Празник с укусом горчине

Отворени неонацизам, покушај да се поново напише историја, експлозија екстремистичких расположења. Овако стручњаци оцењују провокације ултранационалиста, које су се у Лавову десиле за време прославе Дана Победе. Посебно је жалосно, што се то дешава у Украјини, бившој републици СССР, једној од оних које су највише настрадале у годинама Другог светског рата.

Оно што се у понедељак десило у Лавову у Западној Украјини се дешава сваког 9. маја, само у мањим размерама. Ево, већ неколико година националисти, укључујући и представнике ултрадесничарског удружења „Слобода“ отворено прогањају људе за које је Дан Победе свет празник, људе који желе да изразе своје поштовање према подвигу ветерана. Међутим, овог пута скандал је одјекнуо изузетно јако, прича очевидац догађаја, новинар Владимир Синељников.

Оно што се ове године десило у Лавову, потпуно је традиционално и карактеристично. Односно, појединци једноставно не дозвољавају да се изађе са знамењем Победе, с лентама Светог Георгија: људе који их носе нападају, тероришу, туку. Милиција притом увек гледа кроз прсте на испаде необандероваца, а то се дешава и дешавало се и за време Кучме, и за време Јушченка, и као што видимо, за време Јануковича. Скандалозно је то што су националисти постали толико дрски да су на званичној церемонији напали руске дипломате, које су носиле венац до соменика Совјетским војницима, који су пали приликом ослобођења Лавова.

О порасту националистичких расположења у току последњих година говори се и у земљама Западне Европе. Тако су странке ултрадесничарског усмерења победиле на изборима у Шкотској, Шведској, Холандији, Белгији, Аустрији и Данској. Један од последњих примера представљ Финска, у којој су 20 одсто гласова добили такозвани „Прави Финци“. Међутим, како истиче директор фонда „Историјско сећање“ Александар Дјуков, треба разликовати пораст националистичких расположења у Старој Европи и земљама бившег СССР.

Дакле, у првом случају су ови процеси повезани с разочарењем у пројекат европских интеграција и мултикултурализма. Пораст неонацистичких расположења на постсовјетским просторима се објашњава нечим другим – жељом одређених политичких снага да дођу на власт. Одрицање заједничког сећања и поновно оцењивање историје јесте један од начина да се у друштву изазове раскол и да се оно дистанцира од Русије, каже Александар Дјуков.

Победа над нацизмом је врло важна у сећању за све земље постсовјетског простора, пре свега за Русију, али и за Украјину, Белорусију, Казахстан и балтичке републике. Међутим, елита, која је дошла на власт у неким земљама, пре свега антируска, покушава да изгради своју политику на дистанцирању од Русије. Одрицање од наслеђа Велике Победе је један од таквих облика, један од облика поделе друштва на различите групе и један од облика, којим ове власти покушавају да истакну свој европски избор.

Истина, овај избор се не може назвати правим европским. У ствари, то је сведочанство да млада генерација почиње да заборавља лекције Другог светског рата, сматра заменик директора Института за етнологију и антропологију РАН Владимир Зорин.

Нажалост, можемо констатовати да савремени нараштај почиње да заборавља и лекције и историју Другог светског рата. И узроци су овде, и у нама, у одраслима, јер не посвећујемо потребну пажњу омладини, историји и њеном предавању у школи (...).

Истовремено је Владимир Зорин истакао: не треба о целој Украјини и Украјинцима судити на основу догађаја у Лавову. У огромној већини украјинских градова празник 9. маја је прошао под паролом „Победили смо заједно“.