Како је умро Милошевић?

 Београд – Званична верзија Хашког трибунала тврди да је Слободан Милошевић умро у својој ћелији, 11. марта 2006. године, природном смрћу, од последице инфаркта, али истрага заснована на аутентичној судској и лекарској преписци показује да је истина сасвим другачија и да је некадашњи председник СР Југославије преминуо због небриге одговорних у овом суду.

Ово је само део из књиге „Хашки триптих“, адвоката Марка Сладојевића који је последњих 11 година у Хагу учествовао у одбранама Слободана Милошевића, Момчила Крајишника, Драгољуба Ојданића, Милана Гвере, а сада је један од тројице саветника у предмету против бившег председника РС, Радована Караџића.

- Због пропуста који су учињени у лечењу Милошевића, неко би из Хашког трибунала морао да одговара. Здравствено стање Милошевића је драстично почело да се погоршава пошто хашки лекари нису били способни да утврде шта му је, а при томе су до последњег дана били уверени да му није ништа и да блефира – каже Сладојевић, који је био и један од ретких људи који је последњих неколико месеци пред смрт, скоро свакодневно посећивао Милошевића у затвору.

- Тек пошто су га прегледали независни, међународни експерти и одредили дијагнозу, у Хагу је настала паника јер су доктори из Француске, Русије и Србије утврдили да се Милошевић не фолира и да хитно мора да се пребаци у цивилну болницу. При том, судско веће је тада индиректно и признало да је Милошевићу давана погрешна терапија. Међутим, Трибунал се плашио да Милошевић буде лечен у Русији јер су мислили да се неће вратити, па су због тог страха, али и личне неспособности почели да измишљају разлоге због чега му је лоше стање како би сачували част и кредибилитет тог суда. Једно време су тврдили да блефира, па затим да не узима терапију, а на крају и да пије неке друге лекове, мада је свима јасно да је немогуће било шта прошверцовати оптуженима у притвору, а поготово не лекове. Једна лаж је производила другу и свима је било јасно да из тога нема излаза. Међутим, такви, контрапродуктивни потези су на крају директно допринели трагедији – тврди Сладојевић.

Поткрепљујући ову тврдњу, Сладојевић у књизи представља анализу више од 500 страница судске и медицинске преписке између Милошевића и његових правних саветника са секретаром суда, затворским властима, тужилаштвом и судским већем.

- Власти Трибунала су имале живот Милошевића у својим рукама и нимало им није одговарало да умре пре окончања суђења, јер је у тај процес уложено више милиона долара. Смрт Милошевића за њих је био огроман ударац од кога се никад нису опоравили, а то најбоље показује паника која је настала доласком генерала Ратка Младића у Трибунал – закључује Сладојевић.

Пропусти у случају Крајишник

Сладојевић је дао критички осврт и на процес против Момчила Крајишника.

- У случају Крајишник указујем на процесно-правне пропусте који су и допринели да буде осуђен на вишедеценијску казну. Наиме, њега је бранио адвокат из САД који је за тај посао узео око милион и по долара, а на крају, неколико месеци пре почетка суђења, изјавио је да није способан да ради. Због тога је избачен са списка адвоката Трибунала, али и из адвокатске канцеларије у Њујорку, но то је била слаба утеха Крајишнику који до краја процеса није имао могућност за фер суђење – каже Сладојевић.

Борислав Милошевић: Мог брата су убили!

Брат Слободана Милошевића, Боривоје Милошевић у разговору за „Вести“ каже да нема никакве дилеме да је некадашњи председник СР Југославије убијен!

- У званичној верзији његове смрти може да стоји шта код било, али чињеница је да му пет година у затвору нису радили снимање прокрвљености крвних судова, а међународни конзилијум је утврдио да му је због тих проблема потребна хитна хоспитализација. Али, и поред гаранција Владе Русије, Хашки трибунал је одбио да мог брата пребаци у болницу у Москви и он је убрзо затим и умро – каже Борислав Милошевић и додаје да је и сам Слободан у писму тадашњем министру спољних послова Русије, Сергеју Лаврову изнео тврдњу да га тенденциозно трују разним лековима који немају везе са његовом болешћу.

- Уверен сам да неко треба да тужи Хашки трибунал и да напокон људи који су одговорни за смрт Слободана Милошевића одговарају. Најбоље би било да то учини држава Србија, али сви знамо да неће, јер су они са Хагом сарађивали искључиво око испоруке својих држављана и за њих је та прича сада завршена – истиче огорчено Борислав Милошевић.

Томановић: Не би умро да је био у болници

Правни саветник Слободана Милошевића током процеса у Трибуналу Зденко Томановић каже за „Вести“ да је одмах по његовој смрти тражио детаљну истрагу. Он сматра да би депеше америчкој администрацији које је објавио Викиликс могле да буду нов моменат са којим би се затражила независна истрага.

- Из тих депеша је сасвим јасно да су сви знали да Милошевић умире и да је смрт последица тенденциозног гомилања броја сати у судници и материјала које је требало да прочита. Пред смрт, њему је достављено на читање око 1.300.000 страница. То је убиство за једног човека – каже Томановић и открива још један, до сада непознат детаљ.

- Када је требало да се ради обдукција Милошевићевог тела затражио сам да буде присутан патолог из Русије, али је тај захтев одбијен. Уместо тога, присуствовао је патолог из Брисела, а мени никада није одговорено због чега. И још нешто. Када је завршена обдукција, разговарао сам са једним од људи који су га обдуковали и поставио директно питање: „Да ли би Милошевић умро да је био у болници“. Тај патолог ми је одговорио: „Не би“. Ту је крај целој причи. Сасвим је јасно да постоји одговорност Хашког трибунала што је мртав – закључује Томановић.