Србија је спремна да примени силу у случају признања независности Косова

Да почнемо од краја.
Србија је спремна да примени силу у случају признања независности Косова, гласи наслов чланка објављеног 6. септембра на сајту електронског издања Телеграф. Превладавши извесно чуђење читамо даље: Србија је спремна да предузме оштре мере, укључујући коришћење трупа у случају да западне земље признају независност Косова. Шестог септембра ово је изјавио државни секретар министарства Србије за Косово и Метохију Душан Пророковић. Пророковић, саопштава Телеграф, подразумева могуће увођење српских трупа у покрајину, блокирање њених граница и успостављање ембарга. Ипак нешто ниже објављена је изјава вршиоца дужности амбасадора Србије у Русији Јелице Курјак која у извесној мери умирује оне који су се узбудили због могућности новог рата на Балкану. Цитирамо: Наш званични став је да мног пута изразио председник премијер: Србија се не спрема да са неким ратује… Србија је за компромис са Албанцима, али за онакав компромис којим би били задовољни и Срби и Албанци.
Наредног дана неколико централних штампаних издања пожурило је да прокоментарише ситуацију.
Чрвст став који је испољио Београд уопште не значи да српска страна коначно одустаје од тражења компромиса, пише Росијскаја газета. Вероватније, припретивши војним дејствима, Београд је нагло повећао улог у игри. Коначна свађа са Западом не спада у планове Србије, која је више пута изјавила да жели да уђе у ЕУ.. Изгледа, закључује аутор чланка Андреј Степанов, да у руководству Србије нема јединственог мишљења поводом тога да ли треба заоштравати односе са Западом.
Ипак, како гласи чувена руска пословица – реч није врабац, ако излети не може се вратити. Претње које су се чуле из Београда не само да отежавају његове односе за Западом већ доводе у незгодан положај и Русију, пише коментатор листа Комерсант Генадиј Сисојев. Како је Комерсанту стављено до знања у руском МИП, пише Сисојев, Москва подржава тежњу Београда да не дозволи независност Косова, мада тешко да ће благословити Србе на нову косовску битку која ће довести до дестабилизације на Балкану.
Веома су противречене а често се и потпуно међусобно искључују изјаве српских дипломата и политичара дате после иступања Душана Пророковића. Генадиј Сисојев склон је да то објасни разликом у прилазима између председника Србије Бориса Тадића и премијера Војислава Кошнутице, Обојица не прихватају независност Косова, пише аналитичар Комерсанта. Али ако је господин Тадић спреман на озбиљне компромисе, премијер Коштуница спреман је да се бори за Косово са позиције ратоборног национализма. Од тога чија ће линија – председникова или премијерова – превладати, зависи не само карактер решења косовског проблема. То ће утицати и на будућност саме Србије. За сада тон у Београду диктирају присталице ратоборног национализма. И то се испољава не само у односу на Косово. Дан пре изјаве Душана Пророковића саветник српског премијера Александар Симић назвао је суседну ЦГ квазидржавом која је настала на таласу сепаратизма. То је одмах изазвало озбиљан дипломатски скандал. Сличну реторику Срби добро памете из времена Слободана Милошевића и до сада плаћају због ње.
Нажалост, Срби плаћају не само због реторике. Нетачни политички прорачуни такође, као што је познато, могу да доведу до великих проблема. На пример, ове недеље било је предложено да се несрећно Косово подели на 2 дела – српски и албански. Сличан предлог, како саопштава лист Аргументи и факти, потиче од Холандије и већ га је одбацила ЕУ. Комесар ЕУ за питања проширења Оли Рен изјавио је да таква подела не одговара принципима Контакт групе међународних посредника за косовски проблем. Осим тога, ЕУ и дрги посредници се боје да би слично решење створило опасан преседан. И Београд и Приштина су се изјаснили против поделе. Тако ретка сагласност међу учесницима конфликта и међународним посредницима не може да не обрадује.
Слушате преглед писања руске штампе о догађајима на Балкану за протеклу недељу.
Наравно, црвена нит практично сваког чланка посвећеног балканском региону је питање статуса Косова. Ретко које издање не сматра нужним да напомене на временски фактор у решавању проблема. Дан Д је 10. децембар ове године. Да ли ће Косово постати независно или ће преговори бити настављени, или шта се може десити ако се поново на дневном реду нађе Ахтисаријев план?
Косовској администрацији, пише Интернет-издање Росијски миротворец, очајнички је потребно стицање званичног политичког статуса. Пре тога страним инвеститорима затоврен је пут у регион: они траже гаранције, а УН не може да их пружи. Фактички влада Агима Чекуа нема право да донесе ни једну одлуку без сагласности са мисијом УН. За сада је покрајини затоврен доступ међународним кредитима, регион живи од средстава ЕУ и албнаске дијаспоре. Специјални представник генеалног секертара УН за Косово Јоахим Рикер инсистира: Косово није острво. Имамо зону слободне трговине са Србијом. Интегрисани смо у међународну заједницу. У децембру 2006. Косово је потписало Центролноевропски споразум о слободној трговини – подсећа аутор чланка. Осим њега споразум је потписала Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Македонија, Румунија и Србија. У продавницама у Приштини лако се може наћи српска роба. Покрајином иде сопствени саобраћај. Србија сва та дејства не признаје: границе Косова и Србије не постоје. 350 километара од Београда не завршава се Србија, али иза бодљикаве жице почиње Косово.
Нажалост, тешко је очекивати измене у ставу косовских Албанаца. Мада, наравно, на извесно омекшање не престаје да се нада ни Београд, ни међународни посредници, ни преставници тројке САД-Русија-ЕУ. О томе је у интервјуу за лист Времја новостеј говорио представник Русије Александар Боцан Харченко. Резултати сусрета у Бечу, рекао је заменик министра иностраних послова Русије дају елемете за извесну наду. Пошло нам је за руком да орасположимо делегације за озбиљан рад. Александар Боцан Харченко је покушао да развеје извесне бојазни да предстојећи преговори могу да доживе неуспех због парламентарних избора на Косову заказаних за 17. септембар. Мисија УН на Косову ће веома озбиљно пратити поштовање свих стандарда, уверио је он. Важно је да усијање политичких страсти карактеристично за предизборни период не прерасте у претњу безбедности на Косову. Важно је и то да у периоду до, у току и после избора Приштина очува јединство преговарачког тима, како предизборна борба не би негативно утицала на преговараче.
А то нико не може да обећа. Политика, а тим пре избори, ствар је крајње опасна по здравље. Али надаћемо се…
Руски листови не заобилазе ни Хашки трибунал. Ових дана, пише Интернет издање Росијски миротворец, из Хага је дошла сензационална вест: адвокатима бившег начелника Генералштаба СРЈ Драгољуба Ојданића пошло је за руком да докажу да њихов штићеник не само да није учестовао у такозваним чисткама албанских села на Косову 98. и 99. године, већ није издавао својим потчињенима ни такве наредбе. Ипак, без обзира на пун неуспех оптужнице, Хаг жели да настави суђење против бившег начелника генералштаба војске СРЈ и постигне отужујућу пресуду. У противном не само да ће бити створен преседан за Међународни трибунал, већ ће бити знатно снижен рејтинг Карле дел Понте која одлази на заслужени одмор, пише интернет издање Росијски миротворец.
Али руска штампа није писала само о проблемима. Росијскаја газета на пример, саопштава читаоцима о догађају изузетном за сваког православног верника. Из ЦГ у Серпуховски Владични Ваведењски женски манастир довезени су и предати на чување делови покрова свете деснице Јована Крститеља са делом мошти Претече. Треба рећи да се пре револуције 1917. светиња налазила у Русији и однела ју је из земље мајка последњег цара Марија Фјодоровна.
А на страницама листа Црвена звезда нашли смо веома дирљиву причу под насловом Неочекивани концерт о црногорској девојчици пијанисткињи и њеном младом другу. Радомира и Радомир… И само њој је било суђено да преживи страшна бомбардовања НАТО-а који је покушавао да реши судбину балканске земље.
Између осталог, ове покушаје прекоокеанска сила и неки њени партнери не напуштају ни до данашњих дана. Само су методе другачије…
Слушали сте преглед руске штампе који је припремила Лена Јегорова.