Московски мозаик

Шести фестивал науке

Први викенд октобра у Москви обележиће Шести фестивал науке. У овој манифестацији ће учествовати факултети, институти, научни центри, музеји и друга истраживачка удружења из целе Русије.

Епицентар дешавања је Фундаментална библиотека Московског универзитета где ће се одржати научна предавања, дебате и разни експерименти. Поред тога, овај фестивал биће употпуњен многим другим програмима на још 80 локација у граду.

Овај празник науке први пут је организован 2006. када га је посетило 20 хиљада људи. Током протеклих пет година програм је постао разноврснији, а посетилаца је сваки пут било све више.

Основни циљ овог пројекта је успостављање дијалога између науке и друштва, подршка интересовања за истраживања, као и указивање на нове могућности за развој младих научника. Додатни поводи за овакву манифестацију су 300 година од рођења Михаила Ломоносова, 50-годишњица првог лета човека у космос и Међународна година хемије.

Посетиоци ће од 7. до 9. октобра моћи да учествују у играма, екскурзијама, експериментима па чак и у астрономским посматрањима. Фестивал је намењен широј публици - од оних најмлађих до старијих генерација јер једноставним језиком жели да укаже на могућности које наука пружа савременом човеку.

Четврто московско бијенале савремене уметности

Четврто московско бијенале савремене уметности под слоганом ”Преписивање светова” обележиће цео октобар. Основни део пројекта биће представљен у Центру дизајна Артплеј, а цела манифестација одржаће се на више места широм Москве. Прилику да покаже своје радове има 60 уметника из целог света.

Идеја о пројекту оваквих размера увек је везана за окупљање и уједињење великог броја уметника. Тако да од самог почетка структура Бијенала има више нивоа. Чине га основни део, изложбе специјалних гостију, посебни пројекти и многи други пратећи програми.

Московско бијенале савремене уметности је организовано 2003. године, а сада је једно од главних културних дешавања у Русији. Прво бијенале 2005. године окупило је савремене уметнике из двадесетак земаља са више од 50 изложби. Друго и Треће бијенале потврдили су успех овог међународног форума и на њима је учествовало више од 90 светских излагача.

Овога пута традиционални видови уметности заступљени су у много мањој мери и уступају своје место неким новим формама, а то значи да за публику већина изложених објеката нова и веома необична.

Организатури кажу да је њихов основни циљ био да се посетиоцима приближи савремена уметност која је у великој мери настала управо помоћу нових технологија. Погледати, притиснути дугме, успоставити дијалог и кренути даље – то је отприлике замисао излагача. Посетиоци могу да цртају, решавају загонетке, играју игре. Све се то објашњава жељом да се код њих изазове потреба за интеракцијом без које изложени објекти немају сврху.

Дали у Музеју ликовних уметности

У Државном музеју ликовних уметности поводом године Шпаније у Русији одржава се изложба радова Салвадора Далија. То је права могућност да се на једном месту виде слике, скулптуре и графика из разних периода стваралаштва овог уметника.

Дали се често бавио илустровањем дела светске књижевности. Аутор је серије радова по мотивима Дантеове ”Божанствене комедије”, Бокачовог ”Декамерона”, Сервантесовог ”Дон Кихота”. Сарађивао је са Луисом Буњуелом при снимању филмова ”Андалузијски пас” и ”Златни век”. Био је лудо заљубљен у Јелену Ивановну Диаконову, свима познатију као Гала. Она је била Далијева велика муза. Често је била мотив његових слика и литерарних дела.

Његови радови приказују сновe и свакодневицу у неочекиваној форми као што je, на пример, цурење сатова, по којима је он веома препознатљив. Касније Далијевe слике имају и религиозну основу. Радио је и на филму, илустровао књиге, правио накит, креирао костиме и сценографије. Поред сценарија за балете, написао је неколико књига као што су „Живот Салвадора Далија“ и „Дневник генија“.

Државни музеј ”Пушкин” је и раније излагао радове овог познатог Шпанца, а овога пута његова дела се могу видети до 13. новембра 2011. године.

Александра Анђелић,