Пљос бисер на Волги

Радиостаница Глас Русије наставља циклус програма, посвећених старим руским градовима, центрима међнародног туризма. Данас ћемо посетити мали град на Волги Пљос.

Он се налази у Ивановској области. Заправо је то градић са свега 3 хиљаде становника. То је прави стари руски град, који је протекле године прославио своју 600. годишњицу. Основао га је кнез Василије, син великог московског кнеза Дмитрија. Некада је Пљос имао  тврђаву, али та дрвена тврђава није сачувана. Град су срушили Монголо-Татари и пољски интервенти. У 17. веку Пљос се развијао  као трговински центар, а у 19. веку је потпуно деградирао. То је био мањи провинцијски градић са  великим бројем црква и једноспратних трговачких кућа. Пљос је доживео неочекивани препород захваљујући доласку руског пејзажисте Исака Левитана, - истиче директор Пљоског музеја-забрана  Ала Чајанова.

Град има богату историју, интересантну судбину, повезану са стваралаштвом Левитана, захваљујући којем је он у току 20. века постао познат. Оно што га је одушевило види се и данас.

Крајем 19. века он је постао Мека за сликаре и одмор руских интелектуалаца. Основне знаменитости града су нежна руска природа, дивни пејзажи и широка лепотица Волга.

Са висине Саборног брда, где је некада била тврђава, виде се кривина реке и мале цркве. Све до сада  становници града и гости воле да шетају дрворедима Саборног трга. У Пљосу има 6 активних цркава и два веома интересантна музеја: кућа-музеј Левитана и једини  у Русији музеј пејзажа.

У Пљосу је Левитан насликао скоро 200 слика и студија, које су украси Третјаковске галерије у Москви  Руског Музеја у Петербургу.  Близу музеја пејзажа се налази занимљива скулптурална композиција Девојка која летује у летњиковцу. У сенци дрвета на клупи седи девојка у летњој халини и шеширчићу. Она гледа сталак са  волшким пејзажем. Неки тврде да је то Софја Кувшиникова, коју је волео Левитан, а која је тобоже прототип јунакиње Чеховљеве приче Вилин коњиц.  У њему  је реч о романси са талентованим  пејзажистом који се досађује. Заборавивши на мужа, она с ним одлази бродом и живи у селу на Волги. Финале те приче је драматичан. Кажу да је Левитан хтео да изазове Чехова на двобој због те приче. Међутим, успели су да се помире.  Кип је постао збирни лик, - каже кустос Пљоског музеја-забрана Ирина Сорокина.

У Пљосу и кустоси, и гости сматрамо да је тај кип симбол девојке која летује у летњиковцу у 19. веку. То је девојка која је села на клупу да би уживала у лепоти волшког градића. Ко жели може да се с њом слика.

Пљоски пејзажи и данас су извор надахнућа за младе и зреле сликаре који долазе овамо и дуже остају да раде, - истиче Ирина Сорокина.

Већ у току 10 година постоји пројекат Зелени шум – међурегионална  изложба савременог пејзажног сликарства. У оквиру тог пројекта имали смо руско-француско сликање у природи. Позвали смо француске сликаре, они су радили у Пљосу. Идуће године ће  бити одржано руско-италијанско сликање у природи. То је добро јер после одржавања  тих акција уметници поклањају своја дела Пљоском музеју-забрану. Попуњавамо тако своје колекције.

Данас се туристичка инфраструктура Пљоса развија не на штету историјског изгледа града. Настају нови приватни музеји и хотели. Прима госте хотел Волга-Volga. Овде туристима предлажу савремени комфор међу  привлачним старинама. Гости нарочито воле гостињску собу са камином у старом трговачком стилу, са каљевим плочицама. Шта може да буде пријатније од шоље мирисавог чаја или чаше врућег глинтвејна код праве ватре? Нарочито када цене пријатно изненађују.