Кипар против независности Косова

Министарка иностраних послова Кипра Ерато Козаку-Маркулис каже да њена земља неће признати независност Косова. „Кипар ће у Европској унији бити против признања независности”, рекла је шефица дипломатије Кипра током посете Аустрији, додајући да Кипар „сигурно неће бити сам”. Она је упозорила да би независност Косова била опасан преседан. Министарка иностраних послова Аустрије Урсула Пласник је навела да је питање Косова европско питање. „Косовско питање је тест зрелости заједничке спољне политике ЕУ. Налазимо се у одлучујућој фази. Београд и Приштина морају оптимално да искористе преостало време до 10. децембра. Потребна нам је нова динамика, а једностране акције и инсистирање на основним ставовима не воде нас напред”, каже она.

Рен: Усредсредити се на озбиљне преговоре
Европски комесар за проширење Оли Рен затражио је данас од свих међународних актера да изврше притисак на Београд и Приштину да би се омогућили „озбиљни преговори” и постигло „договорно решење” будућег статуса Косова.

„Обе стране - и Београд и Приштина - треба да своје мисли и своје напоре усредсреде на озбиљне преговоре”, изјавио је Рен новинарима у Бриселу, непосредно после разговора с председником српског Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, Расимом Љајићем.

Сви међународни актери, додао је Рен, треба да утичу на две стране како би до таквих преговора доиста дошло.
Динстбир: Србија дошла до границе
Србија је понудом широке аутономије Косову дошла до границе могућих компромиса, сматра бивши известилац Уједињених нација за људска права на простору СФРЈ Јиржи Динстбир. Он у ауторском чланку за лист Право наводи како се нада да ипак још „постоји мали простор за разумну политику међународне заједнице.”

„Срби су у последња два-три месеца добили од неколико чланица Европске уније испод стола пет-шест различитих предлога. Неки рачунају на српски суверенитет, други на решење типа Бенелукса, чак и с Црном Гором. Такође, и у САД има извесног разумевања за некакву институционалну повезаност Србије с Косовом”, пише Динстбир.

Он је додао да многи Европљани увиђају да је Косово проблем европске безбедности, а да се и у ЕУ рачуна с тим да би, ако ЕУ призна независно Косово, могла да препусти чланицама да одаберу када и како желе да ту одлуку примене.

„Заговорници демократског развоја посветили су много енергије да убеде Србе да не могу да се мењају границе с Хрватском и Босном и Херцеговином по етничком принципу. Како би могли онда данас да објасне промену граница на тој основи?”, пита Динстбир.

Кушнер у недељу са приштинским тимом
Шеф француске дипломатије Бернар Кушнер састаће се у недељу у Паризу са косовским преговарачким тимом са којим ће разговарати о току преговора о будућем статусу Косова, саопштило је данас француско министарство спољних послова.

Кушнер ће примити на неформални разговор, косовски преговарачки тим, који ће у понедељак, 22. октобра, продужити у Беч, рекао је портпарол француског министарства спољних послова Паскал Андерани.

Шеф франсуцке дипломатије и чланови преговарачког тима Косова разговараће о преговорима који су у току уз посредништво тројке Контакт групе, додао је Андерани.

У Бечу ће у понедељак, 22. октобра, бити одржана нова рунда преговора о статусу Косова.

Претходни директни сусрет делегација Београда и Приштине одржан је у недељу, 14. октобра, у Бриселу.

Д´Алемна: НАТО морао да реагује
Шеф италијанске дипломатије Масимо Д´Алема, оценио је да је интервенција НАТО на Косову била неопходна.

Он каже да је „случај Косова је много другачији” од инвазије на Авганистан, Ирак и евентуалног напада на Иран, које према његовом уверењу, представљају велике грешке. „Срби су окупирали Косово и наш циљ је био да зауставимо рат. Покушали смо дипломатијом и нисмо успели”, изјавио је Д´Алема у интервјуу за најутицајнији индијски дневник „Хинду”.

„Када је НАТО напао тамо је била српска окупација и три милиона избеглица је побегло у Албанију. Такође, пре уласка на Косово, Европска унија је имала резолуцију Савета безбедности”, рекао је италијански министар индијском листу, не прецизирајући на коју резолуцију мисли.

Д´Алема је за индијски лист оценио да су инвазије на Авганистан и Ирак биле погрешне, јер је „реакција на (нападе на Њујорк и Вашингтон) 11. септембра требало да буде мир у Јерусалиму, а не рат у Багдаду”.

Италијански министар је истовремено напоменуо да Ирану никако не би требало дозволити да се домогне нуклеарног оружја, али да би „ратни сценарио представљао катастрофу”.

Масимо Д´Алема био је за време бомбардовања Југославије 1999. године премијер Италије и здушно подржавао војну интервенцију НАТО против Србије. (агенције)