Шиптари купују Златибор!

Многи мештани уверени да црногорски тајкуни пазаре земљу за рачун Шиптара. Ар плаца са десет скочио на 500 до 5.000 евра, зависно од локације. Немали део златиборских предела још пре десет година уцртан на картама „велике Албаније“. Црногорци албанским капиталом пазаре земљу на познатој српској планини

Мештане села Јабланица на Златибору, десетак километара од Торника, узнемирили су пре неколико дана леци у којима једна београдска агенција која се бави некретнинама обавештава мештане да купује земљу на овој планини.

Ових дана је на планини као бомба одјекнула информација, која је помало уплашила Златиборце да иза неких од великих трансакција стоји, не више руски новац који је стигао у Црну Гору и тамо уложен у некретнине, него и прљави албански капитал. Не зна се одакле је ова информација стигла, нити је могуће проверити, али страх од албанизације Златибора је присутан. Појавили су се и представници јаких адвокатских кућа из Београда, траже земљу, а вероватно је, према нагађањима мештана купују да би је касније, кад цене још порасту - препродали. Селима крстаре и посредници.
Црногорски бизнисмени и тајкуни који су доскора нештедимице куповали апартмане и плацеве са старим кућама на Златибору, последњих неколико месеци прешли су на куповину великих површина пашњака. На цени су тврди се на Златибору, нарочито парчад од по пар хектара површине. Више није у игри строги центар планине, где слободних плацева скоро и да нема, већ су најтраженије локације село Рибница седам - осам километара од центра, Царево поље, Смиљански закоси и део око пута који од центра Златибора води ка селу Сирогојно.

- Не само Црногорци, него и тајкуни из Београда и Србије навелико салећу сељаке по селима од Рибнице до Сирогојна и купују земљу и имања, не питајући за цену. На местима где је недавно ар земље вредео десетак евра, сада вреди најмање 500, а на мало бољим локацијама и до 2.000 евра - каже Златиборац, добар познавалац овдашњег тржишта некретнина који је желео да остане анониман.

У селу Рибница, у коме је још 1928. године чувени угоститељ Чедо Петровић имао 120 лежаја, цена земљишта вишеструко је скочила чим је јесенас на Торнику почела изградња шестоседне жичаре.

- Од тада нема дана да на наша врата не покуца неко од заинтересованих за куповину плацева. Углавном су то људи који траже три-четири, па до десетак ари. Проблем је једино што је већина пашњака око села у државној својини. Један од комшија који има петнаестак ари за продају већ је одредио и цену - 4.000 евра по ару - посведочио нам је један од мештана Рибнице који је, такође, желео да остане анониман.

Неколико мештана Рибнице потврдило нам је да последњих недеља влада права јагма за слободним плацевима. Купци их данима опседају, па је цена земље нагло скочила. Тренутна цена ара земље у овом селу је од две до 5.000 евра. Многи мештани, међутим, чекају да цене још оду горе, па ће продати пар плацева, како би завршили куће, или купили станове у Ужицу или Београду.  

У ГРАНИЦАМА ВЕЛИКЕ  АЛБАНИЈЕ

И до Рибнице је стигла вест да иза неких од купаца Црногораца стоји - шиптарски капитал.
- Не знамо је ли то истина или није, али „плашимо се да нам преко Црногораца на Златибор не уђу Шиптари. Друго, ако сада земљу купују Црногорци, питање је коме ће је сутра препродати. Стрепимо да се у другом кругу не појаве баш Шиптари - каже наш саговорник.
Један од наших саговорника из Рибнице није крио да се ових дана, када је чуо о албанском капиталу који стиже на Златибор, прво сетио карте велике Албаније коју је видео пре десетак година и на којој је добар део Златибора у границама државе која је албански сан.

ПОСРЕДНИЦИ ИДУ  ОД КУЋЕ ДО КУЋЕ

Прецизних података о томе колико је земље последњих месеци на Златибору продато нема. Извори Сине тврде да се купљена земља у највећем броју случајева не преводи на нове власнике. Склапају се тек уговори код адвоката, а мали број оверава се у суду.
- Појавили су се и посредници који људима иду у куће, нарочито у сиромашнијим селима и који узимају добар проценат само зато што успевају да пронађу продавце земље и да их повежу са купцима из Црне Горе, рецимо - прича наш саговорник.