Изглед

 ИЗГЛЕД
пише: Бранко Драгаш
 
Борис Тадић је одговорио на све учесталије приче о његовом лошем изгледу. Одговорио је шеретски, покушавајући да глуми мангупа, што је његов велики и недостижан сан. Одговорио је у – множини! Питају нас, каже председник државе, зашто лоше изгледамо. То није тачно. Јавност није питала зашто политичари лоше изгледају, ако је под тим – ми – мислио на политичаре. Јавност је питала – зашто председник државе лоше изгледа? Да Борис Тадић није председник државе, јавност не би ни интересовала како он изгледа. Али, пошто је Борис Тадић председник државе и пошто сви видимо, то се више не може сакрити, да председник државе из дана у дан изгледа све лошије, онда је сасвим природно и нормално да демократску јавност интересује стање здравља председника државе.
 

Потпис председника Србије 19. јула 2010. и 17. децембра 2011. године.
Да ли је председник Србије коначно научио ћирилицу?
 
Несретни Борис Тадић, заљубљен у себе и своју тоталитарну власт, на сваком месту крши Устав, умишљен да је он позван да решава све проблеме у држави, поново не схвата да јавност мора да зна о здравственом стању њеног председника државе. Зато је несхватљив његов дилетантизам када покушава да своје здравствено стање сакрије иза неумесних доскочица, којима се само смеју полтрони иза његових леђа. Они исти који му спремају свилени гајтан у режији великог демагога и апсолутисте Драгана Ђиласа.
 
Јавност је забринута за здравствено стање председника из два разлога: људског и државотворног. Људски желимо да Борис Тадић буде здрав и да не изгледа како изгледа, да се посвети себи и своме лечењу и да напусти позицију председника државе, јер је показао да је потпуно неспособан да води државу у овом тешком времену, да не зна шта председник треба да ради и да је учествовао у потпуном уништавању државе и њених институција. Државотворно, јавност мора да зна да ли је председник здрав или није, јер постоји велика опасност, пошто јако лоше изгледа из дана у дан, да није у стању да управља државом са 7,1 милион становника, да га болест омета у управљању државом, да губи разум, да није способан да доноси државничке одлуке, да је под седативима, да је под лекарском контролом, да је под контролом неких других, који су злонамерни, и који хоће да искористе његову болест, што није добро ни за председника, али није добро ни за државу и њене грађане.
 
 
Зато је јавност забринута. Борис Тадић то ништа не разуме. Он наставља да се понаша као недорасли балавац који хоће да се допадне јавности. Он лупета глупости и наставља да нас замајава, потпуно несвестан опасности у којој се налази он и држава којом тоталитарно управља са својом дворском камарилом. Пошто Бориса Тадића знам скоро две деценије и знам да нема никакве способности нити знања да управља државом, његов интелектуални капацитет и радна способност је јако мала увек била, служила је деведесетих нама из опозиције за подсмех, онда сам забринут за даљу судбину председника и државе Србије.
 

Зашто на венцима Србије латиница? Кога Тадић представља? Србе или Хрвате?
 
Његова тврдња да радимо, како каже, од јутра до мрака спада у ту незрелост и површност Бориса Тадића којом смо се толико чудили и смејали. Његово обећање јавности да ћемо још лошије да изгледамо, тако је дословно рекао, уз удворнички смех из позадине, само су доказ моје тврдње да је Борис Тадић изгубио контролу над разумом и да постаје опасан на месту председника државе. Понављање да нисмо болесни, поново бежање у множину, и да ћемо из дана у дан све лошије и лошије, тако тврди, да изгледамо, спада у шизофрене изјаве, којима треба да се посвете психијатри на клиници.

И у Народној канцеларији председника Републике нису знали ЋИРИЛИЦУ 31. марта 2009. године. Ако у 21. веку нису били технички опремљени да читају ћирилицу, кад ће онда бити? (https://ћирилица.bestfromserbia.com/Otvorena-pisma/100604_NSD/)

Грађани Србије, ви који читате ове редове, не могу ништа лепо да вам кажем за следећу годину, јер сам искрено забринут за ментално здравље нашег председника и због тога му желим да што пре, без даљег оклевања, распише ванредне парламентарне изборе и одступи са места председника државе, јер му то место не припада. Потврда да је озбиљно болестан је изјава на Главном одбору странке – „ЈА одлучујем када ће бити избори!“ Лек за овакво слепило и лудило је – избори! Свуда и увек исти рецепт – избори! Изборима се лечи болесна власт. Учесталим изборима друштво постаје све здравије. И зато се радујемо предстојећим изборима.
 
Својевремено сам предлагао да земље у транзицији имају сваке године, после завршног рачуна, ванредне изборе, све док не добијемо власт која ће бити успешна, која неће радити кампањски од јутра до мрака, већ ће знати да организује државу и власт која неће никада имати оваквог неспособног дилетанта за председника државе.
 
Београд, 17.12.2011