Аварски појас се враћа у Срем

Случај златног аварског појаса биће ускоро окончан. Како „Политика” незванично сазнаје, ово културно добро ће из Народног музеја у Београду, где се због„консолидације” и израде копија налази од 2002. године, бити враћено Музеју Срема у Сремској Митровици. Ову информацију чланови комисије коју је основало Министарство културе нису желели да нам званично потврде пре него што министар културе Војислав Брајовић не потпише коначну одлуку.
Крајем прошлог месеца Министарство културе Владе Републике Србије именовало је комисију која је требало да утврди испуњеност услова за чување, одржавање и коришћење златног аварског појаса у Музеју Срема у Сремској Митровици. Комисија је требало да утврди и доступност овог културног добра јавности и да размотри могућност његовог враћања у Музеј Срема.

Председник комисије Новица Антић, секретар Министарства културе, рекао је да ће коначна одлука комисије, која је већ заседала, бити доступна јавности до краја ове седмице када решење буде потписао министар културе. У саставу комисије радили су и Душица Јурибашић, начелник одељења - саветник за заштиту културног наслеђа и јавне збирке која се бави питањима из ове области културе у АП Војводина (Покрајински секретаријат за образовање и културу), Бранислав Јовановић, саветник за нормативно правне послове у области културе (Покрајински секретаријат за образовање и културу), Зорана Ђорђевић, конзерватор и рестауратор, помоћник директора Музеја Војводине, Никола Стокановић, директор Музеја Срема у Сремској Митровици, мр Иван Бугарски, истраживач-сарадник Археолошког института у Београду, Зоран Павловић, конзерватор, саветник и шеф Одељења за конзервацију и рестаурацију Народног музеја у Београду, Оливера Марковић, саветник у Сектору заштите културне баштине Министарства културе Србије и мр Сања Грујичић-Цупаћ, саветник у Сектору заштите културне баштине Министарства културе Србије.

Спорење између Музеја Срема и Народног музеја у Београду око улоге чувара златног аварског појаса није почело изненадном одлуком претходног министра културе Драгана Којадиновића да се ово културно благо одузме Музеју Срема и додели Народном музеју у Београду. У Музеју Срема новинару „Политике” показана је преписка између двеју музејских установа, која указује да је прикривена борба за златни аварски појас почела много раније, одмах по његовом проналажењу 1992. године.

Музеј Срема се држао законом утврђене територијалне надлежности јер је златни аварски појас, пронађен недалеко од Сремске Митровице на тромеђи села Чалма, Дивош и Бингула. Народни музеј у Београду држао је да је његова матична надлежност јача од територијалне митровачког музеја. Тадашњи директор Музеја Срема Негован Витомировић и тадашњи директор Народног музеја Јевта Јевтовић разменили су неколико дописа о заједничким пословима око златног аварског појаса, као што је издавање књиге др Иване Поповић „Златни аварски појас из околине Сирмијума”, постављање камерне изложбе о овом предмету у просторијама Народног музеја, преузимање појаса ради конзерваторских радова и слично.

Витомировић је, изгледа, предвиђао да ће Народни музеј пожелети да буде чувар овог блага, па је настојао да се ношење златног аварског појаса на конзервацију у Београду одложи док суд не одлучи о његовој надлежности. У допису од 26. фебруара 1996. године Јевтовић каже, између осталог, Витомировићу: „Заштита културних добара није у надлежности Управног одбора вашег Музеја нити Скупштине општине Сремска Митровица, већ Народног музеја, институције одређене од Министарства културе. Молимо Вас да нас обавестите када можемо да преузмемо поменути појас, којем је место у трезору Народног музеја.” Витомировић се о захтеву Народног музеја консултовао са Општинским судом, где му је речено да предмет не треба да се удаљава из Сремске Митровице због потреба судског поступка, па није удовољио Јевтовићу.

На поновни допис из Народног музеја, у којем се каже да се конзервација златног аварског појаса не сме одлагати, Музеј Срема одговара Народном музеју: „Конзерваторски поступак није предвиђен за златне предмете, па нам тако није познато зашто инсистирате на конзервацији баш овог налаза. У нашем музеју има много изузетно вредних предмета којима је конзервација неопходна, али сте углавном негативно одговарали на наше молбе да нам помогнете у конзервацији. Такође сте негативно одговорили на нашу молбу да нашег академског сликара примите на конзерваторску обуку. Музеј Срема има могућности да сачува предмете и експонате из свог фундуса, приближно као и Народни музеј, што је последња крађа код вас и показала!”

Народни музеј се, после ове преписке неразумевања, обратио Општинског суду у Сремској Митровици са молбом да се појас нађе у Београду како би био изложен на промоцији књиге др Иване Поповић. У писму које је 7. маја 1997. потписала мр Бојана Борић-Брешковић каже се: „Надамо се да ћете удовољити нашем захтеву да се појас уступи Народном музеју. Такође исказујемо потребу да се изврше извесни конзерваторски радови на појасу, консолидовање раздвојених делова, па је потребно да појас преузмемо што пре.”

Неколико дана касније, на ову молбу Народног музеја Општинском суду реаговао је директор Музеј Срема Негован Витомировић дописом у којем се каже: „Наше мишљење је да овај изузетно значајан налаз не треба уступати Народном музеју ни за време вођења кривичног поступка, ни касније из разлога што је он пронађен на нашој територији. Овакав став заснивамо на члану 85. Закона о културним добрима.”

Општински суд је 20. маја 1997. године одговорио Народном музеју негативно.

Само седам дана по негативном одговору из Општинског суда, Народни музеј шаље Музеју Срема на потпис уговор о заједничкој презентацији златног аварског појаса од 16 делова који ће се, након консолидације и повезивања, састојати од десет делова.

На овом месту могуће је да се прича скрати и убрза. Златни аварски појас кренуо је из Сремске Митровице тек пошто га је Општински суд доделио Музеју Срема. До 2002. године требало је да се, након „консолидације” и израде двеју копија за излагање, врати у Сремску Митровицу.

Уместо да га врати, управа Народног музеја је своје вишегодишње покушаје довршила захтевом Министарству културе Србије да се појас одузме од Музеја Срема и додели Народном музеју. Министар Драган Којадиновић удовољио је овом захтеву, а Музеј Срема је у поступку пред Врховним судом Србије доказао да ово није било законито. Одлука Врховног суда да се појас врати Музеју Срема још није спроведена. Народни музеј чека да министар Воја Брајовић новим решењем одлучи по решењу Врховног суда Србије.