Сахара спасава Раковицу

Некада су били ноћна мора за београдске власти. До пре две деценије са зебњом се помињала најава: „Видеће они када устане Раковица!”
Радничка Раковица „устајала” је више пута, а најпознатија шетња била је пре непуне две деценије када су са говорнице испред Скупштине Србије били испраћени чувеном Милошевићевом реченицом: „А сада сви на своје радне задатке”. Аутор говора више није међу живима, а многи учесници тадашњих протеста, данас не представљају „радничку Раковицу”.

Један од симбола предузетничког духа ове београдске општине је и фабрика Индустрија мотора Раковица. Где је данас један од гиганата социјалистичког привређивања? Упућени би одмах одговорили – у поступку приватизације, расписан је тендер, а последњи датум до када кандидати могу да доставе понуде је 9. новембар.

Свесни су да је њихово „златно доба” прошло пре три деценије, када је ова фабрика годишње испоручивала и до 60.000 мотора и то углавном за потребе новобеоградског ИМТ-а. Поред тога, ударници ИМР-а правили су и шест до седам хиљада трактора у сопственој производњи.

– Некада је у овој фабрици радило и до 5.500 радника, данас их је око 850. Годишње производимо од 3.000 до 4.000 мотора и од 500 до 600 трактора – каже Драган Симић, заменик генералног директора ИМР-а.

Нема штрајкова, незадовољства радника, плате су редовне, просек је око 20.000 динара. Пре четири године фабрика је изашла из стечаја, тако да су сви погледи сада уперени у новог власника. Према подацима Агенције за приватизацију,  вредност ИМР-а је прошле године процењена на 43,6 милиона евра.

– Наша главна тржишта су, поред ИМТ-а за који радимо моторе, посебно Република Српска која је традиционални купац, Хрватска где годишње продамо тридесетак трактора... Ипак, наш највећи извозни посао је Египат где смо присутни већ деценијама. Сви тамо знају за наш плави трактор – истиче Симић.

Раковички трактор доспео је и до Конга, Туниса, Кеније, Сирије, Алжира, Замбије. У Европи га за сада нема, а одговор је више него једноставан – не поседује ниједан од постојећих „евромотора”. И тако, „бежећи од Европе”, са постојећим моторима и захваљујући нижим ценама од конкуренције, у просеку 10 до 15 одсто, успео је да пронађе пут до афричких и азијских њива.

Док се не појави нови власник, у Раковици су све очи упрте у велики посао са Ираном, који је вредан између четири и пет милиона евра. За ову земљу предвиђен је годишњи извоз 2.500 тракторских мотора у почетној фази посла, док ће уколико све буде према очекивањима годишња производња само за ову земљу износити 6.500 мотора.

– Некада смо годишње производили 15-20 пута више мотора, али ово је сада за нас, могу слободно да кажем, историјски посао. Окупљамо кооперанте из Србије, желимо да покренемо производњу у металском комплексу и то неће бити лако, јер само до марта треба да испоручимо 1.500 мотора за Иран – истиче наш саговорник.

У ИМР-у се, барем за сада, не плаше ни конкуренције, јер приближно су сличне цене са белоруским тракторима, али наши пољопривредници су, како кажу у фабрици, навикли на домаће. Нису у страху ни од европских произвођача, јер поређење је због квалитета и цена тешко изводљиво.

Раковичке трактористе не брине само сопствена транзиција већ и најављена тендерска продаја ИМТ-а. Рок за пријављивање купаца за ову фабрику продужен је до краја месеца. Нико не жели да говори о будућем власнику, али постоји бојазан да ће нови власник можда имати неке друге амбиције, јер земљиште у Новом Београду где се налази  ИМТ је и најскупљи пословни квадрат на целом Балкану. Ако се промени концепција пословања главног купца мотора, то ће сигурно имати директне последице и по ИМР.

Ова фабрика нема конкуренције у околним земљама, али је зато свима опомињући пример из Бугарске где је нови власник тамошње фабрике трактора врло брзо преоријентисао производњу. Највећи „недостатак” ове фабрике је чињеница да се налазила на само два и по километра од центра Софије. Трактори су уступили место шопинг центрима и отишли у историју.