Министарство обмане БиХ

Колико је успјешна реформа одбране и како се осликава стање у овој области најбоље показује неспојива кадровска вертикала на самом врху пирамиде на којем се као водећи људи налазе министар одбране Селмо Цикотић и начелник Заједничког штаба ОСБиХ, Сифет Поџић, који су успјели да у одбрамбени систем у потпуности инкорпорирају официрски кадар злогласне Седме муслиманске бригаде у оквиру које је дјеловао и одред "Ел муџахид".

Извор "Фокуса" из Министарства одбране БиХ каже да је цијела трансверзала око Цикотића и Поџића дубоко повезана и базирана на ратним идеологијама и лицемјерном игром арапизације БиХ од стране СДА.

Према његовим ријечима, за најезду кадрова Седме муслиманске бригаде, индоктриниране арапском исламском традицијом, најзаслужнији је тренутно један од најмоћнијих кадрова СДА, Халил Брзина, четврти и посљедњи ратни командант Седме муслиманске, чији је почасни командант био Алија Изетбеговић који им је потписивао унапређења.

Своје тврдње поткрепљује чињеницом да је први Поџићев сарадник, бригадир Сенад Машовић, начелник Одјељења за планирање у заједничком штабу ОСБиХ, који је иначе био ратни начелник штаба злогласне Седме муслиманске бригаде у оквиру које је дјеловао и одред "Ел муџахид" састављен од бораца из исламских земаља.

Улога ове бригаде и овог одреда недавно је освјежена свједочењем бившег муџахедина Али Ахмеда Али Хамада у хашком процесу против Расима Делића, када је јасно потврђено да је Седма муслиманска бригада из Зенице починила ратне злочине на Возући и бројним другим мјестима.

Због ратне улоге, бригадиру Сенаду Машовићу три пута је одбијана сагласност од стране НАТО-а за генералску позицију, на коју га је предлагала СДА.

Иако дјелује парадоксално у реформи одбране с бошњачке стране у потпуности је превладала струја из Седме муслиманске бригаде, а поред Машовића, начелник важне Управе за безбједност у ЗШ ОСБиХ је бригадир Земир Синановић, такође кадар Седме и пуковник Един Обрадовић задужен за персонал у Оперативној команди.

Синановића је као команданта за безбједност Оперативне групе три Трећег корпуса Армије РБиХ, 5. августа 1994. године, заједно с Абу Малијем из одреда "Ел муџахид", у надкапетане истом одлуком унаприједио тадашњи предсједник РБИХ, Алија Изетбеговић.

Како сазнаје "Фокус" бошњачки кандидат за новог генерала је, такође бивши командант Седме, додуше у поратном периоду, бригадир Хусеин Турсуновић, док је на нижим нивоима такође веома репрезентативна поставка из Седме.

На крају, логички испада да људи који су се прославили довођењем муџахедина у БиХ и њиховом заштитом у поратном периоду, најмоћније фигуре у "реформи", што је познато и међународним званичницима, који само из себи познатих разлога, увеличавају резултате "реформе", од које су корист видјели само "шефови".

Ако, је ово модел за успјешне реформе и безбједносног система, у којем се тренутно на врху пирамиде налазе министар Тарик Садовић и в.д. директора СИПА, Сеад Лисак, који је такође осумњичен за ратне злочине, онда је свима јасно какви би се кадрови могли очекивати у некој јединственој полицијској структури.