Усамљени терориста уопште није сам

Бриселске бирократе имале су чиме да се поносе. Статистика терористичких аката извршених у ЕУ се смањује, објавили су они. За читаву 2010. годину погинуло је 7 особа у 249 напада. И ту, као за баксуз, празник је помрачио непознати Норвежанин по имену Андреј Беринг Брејвик. Човек који ни за шта криминално није до сада сумњичен. Под будно око норвешке полиције као радикал он није ни једном доспео. Типичан усамљеник. Али да ли је он усамљен у својим погледима? Тему наставља коментатор Сергеј Гук и експерти – доктор историјских наука Валентин Фалин и немачки писац, члан међународне комисије за истрагу Основна права и глобализација Даниела Дан.

Кредо Брејвикових докумената наводи на историјске паралеле. Цитирамо: у току наших операција гинуће невини људи који су се нашли у погрешно време на погрешном месту. Навикните на то. Немам никакве забране на убиство суграђана. Озбиљност нашег посла захтева цинизам и прагматизам. Крај цитата. Као да је преписано из Катехизиса револуционара проповедника руског тероризма Сергеја Нечаева, који је Достојевском послужио као један од прототипова за роман Беси.

Циљ Норвежанина је да пробуди Европу из сна. Иначе ће се она растворити у најезди туђих раса, обичаја и култура. Начин је универзалан – насиље. Убијати за почетак своје издајнике, пре свега социјал-демократе. Логика је једноставна: пошто се револуције врше насиљем, довољно је применити насиље да се изазове револуција.

Норвешког териристу доктор историјских наука Валентин Фалин сматра производом култа силе.

Право како држава, тако појединих личности да примењују насиље постало је филозифија, начин мишљења код већине становништва. Ако се на телевизији приказује читав спектар експлозија, убистава, теористичких аката, и тако даље, ако у школама насиље не наилази на отпор, такви посленици, појединци или у групама, могу да се појављују. Ако румунски председник оправдава напад Хитлера на СССР, и он би се придружио том нападу 2011. године, онда то сведочи о томе да није само дно, већ и да су врхови нападнути тим злом. Насиље рађа насиље, и ништа друго оно не може да роди.

Немачки писац, члан ПЕН-клуба Даниела Дан сматра да је са манифестом Норвежанина на 1500 страница мало ко успео да се озбиљно упозна. Ипак, некакви закључци се намећу већ сада.

По мојим последњим подацима, он је вероватно имао контакте са немачким неонцистима. Пошто у свом манифесту наводи неке циљеве у Немачкој. И не може се са сигурношћу тврдити да није припадао неонацистичкој средини. Он је и раније објављивао своје материјале на Интернету, по идејном садржају блиске неонацистима. Занимљиво је да је прва рефлексна реакција у Европи била: умешан је исламски фундаментализам. А сада имамо посла са хришћанским фундаментализмом и његовим националним подстицајним мотивима. Намеће се спонтана помисао: да ли је исправно што је Европа прво направила ЕУ и валутни савез, а не политички, културни, ако желите социјални савез са заједничким вредностима?

Мислим да десноекстрмистичка сцена помало разноврсна. Да ли су типични погледи Норвежанина? Овде не бих журила са закључцима. Таква реализација идеја у пракси за актуалну Еврпу за сада није типична. Изазива забринутост то што се над нас надвисило.

Власти великих европских градова су у паници. Одлично се зна да су на ништану бомбаша велики аеродроми, значајне грађевине као што је Ајфелова кула у Паризу или Колосеум у Риму. Обични грађани, не без помоћи медија, журе да отпишу терористичке акте на исламске терористе. Али завнични подаци ЕУ су следећи: 99,6% свих атентата у Европи не врше они. Тако да омиљена фраза исламофоба: „нису сви муслимани терористи, али скоро сви теористи су муслимани“ овде је потпуно промашена.