Време је за бебе

Због потребе да стекне високошколско образовање, оствари успешну пословну каријеру, обезбеди финансијску независност и нађе правог партнера, све већи број жена широм света одлаже материнство. На то указује и чињеница да је у наглом порасту број трудница које прву трудноћу носе после 35. године. Неке од њих са страхом преживљавају сваки одлазак гинекологу, плашећи се да се нешто не искомпликује и не угрози трудноћу. „Таквом стању у великој мери могу да допринесу и лекари који у појединим ситуацијама исказују неоправдану бригу за труднице старије од 35 година тако да се оне осећају као да су болесници, а не здраве жене које ће ускоро постати мајке”, истиче др Милица Весић-Димитријевић, специјалиста гинеколог акушер, која је, за тридесет година рада, породила на хиљаде трудница.

Према њеним речима, све је мањи број жена које трудноћу доживљавају као радост рађања, а све више као страх да се нешто не искомпликује. Због тога се улога гинеколога често своди не само на праћење трудноће, већ и на ослобађање од страха и охрабривање, јер су многе труднице рањиве и уплашене. Како каже др Весић-Димитријевић, понекад је потребна велика подршка да будуће маме схвате да је реч о природном процесу и да је трудноћа најздравије стање жене. „Ако је све ишло како треба, не постоји жена која неће рећи да је то био период у животу у коме се најбоље осећала”, наглашава она.

Ризик од Дауновог синдрома

Да би на свет дошла здрава беба, најидеалнији приступ био би да се пре трудноће обаве сви гинеколошки прегледи и изврше тестови на инфекције како би се оне излечиле пре зачећа, јер су за успешну трудноћу предуслови да мајка буде здрава (без инфекција гениталног тракта) и да плод буде здрав (морфолошки, хромозомски и генетски).

Напредак ултразвучне технологије омогућио је лекарима да прате шта се дешава током трудноће и да на време реагују уколико се појаве индикатори одређених аномалија. Због ризика рађања детета са хромозомским аномалијама (Даунов синдром), који расте са годинама старости труднице, свим трудницама старијим од 36 година препоручивано је да се подвргну анализи плодове воде.

Реч је о амниоцентези, техници којом се између 16. и 18. недеље трудноће узима узорак плодове течности који се затим анализира на број и структуру хромозома плода. Амниоцентеза, међутим, може да доведе до побачаја. Идеално би било постићи да се са мањим бројем амниоцентеза  роди  мање деце са Дауновим синдромом. У ту сврху од пре 15 година уведено је праћење ултразвучних хромозмских маркера који дају индикаторе оправданости сумње да ли плод носи хромозомску аномалију. У комбинацији са биохемијским анализама доноси се закључак о индививуалном ризику и подвргавању амниоцентези.

„Женама млађим од 36 година може се радити амниоцентеза, као што се не мора нужно радити трудницама старијим од тих година. Све је индивидуално”, каже др Весић-Димитријевић, која је стицала знање у Америци и лондонском „Кингс колеџу”, где се стручно усавршавала код проф. Кипроса Николаидеса, који се сматра једним од најбољих стручњака из области праћења трудноће и ултразвучне дијагностике. Како наглашава др Весић-Димитријевић, техника ултразвучног и биохемијског скрининга даје поузданост до 90 одсто, док једино амниоцентеза 100 посто открива хромозомску структуру плода.

Такође, богато професионално искуство наше саговорнице потврђује да нема правила ко ће се како породити. „Било је случајева да су млађе девојке имале сложеније порођаје, а да су труднице које су старије од четрдесет година са лакоћом донеле бебу на свет. Не треба априори сматрати ако ће ако неко има четрдесет година порођај бити тежак и да је обавезан царски рез”, каже др Весић-Димитријевић.

Љубав уместо страха

Кад је реч о вечној теми свих трудница – шта и колико смеју да једу и да ли је оправдано када нас у три сата изјутра замоле да им донесемо чоколаду јер им је управо тада беба „шапнула” да је гладна, наша саговорница каже да здрава жена нема разлога за ограничавање понашања у трудноћи, а да исхрана треба да буде лагана, не треба јести ни превише слано ни слатко, што се ником не препоручује, па ни трудницама. Према њеним речима, будућа мама током девет месеци не би требало да се угоји више од 15 килограма. Ако је реч о трудници која је дијабетичар или срчани болесник, онда се тим стручњака стара да се што је могуће боље и безбедније трудноћа изнесе до краја.

Наглашавајући да све у животу иде лакше када се роди дете и оствари матерински инстинкт, др Весић-Димитријевић истиче да уз бебу тек почиње прави живот и осећај пуноће живљења и заједничке среће. „Због тога и трудноћа треба да буде стање радости а не страха. Труднице не треба претварати у болеснике, већ их треба растеретити бојазни и уверити да оне могу у радости да дочекају рађање својих беба. Трудим се да моје труднице увек ординацију напусте са осмехом. Сматрам то личном обавезом. Ако будућа мама са радошћу креће у породилиште она позитивно утиче на своју бебу и доприноси да она с љубављу и благословом дође на свет”, закључује др Милица Весић-Димитријевић.