Главни проблем 21. века
„Ненормално ће постати норма“: у 21. веку број природних катастрофа може се повећати 10 пута. До таквих закључака дошла је Међувладина група стручњака за климатске промене. Темељан реферат који је МГСКП припремио о екстремним климатским променама изаћи ће у фебруару 2012. године. Засад је обнародован резиме будућег реферата.
Главни закључак стручњака је: треба смањити отпаде гасова ефекта „стаклене баште“ услед спаљивања угљоводоника најмање двоструко. У супротном случају очекује нас повећање броја природних катаклизми, а штета по здравље људи и економију може се претворити у главни проблем. Закључци реферата, сматра руководилац програма „Клима и енергетика“ Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин, изазивају забринутост.
Специфичност реферата је у томе што је написан максимално научно, строго и врло јасно прописује с којом вероватноћом, односно у којој сразмери је „биће – неће бити“ у вези са сваком појавом за ово или оно место, шта може да се прогнозира. И испоставља се да неке појаве, које се данас дешавају једном у 20 година, до 2040. и 2060. године могу да се дешавају много чешће. Укључујући и то да се могу дешавати једном у 2-3 године. Ако се сетимо страшних таласа врућине која је била у Француској и Италији 2003. године и у Москви 2010., постоје вероватне прогнозе о томе да ће такво лето постати уобичајено отприлике 2070. године. Под „уобичајеним“ се наравно, не подразумева да ће то бити сваке године, већ једном у две-три године. Посебна учесталост појава може се проширити и на арктичке регионе – чак пет па и до десет пута.
Притом нас не очекује толико отопљење, колико екстремна клима, прецизира Алексеј Кокорин. Човечанству ће још више проблема причинити поплаве, тајфуни и цунамији. Суше се прогнозирају у Европи и на Медитерану, у Централној и Северној Америци, Бразилу и Јужној Африци. Међутим, све то ће се десити уколико човечанство не „обузда“ отпатке по типу „стаклене баште“. Другим речима, ако не пређе на алтернативне изворе енергије и не престане с крчењем шума.
Стручњаци Међувладине групе за климатске промене све сценарије су разрадили у три варијанте: у случају минималног, средњег и максималног мешања човека у климатски систем. Научници се надају да ће њихови закључци представљати основу за то да међународна заједница донесе нове одлуке за смањење гасова по типу „стаклене баште“. Сад се норме за издувне гасове регулишу Кјотским протоколом. Он је усвојен у децембру 1997. године као допуна Оквирне конвенције ОУН за промену климе (РКИК). Ратификовала га је 181 земља, којима припада преко 61% издувних гасова. Први период важења Кјотског протокола у оквиру којег развијене земље имају количинске обавезе за смањивање емитовања гасова у атмосферу истиче 31. децембра 2012. године. Већина земаља у развоју залаже се за други период обавеза до 2018. године. Низ развијених земаља, укључујући Русију, Јапан и Канаду сматра да се Кјотски протокол исцрпео и да га треба заменити новим споразумом о клими. Ово питање биће главно на конференцији о клими, која ће бити одржана у јужноафричком Дурбану од 28. новембра до 9. децембра.
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
- Повезане теме
- човечанство
- катастрофа
- клима
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »