Биографија Драгутина Гавриловића на руском језику

 Руски пилот-ас Александар Казаков, истакнути партизански командант, Немац фон Летов-Форбек, пуковник Лоуренс, који је ушао у Дамаск на челу британских снага, најзад, херој одбране Београда, мајор Драгутин Гавриловић.

  Улогу личности у Првом светском рату проучава руски писац и историчар Константин Филатов. Данас он пише књигу, чији су хероји 33 истакнута учесника битака из 1914.-1918. године.

Биографија је мој омиљени жанр, следим Плутарха, шали се Константин Филатов. Ако се узме озбиљно, описао сам животе многих историјских личности, почев од сумерских царева све до Константина Великог. После тога сам осетио да желим да напишем књигу из историје Првог светског рата – ипак је то био кључни догађај 20. века, чији резултати, чини ми се, све до сада утичу на  Русију. О херојима тог рата знамо мало, чак о својима, а да не говоримо о странцима.

Србски херој књиге руског историчара и писца постао је мајор Драгутин Гавриловић.

Зачуђује, али чак и у Википедији, која данас може да претендује на улогу малтене главног извора знања у светској мрежи, подаци о њему су веома  кратки, углавном се они своде на историју легендарног контранапада током борби за Београд у октобру 1915. године.

Ради тога да  се напише  белетризована биографија Драгутина Гавриловића прикупљао сам податке у Интернету, читао успомене рођака, публикације србских историчара, - прича Константин Филатов. У животу србског хероја, који је говорио да му није потребно ни звање генерала, ни министра јер је он војно лице, остаје много непознатог. 1941. године Гавриловић се нашао у заробљеништву, те је до краја  Другог светског рата био у концентрационом логору. Затим се вратио у Београд где је преминуо.

Пре једно 5-6 година се сматрало да су га комунисти убили малтене на улицама главног града. Међутим, из података Гавриловићевих  рођака   је јасно да је узрок смрти све оно, што је преживео, срце га је издало. Отаџбина је дочекала  Драгутина Гавриловича непредусретљиво, јер је био официр краљевске армије. После његове смрти  титова влада је одбила да плати пензију његовој удовици. Ситуација се променила тек 1960-х година, међутим, детаљније су о његовом животу 1920-1940-х година почели да говоре сасвим недавно. Неки су чак сматрали да је Гариловић погинуо током напада на аустријске положаје 2. октобра 1915. године…

Радећи на биографијама истакнутих личности Првог светског рата,  увек размишљаш о првобитним узроцима тог рата, каже Константин Филатов.

Свакако,  Русији тај рат није био потребан. Међутим, требало је или пристати да она постане држава друге врсте, или да се бори за своје интересе и подржи своје савезнике. Мислим да је одлука бранити Србе била усвојена под утицајем многих чинилаца, пре свега религиозног: Срби су православни Словени, који су страдали од агресије  других народа, а православље је било идеологија руске државе. Геополитички интереси, свакако, такође се не смеју искључити, али су се они појавили касније, када  се појавила могућност да буду реализовани.

Константин Филатов планира и даље проучавати руско-српске односе, међу њима и оне, који нису једноставни: например, Руски корпус на Балкану, који је ратовао на страни Хитлера.

Између осталог, упознавање Србије је инспирисало Константина Филатова  да се сети на своје младе године. Некада сам се бавио песничким преводима, те сам одлучио да пружим своје преводе србских песама Креће се лађа француска и Тамо далеко на руски језик, каже руски историчар и писац Константин Филатов.