Криза и они што се њоме користе

Власти Европе и САД морају да донесу хитне мере за стабилизацију својих економија, иначе је нова глобална криза неизбежна. Ово је изјавио председник Светске банке. Ми смо сведоци олује која је на помолу, а после најновијих догађаја у САД и Европи многи учесници тржита су изгубили поверење према економског руководству низа водећих земаља – констатовао је Роберт Зелик. Ипак ако се за већину становника планете економска криза претварала у прави кошмар, неки финансисти извлаче од њега максималну корист.

2008. година је показала: финансисти, за разлику од представника реалне економије, умеју да праве дивиденде чак на назатку. Шта више, они могу да га провоцирају. До сада се помиње име бившег шефа берзе NASADAQ и оснивача сопствене инвестиционе компаније Бернарда Медофа. Лист Форбс у списку финансијских превараната 2008. године, одговорних за светску кризу, ставио га је на прво место. Крах финансијске пирамиде Медофа тада је био један од узрока великог потреса. Његове пловоде искористили су други. На пример, познати берзански шпекулант Џорџ Сорос, који је на таласу кризе уз својих 11 милијарди доалра додао још две. Или финансиста Ендрју Бил, који је зарадио 4,5 милијарде на куповини хартија од вредности у тешком тренутку.

Неки руски банкари такође нсиу пропустили да се обогате на глобалним проблемима. Њихове финансијске манипулације су данас у видокругу органа реда. Један од њих је бивши руководилац Банке Москве која припада престоничкој влади Андреј Бородин, одбегао у Лондон. За њим је расписана међународна потерница. Оптужују га за прекорачење овлашћења којима је начинио штету држави од неколико милијарди долара. Уз помоћ лукавих схема Бородин је кредитирао компаније, афилиране углавном са њим самим. Дугове оне нису вратиле, зато што нису имале чиме. Ликвидност актива се испоставила много нижа од издатих кредита. А ту се десила и криза. Између осталог, бивше руководство банке није жалило новац на себе чак у најсложенијем посткризном периоду. Топ-менаџери су редовно добијали милионе долара дивиденди, награда и комензација, очигледно како би мање осећали терет светских економских проблема.

После куповине актива Банке Москве од стране банке ВТБ нови тим је покушао да проникне у делатност својих претходника. И био је врло изненађен, истакао је заменик председника банке ВТБ Андреј Пучков.

Кредити су издавани компанијама које нису вршиле такућу делатности, у којима су били одсутни радници, изузев генералног директора, који је обично вршио и функцију главног благајника, чији оснивачи су били или физичка лица, или нерезиденти, често чак нису имали ни преставу да су оснивачи тих компанија.

Укупан обим средстава издатих на тај начин премашио је 3 милијарде долара. Између осталог, кривично гоњење не омета Бородиана да остане у златној стотини најбогатијих руских бизнисмена по верзији Форбса, са милијардом долара. Индикативно да је његово богатство у посткризној 2009. било да пута мање. По свему судећи, две последње године, све до бекства из земље, он није губио време, активно користећи могућности члана тима бившег градоначелника Москве Јурија Лушкова.

Други банкар, бивши власник Межпромбанке која је банкротирала, Сергеј Пугачов, данас се такође налази на нишану истражних органа. Случај против руководства ове структуре покренут је по члану „недозвољени поступци приликом банкротства“ и „намерно банкротство“. Кредитори ове некада једне од највећих банака Русије претрпели су штету од преко милијарду долара, говори званични предсдтавник Истражног комитета Русије Владимир Маркин.

Због недозвољених дејстава и допуштених прекршаја важећег законодавства у сфери делатности кредитних организација од стране руководилаца и оснивача Межпромбанке, кредиторима ове банке причињена је штета на суму од преко 34 милијарде рубаља.

Провера личних података о могућој утаји средстава, које је Централна банка издвојила 2008. године, започела је пре пола године. Ипак размере злоупотребе постају јасне тек сада. Новац је држава давала за подршкупредузећима реалног сектора, али куда је он нестао, треба да се утврди. Истрага сумња да је део њих искориштен у сврхе богаћења и отишао у иностранство.

Још 2009. године провера Банке Русије показала је да је на финансирање индустријских објеката Межпромбанка трошила највише 7% позајмљених средстава. При чему предузећа и компаније које су припадале Пугачову, чланице групе Уједињена индустријска корпорација, нису имале посебну потребу за тим средствима. А структура власништва над основним активима групе, укључујући Межпромбанк била је сасвим нетранспарентна. Као власници банке иступала су правна лица регистрована у офшор зонама, и само крајњи власник био је Сергеј Пугачов и чланови његове породице.

То је изазвало питања Банке Русије још 2005. године. Финансијска организација Пугачова чак није могла да уђе у Систем осигурања улога, истиче председник Асоцијације руских банака Гарегин Тосуњан.

Примебде од стране Централне банке поводом Межпромбанке постојале су одавно. Оне су се тицале тога нису сасвим јасни бенефицијари, коначни корисници зајмова. И било је опаски да се све своди на једног корисника. На крају се то потврдило. И када је почела истрага после лишавања лиценце, то се максимално открило. Банка је била чувена, и она је била главобоља за надзорни орган. Па и тржиште је знало за елементе авантуризма када су све велики обими средстава улагали у велике пројекте. Али била је видљива превелика веза свих тих пројеката са конкретним једним, два или три бенефицијара.

Данас су активи банкара концентрисани не само у Русији. Део њих је такође претрпео банкротство или продат. Оставши без значајног дела актива, Сергеј Пугачов је нешто ипак сачувао. На пример, фармацеутску компанију у САД, лист Франс Соар, удео у ОКБ Сухој, десетине хектара земље  код Санкт-Птербурга, некретнине у Европи и да авиона Фалкон-200.

Агенција за осигурање улога, актуални конкурсни управљач банкротирале банке, покушава да добије од Пугачова бар нешто. Тако је агенција предала тужбу против мређе деликатесних бутика Хдиард која му припада. Ипак и тај актив се налази на ивици банкротства. Очигледно такав је актуални препознатљиви стил одбеглог банкара. А још 2010. године, судбоносне за његову банку, Пугачов је ушао међу првих десет милијардера Велике Британије.