Русија хоће - јаку Србију

Русији је потребна јака и просперитетна Србија, слаба Србија није у интересу ни Балкана ни Европе - оценио је у интервјуу за Глас јавности руски амбасадор у Београду Александар Николајевич Алексејев.

Само што сте у једном инервјуу оценили да посредничка тројка за преговоре о коначном статусу Косова и Метохије - Френк Визнер (САД), Александар Боцан-Харченко (Русија) и Волфганг Ишингер (ЕУ) - није „колективни Ахтисари“. Ипак, не чини ли Вам се да се западни представници унутар тројке помало тако понашају, да они који иза њих стоје покушавају да од тројке, бар делимично, направе „колективног Ахтисарија“?

- Можда је такав утисак код неких оставила појава „папира“ названог „14 тачака“. Али, једина сврха тих „14 тачака“ - бар што се Русије тиче - била је: да покаже како „тројка“ види могуће тачке додира страна у преговорима. А колико је то „виђење“ било успешно - није на мени да судим. То је право директних ученика преговора. Дакле: за Русију „14 тачака“ нису покушај да се - уместо Београда и Приштине - „нацрта“ коначни статус Косова. Русија у тако нечему не би учествовала!

Званични Београд је одбацио део „14 тачака“, упркос томе што се руски члан тројке са свих 14 био сагласио. Постоје ли између Москве и Београда претходне консултације поводом таквих докумената? Да су постојале у случају „14 тачака“ - Београд не би имао са чиме да се не сложи...

- Москва је у сталним контактима са Београдом поводом Косова. По разним каналима. Наравно, и преко своје амбасаде у Србији. Да не би било никакве забуне: „14 тачака“ је само интерни документ „тројке“ који је био срачунат и на то да покаже како ће се на њих одреаговати у Београду и Приштини, хоће ли се на основу тог „папира“ искристалисати какви нови моменти.

Чланови тројке наступају као тројка. Али, покушавају ли можда Ишиншер и Визнер да наступају и искључиво у име Брисела и Вашингтона?

- Не могу да говорим у име ни ЕУ, ни САД, чак ни у име тројке у целини. Једино могу да потврдим све принципијелне позиције своје земље: за Косово се мора тражити и наћи преговорно компромисно решење које ће бити прихватљиво и за Београд и за Приштину, коначни статус може бити дефинисан једино преко нове резолуције Савета безбедности УН, а та резолуција мора бити у свему изведена из норми међународног права и преузети кључне ставове Резолуције 1244.

Значи ли то да ће москва инсистирати да се из Резолуције 1244 у текст нове „преселе“ пре свега одредбе које гарантују територијалну целовитост србије и њен суверенитет на целој садашњој територији?

- Принципијелна позиција Москве подразумева да се и са текстом нове резолуције морају сагласити и Београд и Приштина. Дакле: Русија ће у Савету безбедности подржати оно на шта пристане Србија.

Ишингеру се приписује да је као модел за „коначни статус“ понудио споразум између тадашње две немачке државе из 1972. године. Да ли је он тај „концепт“ нудио и унутар тројке?

- Нисам још видео никакав „папир“ са таквом иницијативом. Не располажем информацијама како се према таквим идејама односе друга два члана тројке.

Како се према „Ишингеровом плану“ поставио врх руске дипломатије?

- За Москву је и тим поводом од принципијелне важности да ли би то било прихватљиво за Србију. Мање је, дакле, важно како би о томе што зовете „Ишингеровим планом“ мислили у Москви. Наглашавам: за Москву је прихватљиво само оно што је прихватљиво и за Београд и за Приштину. Значи: за Србију.

Члан немачког Спољнополитичког савета Александар Рар за „Ишингеров план“ је рекао да у њему види покушај да се Србија подели па да се између Београда и Приштине праве конфедерални или класични међудржавни односи...

- Не бих да коментаришем туђе оцене. Тим пре што је „Ишингеров план“ - бар засад - непостојећи „папир“.

У Београду се стиче утисак да Ишингер покушава да игра улогу лидера унутар тројке...

- Господин Ишингер се труди да се пронађе компромисно решење у ситуацији која је веома сложена. Чини ми се да чланови „тројке“ наступају доста сложно и да нема покушаја да неко приграби диригентску палицу.

Има ли покушаја да се преко „тројке“ намеће Србији?

- Да ли је Русија икада ишта наметала Србији? Наравно да није. Тако је било, тако јесте и - тако ће и бити!

А покушавају ли тако нешто партнери Боцан-Харченка?

- Не бих о томе. Овлашћен сам да говорим једино о позицији и ставовима Русије.

Већ су се појавиле спекулације да је тзв. „Ишингеров план“ плод панике зато што се примиче 10. децембар а решења за Косово и Метохију још нема. Ваш коментар?

- Нисам као што сам рекао, видео никакав Ишингеров „папир“. Немам шта да коментаришем.

Ипак, има ли „панике“, с обзиром на то да званична Москва упорно понавља: не смеју се наметати никакви рокови за окончање преговора, не сме се вршити притисак на Србију?

- За Русију, 10. децембар је само рок за предају извештаја тројке генералном секратару УН Бан Ки Муну. Ништа више!

Неће ли, упркос таквом ставу Москве, ускоро почети да се Србији намеће као „крајњи рок“ 10. јануар, 10. фебруар или 10. јуни 2008. године?

- Не бих волео да се то догоди. У сваком случају, ако до 10. децембра не буде решења за Косово - преговори ће морати да се наставе и да трају онолико дуго колико буде потребно.

Шта ако буду потрајали још годину, пет година или колико преговори о кипарском или палестинском проблему?

- Моја земља је против сваких наметнутих рокова, свеједно - радило се о пет дана или пет година. Русија је подједнако против форсираних рокова као и сваког развлачења преговора. Зато на све начине помаже да преговори Београда и Приштине протичу нормално. У уверењу да постављање рокова само одмаже достизању компромиса између Београда и Приштине.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница јавно је критиковао САД да охрабрују Приштину да не пристане ни на шта мање од независности...

- Русија није само против форсираних рокова, него и против - сваког покушаја да се већ сада предскаже крајњи исход преговора између Београда и Приштине...

Не ради ли се, у случају америчког охрабривања Албанаца да буду непопустљиви, о нечем много озбиљнијем од предвиђања „крајњег исхода“?

- Сада је најважније да сви схвате да се по сваку цену, у интересу преговора, морају уздржати од сваког покушаја да измоделирају исход преговора и „коначни статус“ Косова.

Како се у Москви гледа на наговештену могућност да ће Приштина из Вашингтона и Брисела добити миг да уочи Нове године једнострано прогласи независност Косова?

- То би било крајње опасно! Са опасним последицама и на Балкану и ван њега пошто у свету има премного тзв. латентних конфиката. Ти конфликти би преко ноћи постали вулкани који поново избацују лаву. Они који су у искушењу да дају „миг“ требало би над овим да се добро замисле.

Очито имате на уму могући домино-ефекат... Да ли би „држава Косово“ навела Абхазију, Јужну Осетију, Карабах и Придњестровље да одмах прогласе независност?

- Абхазија је то већ учинила. Одустајање од принципа неповредивости државних граница створило би хаос и опасан преседан. Зато је пред светском заједницом кардинални избор: или међународно право или потпуна неизвесност.

Утисак је да се преко „коначног статуса“ Косова и Метохије решава и статус међународног права и статус Уједињених нација, па и статус САД. Хоће ли Бела кућа по сваку цену настојати да задржи улогу светског хегемона или ће, како је рекао шеф Ваше дипломатије Сергеј Лавров, „меко атерирати“у нови мултиполарни светски поредак...

- Истина је, на „дневном реду“ је и статус Уједињених нација и међународног права...

Појавиле су се информације да је Русији већ понуђено: да попусти поводом Србије и Косова, а да ће Вашингтон њој попустити поводом свог противракетног штита у Европи. Хоће ли Москва пристати на такву трговину?

- Москва није ни у најмањем искушењу да са било киме тргује поводом Србије и „коначног статуса“ Косова! Таквог трговања није било и неће ни бити. Наглашавам: неће ни бити! Овлашћен сам да ово у име своје земље официјелно потврдим.

„ЈАТ“, БОР, ВИНЧА...

Може ли се очекивати озбиљнији долазак руских инвеститора у Србију?
- „Базни елемент“ учествује, као што се зна, на тендеру за приватизацију РТБ „Бор“, „Аерофлот“ је заинтересован за „Јат“, а московски Аеродром Шереметјево-2 за изградњу карго-терминала на Аеродрому „Никола Тесла“. Оптимиста сам. Раније сам морао да одговарам на питања типа: долазе ли крупне руске фирме у Србију. Сада је већ питање: како пројекти и контакти напредују...
Појавиле су се тврдње да Србија неће моћи да наплати од Русије део „совјетског дуга“ уколико одустане од даље изградње акцелератора у Винчи. Има ли у томе истине?

- Нема. Русија је признала да Србији дугује 300 милиона долара и тај дуг ће исплатити реализацијом пројеката. Ако Србија одустане од акцелератора - за Винчу везани део дуга биће отплаћен реализацијом неког другог пројекта. Иначе, пројекат замене турбина ХЕ „Ђердап“ реализује се успешно...

СТРАТЕШКИ „ЈУЖНИ ПОТОК“

У којој су фази контакти поводом изградње гасовода „Јужни поток“ преко територије Србије? Какви су изгледи да до реализације тог пројекта дође?
- Рано је за прогнозе, али се ствари померају напред. Долазак првог човека „Газпрома“, господина Алексеја Милера, у Београд био је веома продуктиван. На добром смо путу. „Јужни поток“ је стратешки пројекат који је у интересу и Србије и Русије. У току су интензивни контакти на разним нивоима. Пре свега експертским.

Са Запада се Србији, мада не официјелно, поручује: „руски гасовод“ и чланство у ЕУ и НАТО не иду под руку...
- Русија никада Србији није постављала никакве политичке услове! Никада! Гасовод би за Русију био само заједнички економски пројекат од обостраног интереса. И ништа више! Тај пројекат би Србији осигурао стратешку безбедност. Енергетску стабилност у стратешкој перспективи. Са „Јужним потоком“ би Србија имала стратешки енергетски темељ...

БИЋЕ РУСКА БАНКА

Хоће ли се у Србији појавити руска банка?
- Надам се да хоће. А када? За пола године, мало пре или мало касније? Видећемо. У сваком случају, руски крупни капитал схвата да у Србији не може озбиљно пословати без ослонца на своју заједничку банку.

НИСАМ ЧУО ДА МИ ЈЕ ТАКО НЕШТО НУЂЕНО...

Амбасадори пет великих западних земаља упутили су званичном Београду демарш након што је премијер Војислав Коштуница довео у везу Дејтонски споразум и Резолуцију 1244. Да ли је Вама било понуђено да се том демаршу прикључите?
- Нисам ни од кога чуо да ми је нешто такво нуђено. Иначе, Дејтон се мора поштовати, једнако као и Резолуција 1244. Мењање Дејтонског споразума за Русију је могуће једино уз добровољну сагласност два ентитета и сва три државотворна народа у БиХ.

Неке велике земље, које стоје иза потеза Мирослава Лајчака, као да наступају са сасвим других позиција. Као да полазе од тога да само слаба и разоружана Србија може бити „гарант“ мира и стабилности на Балкану...
- Став Русије је потпуно супротан: само економски снажна, политички стабилна и просперитетна Србија може бити гарант нормалног и стабилног стања ствари у региону. Дакле: само јака и у себе уверена Србија. Русија, са своје стране, чини све што може да Србија постане и остане таква.