.
• Београд и Приштина ће сарађивати у областима које су од кључног значаја, укључујући:а) судбину несталих особа и повратак расељених лица, б) заштиту мањина, ц) заштиту културног наслеђа, д) њихову европску перспективу и регионалну инцијативу, е) економска питања, укључујући фискалну политику и енергију, тржиште и хармонизацију са стандардима ЕУ-а и развој заједничких економских органа и развој стратегије у складу са регионалним економским иницијативама, ф) слободно кретање људи, добара, капитала и услуга, г) сектор банкарства, х) инфраструктура, транспорт и комуникације, и) заштита животне средине, ј) јавно здравље и социјални напредак, к) борба против криминала, посебно у областима тероризма, трговине оружјем, дрогама и људима, као и у области организованог криминала, л) сарадња између општина и управа једне и друге стране и м) образовање.
• Београд и Приштина ће успоставити заједничка тела која ће осигурати сарадњу.
• Београд се неће мешати у односе Приштине са међународним финансијским организацијама.
• Приштина ће потпуно самостално управљати својим финансијама (порези, буџетски приходи итд.).
• Процес стабилизације и придруживања ЕУ-у Косово ће наставити без икаквог ометања Београда.
• Међународна заједница ће задржати цивилно и војно присуство на Косову и након што статус буде одређен.

Београдских 14 тачака за преговоре

1. Предмет ових разговора је одређивање будућег статуса Косова и Метохије на основу принципа који су дефинисани Резолуцијом 1244 СБ УН-а. Најважнији од ових принципа садржани су у одредбама у којима СБ сагласно Повељи УН-а "поновно потврђује приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије (данас Републике Србије) и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком завршном акту и анексу 2", и "поновно потврђује захтев из претходних резолуција за широком аутономијом и суштинском самоуправом за Косово". Свака измена предмета преговора претходно захтева промену важеће и обавезујуће Резолуције 1244 СБ УН-а.
2. Све три стране, које представљају институције Србије, привремене институције самоуправе у Покрајини и посреднике међународне заједнице, обавезне су да се уздрже од било каквих једностраних потеза.
3. Покрајина Косово и Метохија ће бити потпуно интегрисана у регионалне структуре, посебно оне које подразумевају економску сарадњу.
4. Неће бити повратка на стање од пре 1999. године, већ будуће уређење Покрајине треба решити на основу Резолуције 1244 СБ-а.
5. Србија неће управљати Покрајином Косово и Метохија у делокругу надлежности које на основу будућег споразума буду припале Покрајини.
6. Институције Србије неће бити присутне у Покрајини у пословима који сагласно будућем споразуму не буду у надлежности Београда.
7. У свом законодавству, као и у политици коју ће водити у складу са њим, Србија и Покрајина Косово и Метохија ће прогресивно примењивати начела, норме и стандарде сагласно са процесом стабилизације и придруживања (ПСП) ЕУ-а. Потпуно учествујући у ПСП-у, напредоваће ка придруживању и коначно, чланству у ЕУ-у.
8. Полазећи од споразумног решења Београда и представника привремених институција самоуправе, који ће потврдити СБ УН-а, Покрајина Косово и Метохија ће спроводити свеобухватне мере како би се унапредила добробит Срба са Косова и Метохије, као и других неалбанских заједница, посебно путем децентрализације локалне власти и уставних гаранција.
9. Узимајући у обзир њихове искључиве надлежности, Београд и Приштина ће сарађивати на питањима од обостраног интереса, укључујући:
   Повратак расељених лица;
   Судбина несталих лица;
   Физичка заштита културног наслеђа;
   Економска питања, укључујући слободно кретање људи, робе, капитала и услуга, рад на заједничком привредном расту и стратегији развоја у складу са регионалним економским иницијативама;
   Енергетика, трговина, инфраструктура, саобраћај и комуникације;
   Банкарски сектор и фискална политика;
   Усклађивање са стандардима ЕУ-а;
   Заштита животне средине;
   Борба против организованог криминала, посебно у областима тероризма, трговине људима, оружјем и дрогом и организованог криминала.
10. У овим, и могућим другим областима сарадње Београд и Покрајина Косово и Метохија ће образовати заједничка тела ради спровођења послова од заједничког интереса.
11. Осим у мери својих међународних обавеза као субјекта међународног права, Београд се неће мешати у односе Приштине са међународним финансијским институцијама.
12. Покрајина Косово и Метохија ће имату пуну надлежност над својим финансијама (опорезивање, јавни приходи итд.).
13. Процес стабилизације и придруживања покрајине (Трацкинг Мецханисм) Покрајина Косово и Метохија ће наставити у сарадњи са Београдом.
14. Међународна заједница ће, након одређивања статуса, наставити цивилно и војно присуство на Косову и Метохији под мандатом УН-а, односно одлуком СБ-а.

Шта подразумева „хонгконшки” модел
 
Хонгконг је од 1997. године, када се Велика Британија одрекла суверенитета над том територијом, на 50 година добио статус „специјалне административне области” у оквиру Кине
 
Иако има суштинску аутономију, Хонгконг је, како се наводи у његовом такозваном мини-уставу, неотуђиви део Кине, која је задржала значајне надлежности у области спољне и одбрамбене политике.
Мини-устав Хонгконга је 1990. године донео Народни конгрес Кине, а готово идентичан документ донет је и за територију Макаа, над којим је до 1999. године суверенитет имао Португал.
 
Одбрана Хонгконга је у надлежности Пекинга. Централна влада може упутити снаге на територију Хонгконга, али војска не сме да се меша у локалне ствари. Хонгконг је задржао своју полицију, а када је реч о спољним пословима, Пекинг је задржао за себе право отварања дипломатских мисија, док Хонгконг може отварати само трговинска и економска представништва по свету.
Хонгконг самостално може успоставити односе са државама, регијама и међународним организацијама и закључивати међународне уговоре под именом „Хонгконг, Кина” у области економије, трговине, финансија, монетарне политике, пловидбе, комуникација, туризма, културе и спорта.
 
Хонгконг ужива аутономију у области финансија, пореског система, монетарне политике, валуте, царинске политике и тарифа, инвестиција, трговине итд., а централна власт у Пекингу је делимично задржала своја права у ваздухопловству.
Сем економске аутономије, Хонгконг има аутономију у области образовања, здравствене и социјалне заштите, рада, науке и технологије, културе, слободе вероисповести, спорта и политике субвенција и рада невладиних организација.
Хонгконг самостално спроводи законодавну, извршну и судску власт на локалном нивоу и има шефа извршне власти који има председничка и премијерска овлашћења.
 
Шеф извршне власти за свој рад одговоран је централној влади у Пекингу. Шеф извршне власти истовремено је на челу владе Хонгконга, која одговара за свој рад Законодавном савету, односно скупштини. Од „министарстава”, мини-устав помиње само департман за администрацију, департман за финансије, департман правде и друге бирое, одељења и комисије, који делују унутар владе.