Велике, мале и српске богиње

Пише: Небојша Вукановић

Опака болест вариола вера, у народу познатија као велике или црне богиње, однијела је у прошлости неколико стотина милиона живота. Вијековима су велике богиње косиле становништво све док 1977. Године, након опсежне вакцинације становништва опака болест и званично није искоријењена.

Ипак у србском народу су остале и настале неке друге богиње, које не сију као опака болест смрт, али је питање какве су посљедице њиховог јавног дјеловања. Тако је Оља Бећковић у својој култној ауторској емисији „Утисак недеље“ као један од утисака који је обиљежио протеклу седмицу предложила популарну пјевачицу ЈК, алијас Јелену Карлеушу.

Наиме ова популарна пјевачица модерних пјесама раније је на истој телевизији Б 92 била гост у емисији Дебата и говорила о положају хомосексуалаца у Србији, или како се то сада проевропски и популарно каже „ЛГБТ“ популације. Она је као већ освједочени борац за људска права, посебно када су у питању хомосексуалци и националне мањине, у свом стилу вријеђањем, галамом, бахатим и непристојним понашањем бранила хомосексуалце не дозвољавајући својим саговорницима да изнесу своје мишљење.

Угледни професор Јово Марић и посланик радикала Александар Мартиновић покушавали су да изнесу своје мишљење о одржавању геј парада и све већој популаризацији хомосексуалаца, али Карлеуша је превазишла себе и све границе елементарне пристојности и сталним прекидањима, добацивањима и вријеђањем није дозволила да неко изнесе неки став са којим се не слаже ова пјевачица, али у последње вријеме и колумниста, интелектуалац, медиокритет, и ко зна шта већ још.

Раније смо имали прилику да гледамо како ЈК у сличним емисијама на Б 92 омаловажава професора и драмског критичара Ћирилова и друге српске интелектуалце јер тобоже њена једна простачка колумна има веће реакције и утицај на јавност од њиховог рада и писања, али је овај пут чини нам се превазишла сва очекивања и показала нам како се то „европски пристојно и толератно“ треба понашати у јавности и бранити своје ставове. Узалудно је психијатар Марић покушао да се надвикује и дође до ријечи како би са стручне стране говорио о хомосексулацима, њиховим потребама и проблемима, универзални стручњак Разумије се да је ЈК имала наклоност водитеља, али и Марка Караџића, од скора партијског комесара ЛДП и бившег државног секретара Министарства за људска права јадне и несретне Србије.

Поносна на своју простачку „колумну“, објављену у листу Прес након геј параде одржане крајем прошле године у Београду, ЈК се толико саживјела са новом улогом „интелектуалца, медиокритета, писца и колумнисте“ да је чак увријеђено напала професора Марића након што је рекао да је она пјевачица са јаким гласом, јер она је тобоже „јавна личност чији се глас много више поштује, чује и цијени од вашег“, а не пјевачица. Коментарисати њен наступ и понашање у емисији је сувишно, али ме је забринула и запрепастила чињеница да ју је Оља Бећковић поносна назвала „богињом“ и предложила да буде један од приједлога за утисак недеље. На страну што Оља није дозволила Ђорђу Вукадиновићу да свог другара Драгана Ђиласа пита зашто је мост у Београду најскупљи у Европи, што се почетак монтираног судског процеса у Подгорици владици Амфилохију подржава и најављује са одушевљењем јер је тобоже правда спора али достижна, али се питам је ли нам то Јелена Карлеуша угледна и цијењена особа која треба да постане узор младим људима и новим генерацијама?

У морално наказном и изопаченом србском друштву већ дуже времена све ненормално и неморално је узвишено и вриједно пажње, али да силиконска пјевачица постане „богиња“ ипак ме је непријатно изненадила. Да ли су псовке, вријеђање колега, галама, упадање у ријеч, агресивно понашање, уградња силикона, стриптиз на јавном мјесту, честе промјене богатих мужева.... пут да неко постане србска богиња. Спаса нам нема, али када преживјесмо албанску голготу, шпанску грозницу и велике богиње, ваљда угледамо свјетло и након дугог тумарања кроз тамни тунел. Последња у низу србских „богиња“ неће бити одговорна за масовна страдања становништва, али би посљедице њеног рада и понашања на културу и стање свијест нашег напаћеног народа могле да се упореде са похаром “вариоле вере“, великих и малих и свих других опасних богиња.

П.С. ЈК је прије пар дана у финалу Великог брата, ''популарне научно-образовне емисије'', премијерно обожаваоцима извела нову пјесму „Нова религија“. За пар дана пјесму је на Јутјубу погледало више од 100 000 њених обожавалаца. Што јасно говори колика је њена популарност у Србији.

Надам се да назив пјесме нема везе са евентуалним планом да ЈК оснује неку нову цркву или религију, јер бојим се да би убрзо имала хиљаде „вјерника“ и присталица. Можда би, не дај Боже, и неки наши црквени великодостојници који са ЈК дијеле европске, екуменистичке, мултиетничке и мултикултуралне савремене толерантне погледе на свијет, кроз слободу вјероисповјести прећутно подржали „нову религију“.