„За уметност на филму“

У Санкт-Петербургу се завршава II Међународни филмски форум (15. јула). Ма који резултати да буду на два конкурса која су укључена у његов програм ипак се главним закључком може сматрати то да је овај форум заузео чврсту позицију у односу на комерцијални филм, који се ствара штанцовањем и да је све своје снаге и утицаје усмерио на препород „уметности на филму“.

Управо тако – „За уметност у филму“ – организатори форума су назвали нову награду, чије је увођење објављено 14. јула. Она ће се уручивати од следеће године истичући посебна стваралачка достигнућа у играном филму. Уосталом, у потрази за својим лицем Петербуршки филмски форум, а он се, подсећамо, одржава тек други пут – одмах је узео курс према највишим достигнућима савременог кинематографа. Није случајно што се његов главни конкурсни програм зове Best of the Best и што у њега улазе најбољи филмови приказани у току сезоне на међународним фестивалима „А“ категорије. Односно, Петарбуршки форум је у суштини шампионат шампиона. А стваралачки потенцијал чине они који ускоро могу да потисну „шампионе“ и такмиче се на конкурсу „Нове територије“, која уједињује арт-хаус радове.

Ускоро ће се сазнати резултати конкурса, а Филмски град „Метрополис“ је већ донео своје закључке. То је учинио аутор пројекта, истакнути руски режисер Александар Сокуров. У предграђу Санкт-Петербурга он је основао извесно филмско село у којем су целе недеље колико је филмски форум трајао, радили мастер-класови за почетнике режисере-аматере. Сензацију „Метрополиса“ представља краткометражни филм „Над безданом“, који су снимили ученици из сибирског града Омска – Дмитриј Рагозин и Ана Профис. О томе како заљубљени момчић да би се свидео девојци из лошег друштва почиње да пуши и да се дрогира. „Без обзира на своју младост они су направили одличан рад и с тачке гледишта сижеа и операторског посла,“ овако је филм оценио Александар Сокуров. Познати режисер се у последње време интензивно бави педагогијом, он предаје на факултету и своје наде повезује управо с новом генерацијом филмских радника.

Нашој култури су они апсолутно потребни, - тврди Сокуров, - зато што треба гајити снагу за пружање отпора. Циљ мог учествовања у овом пројекту јесте да се појаве људи, који су у стању да бране своју тачку гледишта. Они морају схватити да се у култури ништа не може почети од нуле, да се може само настављати, да човек увек треба да се осврће око себе. А ми у Русији немамо разлога да се стидимо своје кинематографије: ми имамо велике филмове.

Александар Сокуров је, узгред речено, заједно са својим славним петербуршким и иностраним колегама – Алексејем Германом, КшиштовомЗанусијем и ВимомВендерсом дао пристанак за предавање у Међународној школи високог кинематографског мајсторства, чије је оснивање такође објављено на форуму у Петербургу. Међутим, у својој бризи за будућност угледни филмски радници из различитих земаља, који су се окупили у Северној руској престоници нису затварали очи на оно што се данас дешава. Дискусије на форуму су се дотицале најоштријих, трагичних, нерешених проблема савременог живота.Подударило се да је округли сто под називом „Филм на бурету барута“ посвећен теми тероризма у филму одржан баш на дан (13. јул) кад су се у индијском граду Мумбаји догодили страшни терористички актови. Да ли филм може дубоко да осмисли ову нову крваву реалност? Или је у стању само да преплављује екране примитивним хорорима? Пољски режисер КшиштовЗануси је уверен да филм засад није достигао ниво морално-етичког, философског осмишљавања овог проблема:„Свет живи у складу с финансијским интересима, а терористи с идејом ради које су спремни на страшне жртве, - истакао је Зануси. – А ми нисмо спремни да било шта жртвујемо ради одбране хуманих вредности и достигнућа човечанст ва која имамо. Чини ми се да је у томе наша невоља.“