Томас Хамарберг: „Европа нема повода да се поноси“

Комесар Савета Европе за права човека Томас Хамарберг завршио је радну посету Русији. Он је учествовао у манифестацијама, уприличеним поводом 90-годишњице од дана рођења научника, правобранитеља и друштвеног прегаоца академика Андреја Сахарова, а такође је посетио неколико република на Северном Кавказу. Своја запажања и препоруке европски омбудсмен намерава да изложи у реферату, који ће упутити руској влади у лето ове године. У ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ Томас Хамарберг је поделио своје мишљење поводом реформе Европског суда за права човека, а такође је прокоментарисао ситуацију у земљама „старе“ европске демократије.

- Како оцењујете делатност Европског суда за права човека? Да ли је можда дошло време да се спроведу реформе у овој организацији у смислу да се известан део послова преда на разматрање националним судовима за права човека?ћ

- Наравно, Европски суд за права човека је данас преоптерећен. Сваке године на разматрање стигне око 50 хиљада молби. И судије имају тешкоћа приликом обраде толиког броја предмета. Пре свега, желели бисмо да спроведемо реформе које би смањиле број предмета, који се предају Европском суду за права човека. Односно, треба да се побољша сама ситуација с правима човека, да људи од самог почетка не би имали потребе да се обраћају Стразбуршком суду.

- Много сте путовали по републикама Северног Кавказа. Зашто сте, по Вашем мишљењу, управо тамо нашли толико чињеница кршења права човека? Шта бисте назвали позитивним, а шта пре свега треба да се предузме ради побољшавања ситуације?

- Тешко ми је да судим о томе због чега је у појединим регионима земље стање ствари горе, а у другима боље. То се делимично објашњава историјским разлозима. И наравно, у републикама Северног Кавказа се десила читава серија терористичких актова, који такође не утичу на најбољи начин на атмосферу. Од позитивних момената истаћи ћу: федералне власти су схватиле да постоје проблеми у поштовању права човека и предузеле су мере усмерене на побољшање ситуације. Између осталог, издвојиле су Истражни комитет у засебну структуру. Али, наравно, најважније у борби за права човека јесу резултати ових радњи. Засад видимо да многи проблеми остају. Истовремено је у борби против терориста постигнут одређени успех. Број њихових напада се смањио, предма је данас још увек значајан.

- Данас се често може чути мишљење да се у току последњих година ситуација с поштовањем права човека погоршала и у земљама „старе“ европске демократије. Шта Ви мислите овим поводом?

- Недавно је изашла моја књига, посвећена питањима заштите права човека у Европи. Њен назив је „Права човека – нема повода за понос“. У њој сам указао на озбиљне проблеме, који још увек постоје у земљама Европе. И као што је написано у наслову моје књиге – овде нема разлога за понос. Ради се о ксенофобији, која је усмерена против миграната, против различитих мањина, укључујући и Роме.

- Европа је преплављена исељеницима из земаља трећег света, у многим земљама (на пример, у Немачкој) чују се позиви за заустављање миграционих процеса. Какав је Ваш однос према овим проблемима?

- Главна претња за имигранте се састоји у томе да ће ако буду послати у земљу из које су побегли, они тамо бити ухапшени. Могуће је да ће бити подвргнути мучењима. Притом они имају право на заштиту. И крајње је важно да државе у које су они допутовали, поштују ово њихово право и да људи у њима нађу уточиште.

- Господине Хамарберг, шта мислите о одлуци неких земаља да обнове границе унутар Европе?

- Чини ми се да ова реакција заслужује сажаљење. То је жалосно, зато што у Европи има свега 10 хиљада избеглица из Либије док их у Тунису има око 250 хиљада. Притом Тунис не затвара своје границе, зато што тамо разумеју: овим људима је потребно уточиште и кров над главом. А истовремено Европа покушава да затвори, како спољашње, тако и унутрашње границе.

- А шта можете да кажете о Вашој сарадњи с овлашћеним лицем за права човека у Русији? Да ли је по Вашем мишљењу организована ова институција у нашој земљи?

- Ова институција се у Русији још увек развија. Ми одржавамо тесне везе с овлашћеним лицем – господином Владимиром Лукином. Осим тога, сад на регионалним и републичким нивоима такође ради преко шездесет обмудсмена. Брзим темпом се развија институаиција овлашћених за права детета. То је врло добар знак. Истовремено, рад овлашћених за права човека може бити ефикасан само у случају њихове потпуне независности од државе. Треба рећи да ефикасност њиховог рада није једнак у свим регионима. Међутим, у целини промену ситуације оцењујем као позитивну.