Умире Мртво море

Мртво море које се налази на граници Израела и Јордана опада посљедњих неколико година забрињавајућим темпом и сада је 420,47 метара испод нивоа свјетског мора, чак 15 центиметара ниже него прошлог мјесеца, упозорила је ових дана израелска Хидролошка служба.
Драматично опадање нивоа мора - 1,2 метара годишње - посљедица је прекомјерне употребе воде из Галилејског језера и реке Јордан за пољопривреду, хидроцентрале и воду за пиће. Израел и Јордан преусмеравају чак 90 одсто тока те реке.
Еколошка организација "Пријатељи земље" упозорила је још прије неколико година да би Мртво море могло да нестане за пола вијека, ако се не одустане од такве праксе.
Уз обалу Мртвог мора све је више удубљења која отежавају изградњу неопходне инфраструктуре и доводе у опасност посјетиоце. Море је све даље од хотела и бања, подигнутих прије 20 година на самој обали.
Угрожене су и ионако ријетке врсте животиња попут леопарда, козорога и зечева и милиони птица које се тамо гнијезде сваке године током селидбе између Европе и Африке.
За посљедњих 50 година површина Мртвог мора, најсланијег на свијету, на најнижој тачци на планети, смањена је за трећину, а дубина је му је опала за 25 метара.
Једино могуће рјешење, које је предсједник Израела Шимон Перес промовисао посљедњих година, јесте успостављање "мировног канала" између Црвеног и Мртвог мора. Вода би се успут користила за производњу енергије и за десалинизацију у објема сусједним земљама.
То рјешење није, међутим, добро ни са еколошке ни са економске тачке гледишта, истичу израелски медији, позивајући се на процјене стручњака. Нико не зна сигурно шта би се десило кад би вода из Црвеног доспјела у Мртво море. Неки предвиђају да би се могао формирати слој гипса који би обојио Мртво море у бијело док у горњем слоју воде не би било соли и минерала карактеристичних за то море, по чему је и добило име на хебрејском Јам хамелах - Море соли.
Други сценарио је изненадна појава флоре и фауне у Мртвом мору, у којем нема живота, по чему је добило друго име, оно по којем је познато у цијелом свијету. Исто тако, канал би могао да угрози еколошку равнотежу коралног спруда у Црвеном мору, упозоравају стручњаци.
Друго рјешење је обнова дотока свјеже воде у Мртво море које би довело до рехабилитације ријеке Јордан. То захтијева драматичну промјену у односу према употреби и пречишћавању воде у Израелу. Израелска јавност морала би да схвати да је штедња вода основна за очување јединственог природног блага.
Раније се помињало и повезивање Средоземног мора с Мртвим морем, али тај предлог није наишао на одобравање сусједних земаља.
Вода је ионако предмет спора у региону Блиског истока, где рјешење деценијског израелско-палестинског сукоба још није на видику.
Због непријатељства између Израела и Арапа, ометани су напори да се заједнички води брига о коришћењу расположивих резерви воде. При том се не обраћа довољно пажње на дар природе па ће, можда, будуће генерације само слушати сјећања својих родитеља на Мртво море, које је некад постојало.