Amnesty International захтева да се на кривичну одговорност позове бивши потпредседник САД

Правобранилачкака организација Amnesty International је затражила од министра правде САД Ерика Холдера да позове на кривичну одговорност бившег потпредседника САД Ричарда Чејнија. Активисти га оптужују за учествовање у дозвољавању примене мучења и других насилних метода за испитивање према ухапшенима због сумње да су учествовали у тероризму.

Правобраниоци су у Вашингтону организовали демонстрације испред зграде министарства правде. Обучени у затвореничка одела наранџасте боје, која носе сужњи у затвору Гуантанамо који је на лошем гласу, активисти Amnesty International су предали петицију потчињенима Холдера. У њој се наводи да је управо Чејни смислио коришћење појачаних метода за испитивање, које практично представљају мучење. У петицији се ово квалификује као злочин који се таквим и сматра у складу с америчким законима и међународним правом. По речима представника Amnesty International Тома Паркера, делатност бившег потпредседника није ништа друго до саучествовање у обављању преступних радњи у саставу организоване злочиначке групе. Недавно је Amnesty International наступио са сличним оптужбама против бившег председника Џорџа Буша. Међутим, чак су и сами правобраниоци скептички расположени у погледу перспективе кривичног гоњења бивших политичара. Истог је мишљења и заменик директора Института за САД и Канаду РАН Валерије Гарбузов.

У принципу, могуће је гонити политичара овог ранга. Не мислим да у односу на Чејнија овај случај има било какве посебне перспективе. Зато што је ситуација у којој су се Сједињене Америчке Државе налазиле у овом временском периоду – атмосфера после терора, после терористичких актова. Ово формирање политике рата с терором у многоме објашњава понашање власти.

Формални повод за наступ Amnesty International представљао је излазак у свет Чејнијеве књиге: „У моје време: лични и политички мемоари“. У својим интервјуима у вези с њиховим објављивањем пуковник у оставци правда методе које се примењују према затвореницима. Све је то помагало у добијању информација о терористичким актовима који су се припремали, као и у борби против „Ал-Каиде“ и на крају је допринело ликвидацији Осаме бин Ладена, изјављује Чејни. Не само то, да се данашња администрација председника Барака Обаме нађе у ситуацији сличној оној у септембру 2001. године, он би препоручио коришћење сличних метода испитивања. Безбедност државе је изнад поштовања права људи, који су осумњичени за тероризам, - такав закључак се може донети на основу Чејнијевих размишљања. Уосталом, мемоари бившег другог лица у политичкој хијерархији САД се не ограничавају само правдањем метода, које су примењиване у борби с тероризмом. Чејни говори и о политици администрације Џорџа Буша према Русији. Између осталог, говорећи о трагичним догађајима из августа 2008. године на Кавказу, Чејни оно што се тада догађало интерпретира као агресију Русије против Грузије. Али, то није ништа ново.

Једино што је он више волео да заобиђе јесу његове упорне препоруке председнику да бомбардује руску војску. Без обзира на то, он изводи недвосмислен закључак: Руси треба јасно да схвате да ћемо агресивно ширити границе слободног света. И такав ретроградни приступ савременим руско-америчким односима, нека је чак и у умовима бивших политичара, све треба да подсети на то да премда су идеје из времена хладног рата прошле, ипак су жилаве и у одређеним околностима могу поново да превагну. И да се не бисмо нашли у прошлости, треба да уложимо озбиљне напоре, - сматра заменик директора Института за социјално-политичка истраживања РАН Вилен Иванов.

Политика која се огледа у тежњи Сједињених Држава да успоставе своју хегемонију јесте да успоставе нови светски поредак у којем они, по речима самих САД треба да буду лидер. У суштини – да диктирају своју вољу свим осталим државама. Русија је предмет посебне пажње, и за Сједињене Америчке Државе и за друге западне земље. Сасвим су јасни разлози за то: постоје и историјске претпоставке, постоји и данашњица, која се састоји у томе да Русија поседује веће Ресурсе од других земаља. Иако земља више није супер држава, она и даље остаје највећа на свету по територији.

Ричард Чејни не крије да је у погледу Русије он јастреб и присталица оштре политике. У својој књизи чак није ни поменуо термин „рестартовање“, али зато није шкрт кад су савети у питању. То се тиче и позиције за лоцирање америчке ПРО у Европи и подршке за чланство Украјине и Грузије у НАТО. Мемоари бившег потпредседника сведоче от оме да представници републичке администрације с почетка 21. века још увек гледају свет кроз призму уско националних интереса САД и све деле на своје и на туђе. И премда то одавно мирише на нафталин, њихове присталице још увек имају извесну тежину у политици. И Чејнијев пример ово потврђује.