Сви наши Видовдани

ОД Косовске битке 1389. године, преко Сарајевског атентата 1914, Резолуције Информбироа 1948. Милошевићевог узлета и пада 1989. и 2001. године, предстојећи државни празник, Видовдан, био је и остао посебан датум за Србе.

- Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести србског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачало мит о Видовдану

Празник је посебан датум за Србе, јер су се на тај дан одиграли велики историјски догађаји. Догађаји који су се десили на Видовдан дубоко су усађени у свест србског народа.

Видовдан је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт. Видовдан је пре свега дан када се сећамо свих који су дали живот за Србију.

Хронологија догаћаја на Видовдан:

1389. година - Косовски бој

Сваки народ има један дан у историји који сматра важнијим од свих осталих. За Србе, најважнији датум у њиховој историји је 15. (28.) јуни, познат као Видовдан. Тога дана, 1389. године, пре шест стотина година, сукобиле су се србска и турска војска на Косову пољу. И србски владар кнез Лазар и турски султан Мурат су погинули у боју. Осим тога, велики број србских војсководја и огроман број србских ратника су изгубили своје животе. Иако, према истријским документима, ни Срби ни Турци нису добили битку, Србија је била толико исцрпљена и ослабљена да није могла више да се одупире Турцима и наследници кнеза Лазара су признали турску власт, после чега је отпочело петвековно ропство Срба под Турцима. Дуго и мученичко ропство је изменило ток српске историје и зауставило културни напредак Срба који је био толико очевидан за време владавине династије Немањића.

Срећом косовска етика, усаđена у само национално биће Срба, није се изменила ни после шест стотина година, и неће, и не сме се никада изменити. Основне вредности те етике, завештане Србима на Видовдан 1389. године, нису уклесане на каменим плочама, већ су усаđене у саму свест сваког Србина. Те вредности, укратко дефинисане, су следеће:

1. Бескомпромисна вера у Бога, без које нема истинског човекољубља;
2. Човекољубље као потврда вере и богољубља;
3.Непоколебива оданост хришћанству како га исповеда православна црква;
4. Предност духовног над материјалним;
5. Верност Богу, народу и отаџбини;
6. Слобода као вредност за коју све треба жртвовати, док се она не сме жртвовати ни за шта;
7. Поштење, правдољубивост и мирољубивост, врлине које појединци морају упражњавати као основу за здраве друштвене односе;
8. Стављање општих интереса изнад личних и спремност за жртвовање за те интересе;
9. Сажаљење да се гаји и према непријатељу;
10. Национално јединство као услов националног одржања и постојања.
Овај тестамент, ова косовска етика, представља највећу вредност Косова и Видовдана. То је разлог нашег прослављања Косова и Видовдана нераздвојно већ шест векова. То је разлог што га и данас прослављамо.

Цлевеланд, Охио др Матеја Матејиц
28. јуна 1989. године протојереј-ставрофор

1914. година. Гаврило Принцип убија Аустроугарског престолонаследника

Гаврило Принцип је рођен 13. јула 1894. у Обљају, код Босанског Грахова а умро је 28. априла 1918 у чешком затвору Терезијенштат. Као члан тајне организације Млада Босна, извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију 28. јуна 1914.

Франц Фердинанд је дошао у Сарајево на челу војних снага које су вршиле маневре у околини града. Србско становништво града је његово појављивање на челу војске доживљавало као провокативно, будући да се све то одигравало на Видовдан.

Аустро-Угарске власти су у току истраге дошли до сазнања да је оружје коришћено у атентату донешено из Србије.Иако са овим инцидентом нису биле повезане званичне власти Краљевине Србије већ одређени људи на високим положајима (припадници организације „Уједињење или смрт“ или „Црна рука“ Аустро-Угарске власти су искористиле новонасталу ситуацију да упуте ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустро-Угарске искористиле да објаве Србији рат, који је убрзо ескалирао у Први светски рат.

По првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Од тих шест четири није урадило ништа приликом првог проласка царске колоне приликом које је Недељко Чабриновић бомбом промашио аутомобил у коме се налазио Фердинанд, али је лакше ранио пуковника Ериха фон Мериција и грофа Боз-Валдека. Приликом повратка колоне Гаврило Принцип је успешно извршио атентат. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намеру да убију Софију Хотек. Оружје које је Принцип користио био је белгијски Фабриqуе Натионале М 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17мм (.32 АЦП) и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис.

Пресуда и казна

У време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип је био сувише млад за смртну казну, па је осуђен на 20 година затвора, где је био изложен мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918., мало пред крај Првог светског рата. При крају живота био је због лоших затворских услова врло ослабио и имао око 40 килограма.

Оставштина

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.


1921 - Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 28. јун 1921 (Видовдански устав)

Уставотворна скупштина изгласала је Устав, простом већином од 223 гласа, против је гласало 35, а 158 посланика је било одсутно. Приликом усвајања Устава испољила се дубока подељеност политичких странака у гледиштима на основна питања државног уређења и облика владавине.

Устав је дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну монархију. Прописао је изглед грба, заставе и назив службеног језика који је био србско-хрватско-словеначки. У имену државе, њеним спољним обележјима (грб, застава), називу службеног језика дошло је до изражаја схватање о "троименом" народу.

Устав није признао племство, титуле, "нити икаква преимућства по рођењу". Зајемчио је личну и слободу вере, савести и штампе, право удруживања, збора и договора. Забранио је зеленаштво, укинуо феудалне односе и даном ослобођења од туђинске власти кметови су постали, без одштете, власници државне земље.

Народна скупштина је била једнодомна и сачињавали су је посланици које је народ бирао непосредно тајним гласањем. Бирачко право добио је сваки мушкарац који је навршио 21 годину живота.

Устав је прописао централистичко уређење. Административни централизам произилазио је из националног унитаризма, односно схватања о народном јединству. Највиши правни акт је предвидео да се управа у Краљевини СХС врши по областима, окрузима, срезовима и општинама. Одредио је да се области формирају на основу природних, социјалних и економских прилика, а могле су имати највише 800.000 становника. Установљена је месна, општинска, среска и обласна самоуправа. Органи обласне управе били су обласна скупштина и обласни одбор. Државна управна власт вршила је надзор над пословима самоуправних власти преко обласног великог жупана, кога је постављао краљ, и посебних стручних органа.

На основу Уредбе о подели на области од 26. априла 1922. Краљевина СХС подељена је на 33 области, по географском, социјалном, економском, али и етничком и историјском начелу.

1948. - Резолуција информбироа

Нз заседању Комунистичког информационог бироа у Букурешту 28. јуна 1948. године, Јосип Броз Тито и руководство КПЈ оптужени су од стране СССР-а и комунистичких партија источноевропских земаља за окретање ка империјалистима, што је резултирало расколом у комунистичком блоку.

1989 - обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану

1990. - Усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској

1992. - Војска Републике Српске и Републике Српске крајине пробиле Коридор - "Пут живота". Више о операцији Коридор прочитајте ОВДЕ

2001. - Слободан Милошевић изручен Хагу....