ОЕБС ће се позабавити злочинима везаним за незакониту трансплантацију људских органа
Парламентарна скупштина Организације за европску безбедност и сарадњу разматраће нацрт резолуције са позивом да се истраже злочини везани за трговину људским органима на Косову. Документ је Србија изнела на јулску скупштину у Београду и позван је да још једном привуче пажњу међународне заједнице за тај проблем.
Чињенице криминалне делатности албанских сепаратиста везане за црну трансплантацију људских органа истражују се одавно. Али до данас није формиран делотворни међународни механизам за истрагу ових злочина. Зато се србски парламентарци надају да ће им разрађени нацрт резолуције помоћи да ојачају међународну сарадњу у борби против организованог криминала и учинити могућим кривично гоњење зличинаца који су се богатили на страшном бизнису.
Први пут о овом проблему почело је да се говори 2008. године после изласка мемоара бившег тужиоца Међународног трибунала за бившу Југославију Карле дел Понте. Она је признала да се суочавала са чињеницама одузимања људских органа од заробљених Срба и нелојалних сепаратистима Албанаца крајем 90-их и почетком 2000-их. Али до истраге тада није дошло. Откровења мадам Понте била су повод за истрагу, коју је започео швајцарски парламентарац Дик Марти.
У јануару Марти је представио своје закључке Парламентарној скупштини СЕ. Он наводи неоспорна сведочанства да су у време рата у Југославији албански сепаратисти зарадили милионе долара на трговини органима. Зличини су извршени када је територију Косова контролисала ОВК, а актуални премијер ове самопроглашене територије Хашим Тачи био је њихов организатор. По Мартијевом мишљењу, управо Тачи до данас стоји на челу криминалне групације Дреница, која се бави шверцом наркотика и трговином органима. Управо Дреница је контролисала логоре смрти, где се вршио одабир кандидата за трансплантацију. Наводе се и имена лекара, који су се бавили том криминалном делатношћу. То је Турчин Јусуф Сонмез, који је код себе у домовини одслужио казну затвора за незаконито одузимање људских органа.
Парламентарна скупштина СЕ је усвојила резолуцију о реферату Дика Мартија. Али права истрага тако и није започета. У мају Србија се уз подршку Русије обратила СБ УН са предлогом да формира независну структуру за спровођење истраге. Али и овде је започела бирократска процедура и не зна се када ће документ бити уврштен у дневни ред. О узроцима таквог односа према обраћањима Србије размишља експерт Института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер.
Када је реч о Косову, многе западне земље покушавају да изведу проблем ван заграда, говорећи да ће сувшина дејства усмерена против руководства покрајине, која је у једностраном погледу прогласила независност, довести до предлога делегитимизације Ксоова. И још једном деловати на проблем Косова за њих означава повратак преговорима о статусу Косова, што је за западноевропске земље непожељно. Зато се и прећуткује одређени део оних злочина који се дешавају у покрајини. Прећуткује се општа криминогена ситуација. Европљани сматрају да ће временом преузети ову ситуацију под контролу. Али ситауција је лоша већ данас, и црна трансплантологија убија људе већ данас.
У међународним органима, одговорним за актуално стање ствари на Косову, функционишу двоструки стандарди. То признају многи експерти. И започело је то управо тада када је Србија била проглашена за главног кривца за дешавања у бившој Југославији. Могуће да ће још један покушај ове земље да се призове на објективну анализу догађаја последњих 15 година бити резултативнији.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »