Путин припрема руску империју да узврати ударац

 Као премијер, током четири протекле године, Владимир Путин заправо никада није нестао са сцене.
 Али његова реинкарнација у виду свемоћног извршног председника Русије - односно кинеском терминологијом “врховног вође”- представља велики изазов, за који САД, Британија и дуге угрожене западне силе изгледа нису баш добро припремљене. Као председник, потенцијално све до 2024, Путин има један превасходни циљ: стварање треће, постцаристичке и постсовјетске, руске империје.

Чувено је да је Путин колапс СССР, који је Роналд Реган називао “Империјом зла”, описао као “највећу геополитичку катастрофу века”. Након што прођу парламентарни избори овог викенда, и председнички избори, у марту, његов циљ ће бити да ту катастрофу поправи. Поново на положају председника, Путин ће имати неприкосновену контролу над руском спољном политиком.

Главни политички трик Путина, који никада није био претерано заинтересован за домаћу политику, одувек је био рововски отпор поносне, али угрожене Русије непријатељској светској завери, коју предводи САД. То је, међутим, трик који пали. Упркос нарастању критика током предизборене кампање уочи избора за Думу, и присталице и противници су одавали признање његовом ангажовамњу у обнављању светског угледа и положаја Русије након хаотичног периода под Јељцином током 90-тих.

Прихватајући председничку номинацију своје странке Јединствена Русија, Путин је прошлог месеца, у иначе досадном говору, рекао: “кад чујем људе како вичу ‘Русија’ помислим како би сви у публици требало то да раде”, на шта је публика одговорила заглушујућим скандирањем “Ру-си-ја! Ру-си-ја!”, док је Путин дигнуте песнице стајао на подијуму.

Елементи Путинове стратегије за обнавлајње величине Русије полако избијају у први план, а велики део тог плана састоји се од супртостављања Русије САД, традиционалном ривалу. Стога је Крамљ пропшле недеље објавио да ће одбацити Споразум о редукцији стратегијског наоружања(познат као Нови Старт), који је пре две године склопљен са САД, уколико САД не одустане од својих планова за ракетну одбрану Европе.

Права борба

Док се Путин - бивши припадник тајне полиције, фанатик физичке кондиције и хипернационалиста - спрема да поново постане председник Русије, његове амбиција за стварање треће империје све су очигледније. Избори у марту неће представљати истинско надметање. Права борба почеће тек након њих.

Ово саопштење, праћено откривањем нове руске ракетне базе у Калињинграду, на прагу НАТО савеза, има значајне последице. Нови Старт је представљао главни елемент Обаминог “ресетовања” билатералних односа из 2009, које Бела кућа сматра својим главним спољнополитичким достигнућем (и адутом за реизбор 2012.) садашњег председника, који иначе на том плану нема баш чиме да се похвали.

Другим значајним достигнућем сматра се ракетна одбрана, званично намењена одвраћању Ирана. Док је САД заокупљен Блиским истоком и јужном Азијом и фиксиран за арапско пролеће, мир на руском “фронту” се у Вашингтону оцењује као ствар од суштинског занчаја. Путин, се, међутим, изгледа спрема да све то промени.

Чини се, наиме, да је на источном боку своје землеј Путин заокупљен идејом о преобликованој унији, која би обухватила бивше совјетске републике у централној Азији, што би био споразум који би ојачао политички и војни утицај Русије. Ова унија (Евроазијска унија) била би успостављена прекао низа споразума о прирдуживању са Русјом, као што су царинска унија и споразум о колективној безбеднсоти. У таквој унији, Москва би утицала на одбрану и спољну политику, док се у унутрашње послове придружених земаља не би претерано мешала.

Порука Владимира Путина

Западним земљама склоним да замере због овог спољног грађења империје, или пак због жалосног стања демократије и људских права у самој Русији, Путин поручује да се не замарају: “Сви наши страни партенреи морају да разумеју следеће: Русија је демократска земља. Она је поуздан и предвидив партнер са којим могу и морају постићи споразум, али коме не могу ништа споља да намећу споља“, изјавио је Путин на конвенцији Јединствене Русије.

Поред тога, један од кључних елемента Путиновог пројекта треће империје било би и јачање политчке контроле Москве над стратегијски важним снабдевањем Европе енергијом. Након прошломесечног споразума Газпрома са Белорусијом, индустријски аналитичари сугеришу да ће до 2030. Русија контролисати до 50% европског снабдевања природним гасом. Изузетно је значајно и то да Путинова нова империја може да се финансира само трајним приходима од извоза енергије по високим ценама. То, практично, значи да би Европа можда финасирала будућу доминацију под коју ће потпасти.

Овај сценарио “империја узвраћа ударац” има и бројне друге аспекте. Недавне примедбе Медведева о недостатку мудрости, које се односе на сукоб у Грузији 2008, и на неконтролисано ширење НАТО савеза, лепо илуструју отпор Русије сваком мешању у оно што је имала обичај да зове “блиским инистранством” и Путинову жељу да поништи напредовање Запада које је на том терену остварено током преотеклих 20 година.

Решеност Русије да брани шире сфере свог спољног утицаја уочава се у упорном одбијању да казни Сирију, без обзира на општи гнев због тамошњег насилног гушења демонстрација, као и у де фацто одбрани иранског нуклеарног програма. У међувремену, један од Путинових трајних приоритета представља војна модернизацја Русије.