Страх од јаке Русије која је на страни Србије

 Водитељ - Ове недеље су чиновници Европске комисије наставили нападе на партнере руског Гаспрома - на земље које од Русије купују гас. Евро-бирократе праве оптужницу за кршење трећег енергетског пакета који тражи уситњавање куповине природног гаса ради стимулисања конкуренције на иностраним тржиштима. Дошло је већ до одузимања докумената од компанија партнера Гаспрома, што је ове недеље била тема разговора председник владе Владимира Путина и председника Гаспрома Алексеја Милера. Влада ће пажљиво да прати све што се дешава у Европи, подвукао је премијер Путин.

Заправо, притисак на Гаспром расте са разних страна - жеља потрошача да се ценкају у таквим крупним пословима понекада их подстиче на коришћење чудних и не баш коректних метода. О једној таквој причи, из Београда наш дописник Јевгениј Баранов.

Баранов - Ма шта да говоре, главни објект данашње конфронтације у свету су ресурси и контрола траса њиховог транспорта до потрошача. При чему се, тамо где је могуће, ради намиривања рачуна са конкурентима, користи груба војна сила као што је било у Ираку и у Либији. Тамо где је коришћење силе тешко или немогуће, користе се пиар технологије, политичке уцене, а понекад и полицијске методе.

Пуштањем гаса кроз „Северни ток" директно у Западну Европу Русија се први пут ослобађа непријатне зависности од транзитних земаља. На реду је почетак изградње „Јужног тока", који ће омогућити да југ европског континента добија енергију без посредника. Природно је што све то изазива нервозу.

Руски гасоводи и нафтоводи највише изазивају бес код оних који се боје губитка контроле над Европом и утицаја на Русију. Јер општепознато је да су управо могућности Запада да манипулише ценама енергената својевремено скупо коштале Совјетски Савез. За све је очигледно да ће зависност Европе од руских енергената расти и на то неће моћи да утичу ни САД ни ЕУ. При томе страх од те зависности већ се сада изражава покушајима да се спекулише са наводном политичком позадином крупних руских енергетских пројеката.

„Руска обавештајна служба стоји иза убиства премијера Србије Ђинђића". „Русија користи Косово као уцену". „Крупни руски енергетски пројекти су резултат рада проруске пете колоне". Са оваквим серијалом оптужби против Русије ове недеље обрушио се београдски лист „Данас". И тако четири дана заредом из броја у број.

„Мислим да треба очекивати ревизију свих потписаних споразума са Русијом макар због тога јер су представници наше извршне власти више пута нехотице признали да је, рецимо, НИС продат Русима по привилегованим ценама као компензација за подршку Русије територијалној целовитости Србије". каже аутор чланка, новинар листа „Данас“ Снежана Чонградин.

Могла би се и не придавати посебна пажња неоснованим оптужбама једног листа, који се није удостојио да за своје тврдње понуди макар један доказ. Међутим, у последње време су сличне публикације почеле да се све чешће појављују у недржавним медијима земље са којом је Русија, поред братских односа, везана и уговорима вредним више милијарди евра.

„Можда ја недовољно читам нашу штампу, али слушајте, сасвим је јасно да наши западни партнери раде на томе да овде периодично изазивају такве конфузије. Међутим, огромна већина у парламенту, да и не говорим о влади, по овом питању је апсолутно јединствена. Није био ни један случај да се отварају макар нека питања везана за реализацију стратешких пројеката са Русијом". рекао је министар енергетике и инфраструктуре Србије Милутин Мркоњић.

Баранов - Са генералом Зораном Мијатовићем сниматељска екипа се срела на степеницама београдског „Руског дома" (на слици), руског културног центра који је у поменутим скандалозним публикацијама означен готово као тајно шпијунско гнездо. Бивши србски контраобавештајац који је више од тридесет година ловио праве а не фантомске шпијуне, информацију објављену у београдском листу назива апсолутним и унапред испланираним блебетањем.

„Ја мислим да је задатак следећи: ако на следећим изборима на власт дођу људи о којим се сада пише да су проруски, да се њихова победа може тумачити не као последица пропасти актуелне политике, већ тако као да их је на власт довела свемоћна руска обавештајна служба", каже генерал-мајор, бивши заменик начелника Службе државне безбедности Србије Зоран Мијатовић. „А при том сада готово нико не говори о томе ко је довео на власт оне који данас владају. Међутим, мени и њима је то добро познато."

Баранов - Најциничније изгледа тврдња о користи коју наводно Русија извлачи из подршке Србији у решавању проблема Косова, тврдња да ми својом наметљивом помоћи свесно спречавамо Србију да призна очигледни губитак 15 процената своје територије и да на тај начин спречавамо њено приближавање Европи.

„Ви говорите да Русија овде наводно гледа само свој интерес? А ко не гледа? Можда Енглеска или САД не гледају? Али реците ми који су интерес имали наши добровољци који су ратовали за вас?", питао је (учеснике Београдског безбедносног форума) амбасадор Русије у Србији Александар Конузин. „Да, Русија има има своје интересе у овом региону. Ми инвестирамо овде. Међутим, интереси Русије се подударају са вашим. Ми ћемо бранити вашу земљу, без обзира што неки овде желе да њихова Отаџбина буде под страном контролом. Неки људи продају своју индустрију било коме, само да не продају Руси. Иако схватају да ће у том случају она престати са радом".

Баранов -  Уочи најновијег заоштравања ситуације на Косову 5 септембра Београду,на међународном Форуму о безбедности у Европи, амбасадор Русије је демонстративно напустио салу. Потом су га оптужили како је могао да себи дозволи да се чуди што Русију блате на том београдском Форуму у време кад у Њујорку, у УН, представници Русије и Србије покушавају да спрече надолазећу несрећу на Косову, што је окривљују за пристрасност и користољубље.

„Н крају крајева, сами Срби треба да одреде шта желе. Дакако, ми уместо њих не треба да радимо тај посао. Друга је ствар што ћемо ми длуку коју Срби донесу одржати јер полазимо од тога да је то њихова територија, да су они на њој газде, да они треба да одлуче како ће да располажу том територијом", рекао је амбасадор Русије у Србији Александар Конузин.

Баранов -  Већ следећег дана читав Београд је био облепљен плакатама подршке руском дипломати. На плакатама је било написано: „Господин Конузин је амбасадор Срба у Србији". Општепознато је да већина становника земље традиционално види у Русији заштитника. А спремност да јавно бране њено достојанство се доживљава као сведочанство снаге и вере у себе. 

„Однос према Русији и љубав према њој у србском народу су апсолутно ирационални. Срби не желе да виде колико је Србија мала када је реч о интересима огромне Русије. Али, верујте ми, било који аргумент противника Русије, ма какав да је, овде не пролази", каже телевизијски новинар Оливера Ковачевић. 

Баранов -  Оливера Ковачевић је социолог и водитељка популарног ток-шоуа на државној телевизији Србије. Једна од њених емисија, која је не тако давно емитована, ставља симболичну тачку на питање како србска јавност доживљава периодичне шпијунске скандале које она сама потхрањује. Тема емисије била је: „Утицај на Србију страних служби". На крају је аудиторијуму од милион и по људи постављено шаљиво питање: „За коју од страних служби бисте највише волели да радите?" Одговор није био шаљив: за ЦИА 10 одсто, ни за једну 35, а 40,5 одсто гледалаца Првог канала Телевизије Србије се изјаснило да жели да ради за ФСБ Русије.

На емисији радили Јевгениј Баранов, Игор Критсков, Горан Шимпрага и Анастасија Беристенко.