Косовски бумеранг
Ништа боље не илуструје колико политика САД у вези с Косовом штети америчком националном интересу као чињеница да се косовски Албанац Агрон Абдулаху прошле седмице изјаснио кривим за планирање терористичког напада на тврђаву Дикс у Њу Џерсију, рекао је за "Фокус" Џемс Џатрас, предсједник Америчког савјета за Косово и Метохију и бивши сарадник америчког Сената.
- Абдулаху, који је стигао у САД као избјеглица током владавине администрације Била Клинтона, може да се сматра примјером наводног проамерички оријентисаног албанског муслимана захвалног САД за њихову тежњу да се формира независно Косово. (Три Абдулахова саучесника у планирању напада на амерички војни кадар у тврђави Дикс били су албански муслимани, уз једног Јорданца и једног Турчина.)
Требало би напоменути да се Министарство правде САД успјешно изборило за неослобађање Абдулаха прије почетка суђења, на основу цртежа митраљеза упереног против ФБИ и графита који величају такозвану ослободилачку војску Косова (ОВК), које је он направио у својој ћелији. Чињеница да су Абдулаху и његове колеге били у позицији да планирају напад може да се припише томе што америчка влада подржава ОВК и њену борбу. Сада смо стигли до тачке када наша погешна политика у вези с Косовом постаје важнија од безбједности властите државе - сматра Џатрас.
Према његовом мишљењу, на међународном пољу америчка политика о Косову и даље је иста. Вријеђајући сваки правни и морални концепт, званични Вашингтон (и Бушова администрација, и владајући демократи у Конгресу) остају при приједлогу да би криминалци ОВК и терористи, који владају у заједници албанских муслимана на Косову, требало да прогласе независност ове провинције од Србије, што би САД признале без подношења захтјева Савјету безбједности УН. (При томе, требало би додати да ништа у Повељи УН не даје Савјету безбједности овлаштење да отцијепи дио територије суверене државе без њеног пристанка.)
Ипак, чињеница је да су пријетње Вашингтона безначајне, те да ни проглашење независности ни признавање државе од стране САД није неизбјежно. С обзиром на то да Бушова администрација има довољно посла с Ираком и Авганистаном, да не спомињемо Иран, реално може да се очекује да САД неће трошити превише енергије када је у питању коначно рјешење за Косово. Ако ЕУ не пристане на независност Косова (Кипар, чланица ЕУ, тврди да не само никад не би признао Косово, већ је спреман да уложи вето на такву одлуку Брисела), ако утицајне неевропске државе, као Канада, Индија и, нарочито, Израел, не подрже САД, те упорни покушаји стварања коалиције помоћу застрашивања и подмићивања тешко да ће се исплатити. (Уз то, нигдје се не напомиње да Србија никад неће пристати на то да потпише отцјепљење Косова.)
Чак и када би био прихваћен унилатерални сценарио, након коначних преговора Београда и Албанаца 10. децембра, наравно да Србија и Русија то не би прихватиле, као ни Кина, Индија, Индонезија, Јужноафричка Република, Нигерија и бројне друге афричке државе, чије су властите границе, такође, крхке и потичу још из колонијалног периода. На исти начин за Вашингтон би била проблематична Јужна Америка.
Укратко, чак и када би Вашингтон успио у својим намјерама, то не би ријешило статус Косова. Умјесто тога, цијели регион, али и Европа, те међународна заједница нашли би се пред новим, раздорним проблемом, због којег би САД остале без подршке, а да се и не спомиње покретање нове дестабилизације Западног Балкана, прекид односа Србије и САД (а можда и Србије и ЕУ), те поништавање сваког облика међународног права и територијалног интегритета држава које су под Повељом УН, док би сепаратистички покрети широм свијета били охрабрени да захтијевају самосталност насилним путем, који се не смије толерисати.
Због тога је право питање колико штете су креатори америчке политике међународних односа спремни да нанесу интересу САД да би гурали напријед политику унапријед осуђену на пропаст, која, чак и када би била успјешна, нанијела би штету свим уплетеним странама. Чињеница јесте да одговорни учесници овог спора одбијају поново да изврше процјену својих одлука, највјероватније због жеље да се успјех постигне на било којем политичком пољу, закључује Џатрас.
Погрешна међународна политика
На срећу, гласови разума постали су снажнији. Један од њих јесте и амбасадор САД у УН, Џон Болтон, аутор још необјављене књиге "Предаја није опција: Одбрана Америке у Уједињеним нацијама и шире", која ставља акценат на погрешну улогу Владе САД у креирању цјелокупне међународне политике САД.
- Једном ми је један виши званичник Стејт департмента рекао да би Американци били веома незадовољни када би сазнали како се креира наша међународна политика - изјавио је Болтон током недавног интервјуа за радио Глас Америке. Ово би требало да буде епитаф на гробу неуспјешне политике Вашингтона у вези с Косовом.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Ловац F/A-18 оборен је у инциденту „пријатељске ватре“ који је изазвала ракетна крстарица USS Gettysburg изнад Црвеног мора, саопштио је Пентагон убрзо након објављивања саопштења о још једној успешној...
Александар Вучић тврди да ће премијер Словачке Роберт Фицо посетити Русију, док се Београд припрема за изазове у снабдевању гасом.
Одлазећа администрација председника САД Џозефа Бајдена чини све како би осигурала да новоизабрани председник Доналд Трамп не буде у могућности да олакша успостављање мира у украјинском сукобу након повратка...
Председник САД Џо Бајден одобрио је 571,3 милиона долара такозване одбрамбене помоћи Тајвану, наводи се у саопштењу Беле куће у петак. Пекинг, који инсистира да је самоуправно острво део...
Војно-индустријски објекат у Кијеву погођен је високопрецизним оружјем, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Остале новости из рубрике »