GeForce или Radeon?

Када сагледате мноштво суфикса, делимично нефункционалних целина унутар ГПУ-а, нестандардне радне фреквенције језгра и меморије, али и цене које често не прате перформансе у већем броју сценарија, можете добити вртоглавицу. Ми смо на овогодишњем тесту "скупили" 44 графичка акцелератора који коштају од 75 до 750 евра... Која је најбоља за вас?

То што су на тржишту графичких картица присутна само два "играча" не значи да је лако изабрати прави 3Д акцелератор којим желите да употпуните нов или унапредите постојећи систем. Када је не-интегрисана графика у питању, "књига је спала на два слова" - ту су ATI (односно АMD) и nVidia. Ова два америчка произвођача успешно балансирају своју понуду, у складу са напретком технологије достижући саме лимите актуелних решења. Ова тврдња важи за све ценовне класе, јер и најјефтинији графички акцелератор не може бити бољи и бржи пошто му актуелни производни процеси не дозвољавају више у оквиру циљаног буџета. Или да објаснимо то на други начин - и најбржи GPU би могао бити знатно моћнији, бржи и бољи, када би његова планирана тржишна цена била двоструко већа. Поменуте компаније које дизајнирају и производе графичке чипове константно покушавају да једна од друге отму што већи тржишни удео у свакој класи и категорији, чиме се одржава здрава конкуренција, па тако на сваких 9 до 12 месеци упознајемо нове генерације које постављају нове брзинске и технолошке стандарде, док је на сваких 6 до 8 месеци карактеристична појава "освежења" понуде. Ако знамо да у свакој од три категорије имамо по неколико ценовних класа, долазимо до позамашног броја различитих модела у оквиру једне генерације акцелератора. Ствар додатно компликују и партнери, који се и "у свом дворишту" међусобно надмећу нудећи моделе са више меморије, вишим радним учесталостима, бољим хлађењем и актуелним играма у пакету. Због тога се може десити да ви и ваш комшија пазарите GeForce 7300GT, али да комшија има двоструко виши "фрејмрејт" у омиљеним играма него ви, иако су вам "машине" јако сличне.

Наравно, није све у играма - неки корисници користе ове десктоп графичке картице у професионалним wоркстатион софтверским пакетима који користе OpenGL и Direct3D акцелерацију или уживају у квалитетним филмовима високе (ХД) резолуције. Блу-раy и HD DVD медији су се најзад појавили, а већина домаћих рачунара ће тешко моћи да обезбеди њихову глатку репродукцију осим ако интензивне калкулације везане за декодирање X.264 и WМV9 видеа не пребаците на AVIVO или PureVideo HD системе у оквиру Radeon и GeForce акцелератора.

На тесту се нису нашли сви модели које можете купити, јер би у том случају остатак часописа био попуњен табелама и текстом који видите на наредних неколико страна. Иако се ради о прегледу тржишне понуде, наш циљ није био да покупимо по један од сваког модела који дистрибутери имају у понуди, већ да направимо пресек понуде и представимо карактеристичне примерке. Неки брендови (Club3D, еVGA, Leadtek) се нису појавили на тесту, но ако се за њих задужене колеге предомисле, радо ћемо их уврстити у наш преглед графичких акцелератора - већ идуће године. Врло смо задовољни и податком да се у последњих годину дана у дистрибуцији појавило неколико познатих произвођача са комплетним програмом. Неки од њих (BGF, еVGА и XFX) су врло цењени на америчком и западноевропском тржишту, док је Зотац, кога многи називају и "Sapphire за nVidia-у", нов бренд у светској и домаћој понуди.
Како смо тестирали?

Картице смо поделили у три сегмента - буџетски (entry-level), средњу класу (mainstream) и високу класу (enthusiast / high-end), а поделу смо извршили на основу актуелног позиционирања тих картица од стране њихових произвођача. То је омогућило далеко правилније оцењивање, поготово када говоримо о категорији исплативости, него да смо направили класичне поделе по ценовним категоријама. Како неки модели из најниже класе коштају више него што би за ту класу било логично (преко 120 евра), то ће се одразити на њихову позицију у категорији "квалитет / цена". Такође постоје и картице које су јефтиније од просека, које ће тако у истом делу табеле лакше доћи до изражаја. Ове картице могу бити повољније из више разлога: сиромашан пропратни пакет (без каблова, игара, ДВД софтвера, па чак и основних адаптера), референтни дизајн, или једноставно заузимање препознатљиве позиције на тржишту (тзв. бранд аwаренесс).

Пошто има корисника који воле богато паковање, али и оних којима акцелератори неће служити за играње, обратили смо пажњу на још две категорије. Оцена коју дајемо за "изведбу" (1-10) представља наш општи утисак о квалитету израде саме картице, почев од штампане плоче и компоненти напонске јединице (било да се ради о референтном дизајну или дизајну самог Add-in Board партнера), па до решења које је примењено на расхладном систему. Тише и ефектније хлађење заслужује боље оцене, али није баш све тако једноставно. На пример, пасивни (heat-pipe) хладњак може бити врло ефикасан због одличне конструкције и још боље израде, али и се дешава да је недовољно добар, те се картица толико прегрева да угрожава стабилност рада осталих компоненти и захтева активацију додатних вентилатора или, што је још горе, снижење радних учесталости (де-клоковање сигурно није тако популарно као оверклоковање) језгра и меморије. Још једна оцена која улази у укупни "скор" јесте оцена пропратног пакета (бундле-а). Поједини произвођачи, који уз картице не дају ни разделник за компонентни прикључак, ни софтверски ДВД плејер, заслужују најнижу оцену у овом сегменту. Са друге стране, они који у пакет убаце игру каква је Call of Juarez или Brothers in Arms 2, као и прегршт софтвера (антивирус, бекап, видео и пхото едитинг пакети...), свакако заслужују највише оцене (које се крећу од 1 до 5).

Веома је битно истаћи и да смо након инсталације Catalyst, односно ForceWare драјвера подесили филтрирање текстура на High Quality, док је подразумевана вредност Quality(постоје још и Performance и High Performance, који доста смањују квалитет филтрирања текстура, поготово када се налазе под великим угловима у односу на осу "камере"). Мип-мап, trilinear и anиsotropиc оптимизације смо оставили укључене, јер не смањују битно квалитет приказа, а код слабијих акцелератора умеју да утичу на перформансе (додуше у рангу од 1 до 3%).

3Д индекс се креира нормализовањем свих десет резултата (које можете видети у табели), како би сваки од тестова имао сопствени тежински фактор. Картице свих класа смо тестирали под истим условима, како би могли да видите колике су разлике у перформансама између различитих класа. Не дајте да вас обесхрабре слабији резултати које јефтиније картице остварују у неким играма, јер смо ове игре тестирали уз интерно максималан ниво детаља, у високим резолуцијама, неке и уз највиши ниво умекшавања ивица и анизотропни филтеринг текстура. Виши фраме-рате ћете постићи обарањем радне резолуције (1024*768, а ни 800*600 није тако лоше) или нивоа детаља у самој игри - експериментишите и видите шта вам изгледа лепше. Више резолуције смо користили и због чињенице да су ТФТ монитори великих дијагонала (20-22") постали приступачни и добром делу овдашњих купаца, што се лепо може видети у прошломесечном "ПЦ"-јевом тесту.

Укупан скор који је добила свака картица са теста се израчунава сабирањем 3Д индекса са оценом за изведбу и оценом за богатство пропратног пакета и то у процентуалном односу од 80%, 10% и 10%, респективно. У коначну оцену исплативости улази и цена, коју смо поделили са укупним индексом, али и "нормализовали" ради боље прегледности. Напоменућемо да су дате цене важиле у тренутку припремања броја и велика је вероватноћа да су сада осетно ниже, што би у одређеној мери повећало индекс исплативости. С обзиром да су цене више оријентационе него егзактне, проверите још једном тачан износ пре него што кренете у куповину. Целокупан текст се у великој мери ослања на табелу, па је јако битно да све конкретне податке тражите у њој. Овога пута текст треба само да испрати неке карактеристичне детаље сваког од модела.

Систем на коме смо тестирали све графичке картице је базиран на Цоре 2 Дуо Е6700 процесору који смо са почетних 2670 MHz убрзали на 3600 MHz (9*400 MHz), захваљујући одличној ASUS Striker Extreme матичној плочи базираној на новом нФорце 680и чипсету. Два гигабајта Кингстон ДДР2-667 меморије смо подесили на такт саме магистрале (ДДР800), а беспрекорну стабилност током тестирања обезбедили су CoolerMaster RealPower напајање од 850 W, као и ASUS Silent Knight CPU кулер.

На тесту су се нашле 44 PCI Express графичке картице, од којих 33 модела стижу из нВидиа "табора", док је свега 11 базирано на АТИ Радеон ГПУ-овима. Оваква подела на нашем тесту не одражава реалан однос тржишног удела, већ само указује на чињеницу да је тренутни избор GeForce акцелератора богатији. То је и логично, с обзиром на то да nVidia већ пола године има DirectX 10 компатибилне чипове, као и огроман број различитих модела из GeForce 7 генерације, укључујући и верзије са GDDR2 и 3 меморијом у свакој од подкласа. Очекујемо да ће додатну гужву изазвати и GeForce 8600 и 8500 модели, који у великим количинама пристижу од стране свих вендора присутних на нашем тржишту. Како је на нашем прошлогодишњем тесту ситуација била скоро дијаметрално супротна (АТI Radeon модели су били далеко бројнији), можемо само да закључимо да домаће тржиште агилно прати реалну ситуацију када је глобална понуда 3Д и видео акцелератора у питању, што је веома добро за крајње купце. На наредном тесту ће, можда, AMD Radeon-и бити доминантнији - канадска компанија одавно није понудила неки изузетно атрактиван маинстреам модел, који би могао да оствари сличан успех као бестселери попут GeForce 6600GT и 7600GT. Пристигле картице су по класама подељене на следећи начин: 12 их припада нижем сегменту, 20 - средњем и чак 12 највишем.