Млијечни производи спадају у здраву храну

Мушкарци који редовно конзумирају млијеко, сир и јогурт имају мање изгледа да развију скуп ризичних фактора (тзв. метаболички синдром) за оболијевање од дијабетеса и срчаних болести, указују најновија истраживања.
На узорку од готово 2.400 средовјечних Британаца, који су пили најмање пола литра млијека дневно, установљен је 62 одсто мањи ризик од метаболичког синдрома него код оних који су ријетко пили млијеко.
Сличан се закључак намеће и кад се у обзир узме цјелокупан унос млијека, јогурта и сира.
Метаболички синдром чине следећи ризични фактори: висок крвни притисак, наслаге сала у пределу стомака, висок ниво триглицерида у крви, а низак ниво тзв. доброг холестерола.
Нека ранија истраживања су већ довела у везу редовно конзумирање млијека са снижењем крвног притиска и бољом контролом тјелесне масе, а једна скорашња америчка студија показала је да висок унос калицјума и витамина Д смањује ризик од дијабетеса за 18 одсто.
- Најмање што се може рећи је да се млијечни производи добро уклапају у здраву исхрану - закључак је др Питера Елвуда, вође истраживања које је спроведено на Кардифском универзитету.

Слабији мишићи због недостатка селенијума

Старије особе с недовољним нивоом селена у крви често имају слабе мишиће, закључак је студије објављене у "Америчком часопису за клиничку исхрану".
Истраживачи из италијанског града Фиренце, предвођени др Фулвиом Лауретанијем, су установили да су у групи мишкараца и жена старијих од 65 година, на којој је испитивање вршено, они с ниским сарџајем селена у крви били далеко више изложени опасности од слабих мишића у предјелу око кукова, кољена и шака.
Са старошћу се по правилу губи мишићна маса и јачина, што проузрокује падове, повреде и обољења код старијих особа. У студији се наводи да би недостатак селена могао да буде један од разлога за слабљење мишића у старости.
Истраживачи, међуим, сматрају да је још рано препоручити додатке са селеном за јачање мишића, јер су потребна додатна испитивања како би се утвдило да ли већа количина тог минерала помаже мишићима.
Природни извори селена су житарице, поједини коштуњави плодови као што је бразилски орах и неке врсте меса и плодова мора, попут говедине и туњевине, пренио је Ројтерс.
Селен је минерал који је људима потребан само у малим количинама. Организам га претвара у протеине под називом селенопротеини који дјелују као ензими антиоксиданата, а који помажу да се ћелије заштите од оштећења.
Према Лауретанијевом тиму, код старијих особа с ниским нивоом селена активност селенопротеина у мишићима је можда мања од оптималне, што доприноси њиховом слабљењу.
Учесници у студији, укупно 891 старија особа, давали су узорке крви и прошли кроз серију тестова за јачину мишића. Генерално, код четвртине испитаника са сниженим селеном постојала је дупло већа могућност да им ослабе мишићи него код четвртине која је имала висок ниво селена у крви.
Истраживачи су указали да је ниво селена само један у низу чинилаца који се морају узети у обзир као што су хронична обољења, цјелокупно уношење калорија и тежина.
Будуће студије би требало да се позабаве тиме да ли додаци селена могу да успоре слабљење мишића код старијих особа с недостатком тог минерала.

За бол у леђима криви су преци

Амерички научник др Арон Филер с медицинског истраживачког центра "Цедарс Синаи" у Лос Анђелесу тврди да је дошао до нове теорије о томе када и колико рано су људи развили способност да ходају усправно.
Према његовом мишљењу, велика промјена на кичми која је допустила човјеколиком мајмуну да хода усправно и носи ствари је олакшала лом и под притисак ставила спужвасте дискове између пршљенова и то објашњава зашто је бол у леђима водећи узрок инвалидности.

У чланку часописа "Неуросургицал Фоцус" Филер каже да је један од кључних индикатора за његове закључке био дио костију познат као попречни наставак, израслина која стрчи са стране шупљих кружних пршљенова, на мјесту на којем се мишићи вежу с кичмом.
Већина кичмењака, нарочито мајмуни, усмјерена је према напред да би ходали на четири ноге, каже др Филер додајући да се попречна израслина налази испред кичме према трбуху животиње.
Међутим, код људи и 21 милиона година старог фосила мајмуноликог створења названог Моротофитекус бишопи, које је живјело на стаблима на простору данашње Уганде, налази се иза почетка кичменог стуба и ту карактеристику дијеле и велики мајмуни попут шимпанзи.
Фосил је откривен 60-тих година прошлог вијека, али нико није примијетио ту важну промјену на кичми до 1997. године, када је палеонтолог Лаура Меклечи с њујоршког државног универзитета извијестила о тој изванредној карактеристици Моротофитекуса.
"То значи да двоножни усправни положај иде 20 милиона година у прошлост, а не само пет или шест милиона година", рекао је Филер.
У својој студији и књизи "Усправни мајмун - ново поријекло врсте" Филер тврди да је тај заједнички предак, и преци који датирају много милиона година раније, ходао усправно.
Хомо сапиенс, односно људи, наставио је да хода усправно док су се мајмуни развили унатраг према ходању на све четири ноге, тврди Филер, који је такође рекао да су људи развили нову структуру костију која тијело у стојећем положају распоређује према бочним странама.
"То је веома важно за ношење дјетета јер, имајући у виду болове у леђима, сада имамо велике мишиће који раде тај тежак посао који никада нису раније радили", рекао је Филер, додајући да се они сада кидају и истежу.

Алкохол и рак и простате

Конзумирање алкохола, по свему судећи, не повећава ризик оболијевања од рака простате, као ни начин пијења ни врста алкохола који се конзумира, закључак је студије аустралијског тима стручњака с Универзитета Мелбурна.
Штавише, показало се да умјерено конзумирање алокохола може да смањи ризик од агресивне форме рака простате и умирања од тог облика канцера, извјештава Ројтерс.
Аустралијски истраживачи, предвођени др Грејамом Џајлсом, пратили су између 1994. и 2003. године укупно 16.872 човјека, стара на почетку истраживања између 27 и 70 година. Они су на почетку одговорили на исцрпан упитник о евентуланом конзумирању алкохола.

Током деветогодишњег праћења ових људи регистрована су 732 случаја рака простате, од који 132 у агресивној форми, као и 53 случаја смрти од речене болести.
Најинтересантнији податак је да су, у поређењу с трезвењацима, испитаници који су дневно конзумирали један до 19 грама алкохола (што значи не више од једног и по пића) имали за 34 одсто мањи ризик да добију агресивни облик рака простате и за 44 одсто мањи ризик да умру од тог облика рака.

Протеин за потомство

Јапански научници су саопштили да су пронашли протеин у сперми који игра пресудну улогу у оплодњи јајне ћелије, што ће допринијети изналажењу нових техника у лијечењу стерилитета као и производњи нехормонских контрацептивних средстава.
Мишеви створени генетским инжењерингом који су производили сперму без дотичног протеина, названог "изумо", нијесу могли да изврше оплодњу.

Савјети против главобоље

И када вас глава мало заболи, не можете да истрпите и попијете лијек. То и није баш здраво, јер неки болови могу да прођу и без тога, посебно код "јачег пола" који рјеђе пати од хроничних главобоља. Чак и када осјетите бол скоро сваког дана, боље је држати се неких правила са којима ћете избјећи непријатне главобоље.
Када сједите на кревету или фотељи главу увијек ослоните на наслон, како бисте опустили врат и спријечили беспотребно истезање. Када нешто радите на компјутеру стално мијењајте положај главе.
Док пишете или читате не приближавајте се превише папиру, увијек држите одређено растојање. Главобоље најчешће настају када је глава дуже вријеме погнута. Кревет на коме спавате треба да буде мало тврђи, а није ни здраво када је јастук дебео и огроман.
У вожњи леђа увијек прилијепите уз наслон сједишта, а врат ослоните на јастуче за главу.