Суд БиХ оссудио Србе на 1170 година

05.12.2011. год.

У предметима и истрагама које се воде за злочине почињене над Србима често долази до промјена поступајућих тужилаца, што за посљедицу има одуговлачење поступака, свједоци се изнурују, а истраге годинама тапкају у мјесту.

Наведено је ово у извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица Владе Републике Србске. Извјештај на више од 200 страна би требало да се пред посланицима Народне скупштине РС нађе 13. децембра.

Наглашено је да су Срби пред Судом БиХ до сада за ратне злочине осуђени на више од 1.170 година затвора, док су Бошњаци и Хрвати заједно осуђени на више од 325 година.

У извјештају се истиче да је Републички тим за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица у протеклом периоду више пута истицао незадовољство радом Суда и Тужилаштва БиХ, а посебно непроцесуирањем или одуговлачењем процесуирања злочина почињених над србским народом у протеклом рату.

Суд и Тужилаштво БиХ

У извјештају о процесуирању ратних злочина Владе РС посебно мјесто заузима ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ. Наглашава се да је Суд БиХ установио једну дискриминаторску праксу која је неприхватљива, јер се ради о кршењу принципа равноправности и правичности.

- Суд БиХ је изрицао много веће затворске казне примјењујући ретроактивно закон, те су тако особе које је овај суд осудио оштећене у односу на друге особе којима су судили други судови у БиХ и окружењу - истиче се у извјештају.

Пред Судом БиХ, укупан збир правоснажних и неправоснажних затворских казни за све припаднике народа у БиХ износи 1.520 година и три мјесеца, а у предметима суђења за ратне злочине оптужено је 218 особа, од чега 136 Срба, три припадника ВРС несрбске националности, 50 Бошњака и 29 Хрвата.

Срби су у збиру правоснажних и неправоснажних затворских казни осуђени на укупно 1.170 година и девет мјесеци.

На основу изречених казни при Суду БиХ, Хрвати су добили 164 године и шест мјесеци по правоснажним и неправоснажним затворским казнама, док су Бошњаци добили 161 годину.

У извјештају се додаје да је националност приказана условно јер правосудни органи у БиХ у документацији више не наводе податке о националности лица која се процесуирају.

Пред Судом БиХ је, закључно са 2010. годином, за кривично дјело геноцида процесуирано десет предмета, а у завршним поступцима за седам лица изречене су правоснажне казне у укупном трајању 211 година затвора, те неправоснажне пресуде за двије особе у трајању од 62 године затвора.

У извјештају се истиче да је Тужилаштво БиХ од 2005. до 2011. године оптужило укупно 189 особа у 129 предмета.

- Од овог броја, 132 особе су србске националности, два Хрвата и један Словенац који су били припадници Војске Републике Србске, затим 31 Бошњак и 23 Хрвата - наводи се у извјештају.

Посматрајући цјелокупно спровођење Стратегије за рад на предметима ратних злочина, надлежни у РС сматрају да нису остварени резултати значајног дијела мјера у односу на очекиване.

Запажања МУП-а РС

Министарство унутрашњих послова РС (МУП РС) од 1992. до краја јуна ове године поднијело је тужилаштвима 968 кривичних пријава, односно извјештаја или допуна кривичних пријава и извјештаја и 362 извјештаја о предузетим мјерама против 7.416 лица због сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22.760 жртава.

У извјештају се истиче да је Тужилаштво БиХ отворило истраге у 121 предмету у којима је осумњичено више стотина лица, против којих се води истрага, док је велики број предмета достављен ентитетским тужилаштвима на поступање.

- Неефикасност Тужилаштва БиХ огледа се и у предметима ратног злочина почињеног над припадницима србског народа у Сарајеву, а као примјер се наводи убиство осам војника ЈНA у Великом парку, гдје су годинама позната имена налогодаваца и извршилаца, предмети "Добровољачка улица", "Централни затвор"... - наводи се у извјештају.

Наглашено је да је против генерала Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића три пута поднесен извјештај Тужилаштву БиХ због ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима.

- Поступајући по наредбама Тужилаштва БиХ, оперативни радници МУП-а РС примијетили су да, када је ријеч о предметима и истрагама које се воде за злочине почињене над србским народом, често долази до промјена поступајућих тужилаца, а када се зна да у појединим предметима имају и десетине хиљада страница доказног материјала, онда је јасно колико је времена потребно да се нови тужилац упозна са садржајем свих доказа - наводи се у извјештају.

У свим предметима, додаје се, долази до изнуривања жртава и свједока, јер су готово сви они за ове догађаје давали изјаве по десет и више пута, док се истрага фактички није помакла ни корак напријед, извршиоци су и даље на слободи, а није мали број случајева и када пријете свједоцима.

- Врло често води се и организована медијска "хајка" према жртвама и свједоцима злочина, а Тужилаштво БиХ никада није реаговало у смислу заштите интегритета тих свједока - истиче се у извјештају.

Парламент РС разматрао је средином априла ове године информацију о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражења несталих лица коју је доставио предсједник РС Милорад Додик.

Тражење несталих

Битно поглавље у извјештају о процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица заузимају и нестала лица. Овдје се истиче да постоје проблеми у тражењу због недовољне сарадње са Институтом за нестала лица БиХ, спорости у раду Суда и Тужилаштва БиХ те заобилажења представника РС приликом ексхумација посмртних остатака.

- Потребно је да се донесе закон о ДНК регистру РС, да се нестала лица и тражење несталих лица посматра као национално питање РС, те да се сва тијела пронађених Срба из ФБиХ довезу у Србску и да се идентификују у Заводу за судску медицину РС - наводи се у извјештају.

Извор
Глас Српске

Повезане теме
суд БиХ

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Кршљанин: НАТО је савремени аналог Тројног пакта

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...

Трампов изасланик за Украјину осудио убиство руског генерала

Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог

Хроника специјалне војне операције за 18.12.2024.

Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...

Трамп изјавио да жели да разговара са Путином

Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом

Важност исхране на послу

Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...

Вучић: САД уводе санкције НИС-у због руског власништва

Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...

Остале новости из рубрике »