Промијенити систем - савладати кризу

 Проблем
 
Криза коју проживљавамо има опасан ток њеног неограниченог продубљивања. Уколико се нешто брзо не учини на њеном савладавању за очекиват је скори скоро потпуни престанак функционисања привреде. Предузећа ће масовно пропадати, убрзано ће расти незапосленост, могућности куповина ће нагло падати. Нашa изузетно висока инострана зависност, чак и на подручју хране, може да нам донесе изузетне непријатности. Високе су пријетње монетарних удара заснованих на нужној корекцији вриједности валуте (висока прецијењеност). 
Недостатак новца ће све више притискати. Пријетећа дубока и убрзана дефлација ће представљати неподношљив терет за привреду. Све ће то водити наглом увећању социјалног притиска односно вјероватном насилном разрјешењу кризе. 
 
Приступ
 
Криза је домаћа и системска. Нужна је та врста почетног става и односа као основе њеног рјешавања. Постојећи привредни систем је немоћан да од расположивих ресурса прави запосленост и богатство. 
Кризе система није могуће рјешавати његовим економско-политичким поправкама. Кризе система се рјешавају замјеном система. Сва досадашња искуства о томе поуздано свједоче. 
Потребно је напустити постојећи привредни систем слободног (либералног) тржишта и замијенити га новим привредним системом регулисаног тржишта. Нема примјера да је систем либералне тржишне привреде успио. Сви су нестали са историјске сцене остваљајући иза себе изузетно тешке последице. 
 
Основни садржај
 
Промјена привредног система је заправо промјена низа закона који би на нов начин ставили у међусобан однос његове носиоце (становништво, привреду и владу). Биће потребно промијенити скоро све системске законе који задиру у подручје својинских односа, управљачких права, задуживања, односа према иностранству, пореза, територијалног и регионалног развоја, улоге државе у привреди и слично. 
Привредни систем функционише у оквиру политичког система. Одатле потреба одређених промјена и у оквиру политичког система. Посебно се то односи на изборни систем, положај посланика и слично. 
Садржај пројекта, у дијелу привредног система, углавном би се односио на изградњу пуне корпоративне (јавне и приватне) својине. На тој основи би се извршиле измјене низа закона. Посебан дио би се односио на природна добра и јавни сектор у привреди. Остварили би се приједлози знатно ефикасније употребе природних добара уз пуну заштиту од њихове прекомјерне употребе и посебно њихове могуће продаје (концесије и слично). Да би се савладала криза потребно је да улога јавног сектора у привреди значајно порасте. 
Промјеном односа између јавног и приватног сектора код нас, на штету јавног, дошло је до нарушавања једног од основних принципа у привредном развоју. Приватно израста на јавном односно јавно је темељ укупног развоја. Непрофитно јавно ствара профитно приватно. Што је више непрофитног јавног више је профитног приватног. Оптималност односа између јавног и приватног сектора је први услов дугорочне развојне стабилности и ефикасности, што је код нас веома занемарено. 
 
Метод
 
Двије су основне могућности за савлађивање кризе. Један је да владајући политички фактор не призна постојање кризе. Тада ће се криза, под притиском социјалног фактора, насилно разријешити. Трошкови ће бити изузетно високи, а ефекти веома скромни. Ризици свих врста ће бити огромни. 
Друга могућност савлађивања кризе се односи на њено признавање. Ту су садржане могућности да се приступи њеном рјешавању, што је основни циљ приједлога овог пројекта. 
С обзиром на огромне нагомилане социјалне и економске проблеме, као и с обзиром на крајње неповољне околности савлађивања кризе (међународни фактор, бројна неријешена питања у функционисању БиХ) веома је важан избор најповољнијег метода за њено савлађивање. Потребно је изабрати оне правце почетног дјеловања који не захтијевају скоро никаква материјална улагања, а у стању су да донесу значајан резултат у расту запослености и богатства. Углавном се то односи на рјешење својинских односа на подручју природних богатстава и јавног сектора у цјелини. На том почетном повољном резултату створио би се простор, да се у околностима смањеног социјалног притиска, приђе постепеним али темељним измјенама привредног система. Криза би била савладана мирним путем кроз напредовање у развоју 
Било би веома разумно када би владајући политички фактор приступио овом методу рјешавања кризе.