Европски бицикл
У то да ће на билатералном самиту ЕУ, како је и планирано дневним редом, бити потписан споразум о ступању Хрватске у ЕУ, нема сумње ни код кога од политичара и експерата. Шта више, потписивање датог документа било је изнето на једно од првих места у редоследу рада самита. Међутим, од актуалног бриселског састанка на врху европљани су очекивали у првом реду одговор на питање како повући јединствену Европу са краја финансијске провалије која јој прети.
Формално Хрватска је сазрела за ступање у ЕУ. Али ради се о томе да се унија сама налази у стању кризе – најтеже у читавој њеној историји. Треба ли попуњавати у таквој ситуацији своје редове на рачун земаља које нису ни финансијски донатори ЕУ, чак ни осредње? Такво питање поставио је уочи самита аустријски Дер Штандард.
После актуалног самита, без обзира на решења донета на њему, чудесно оздрављење зоне евра, наравно, не треба очекивати. Али одвлачење пажње на питања проширења – а 5. децембра Савет ЕУ у саставу министара иностраних послова утврдио је стратегију деловања у том правцу за две године – изазива ипак некакве недоумице. Владислав Белов, шеф одељења земаља и региона Европског Института види овде политичку позадину.
То је политичка инерција. То су оне обавезе које је ЕУ преузела на себе поводом низа земаља у циљу њиховог „везивања“ за европски простор. У првом реду Хрватске, око које су везана многа питања региона. Хрватска, противтежа Србији, то је политичка карта ЕУ у датом региону. Мени се чини да је ЕУ, примајући Хрватску и објављујући план пријема нових чланова, направила грешку. У актуалном стању ЕУ треба да мисли о квалитету своје структуре, а не о квантитативном проширењу, које чини овај модел још аморфнијим.
Сада, осим Хрватске, која може да постане 28. члан ЕУ већ од јула 2013. године, статус кандидата за ступање у унију имају Исланд, Македонија и Турска. Међу потенцијалним кандидатима је Србија, Босна и Херцеговина, Албанија и чак и званично непризната формација Косово. О економским и политичким проблемима и привих и других говорило се више него довољно. Али Брисел има свој поглед на ствари. Како су подвукли министри иностраних послова приликом утврђивања стратегије проширења ЕУ, преображавајућа сила процеса проширења осигурава спровођење коренитих политичких и економских реформи у земљама које претендују на ступање. А то, сматрају они, представља позитиван резултат уједињене Европе у целини.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Крајем прошле године и почетком јануара руске снаге постигле су значајне успехе у границама Дзержинска (Торецка) и практично продрле до северозападних делова града. Према снимцима објективне контроле са украјинске...
СНП „Избор је наш“ свим људима који воле Српску и свјесни су њеног значаја, честита 9. јануар, дан када је створена, када је проглашена 1992. године Република Србска, као...
Руске снаге су изводиле ударе на циљеве у позадинским регионима Украјине, укључујући војне аеродроме. Украјинске формације покренуле су неколико таласа беспилотних летелица на руску територију, нападајући и нафтовод у...
Украјинска војска изгубила је више од 12.000 војника и до 3.000 јединица технике у неуспешној одбрани Курахова, саопштило је Министарство одбране Русије
Остале новости из рубрике »