Амбасадор Руске Федерације у БиХ Александар Боцан Харченко рекао је да Русија неће подржати евентуално коришћење бонских овлашћења када је у питању Одлука Народне скупштине Републике Српске о референдуму о раду Суда и Тужилаштва БиХ.
Харченко је нагласио да Одлука Народне скупштине РС о референдуму на којем ће се грађани Српске изјаснити о раду Суда и Тужилаштва БиХ није антидејтонска. "За Русију је важно да одлука у правном смислу није супротна Дејтону и одатле и произилази наш став да не постоје разлози за коришћење неких мјера, притиске или коришћење бонских овлашћења", рекао је Боцан Харченко, оцјенивши да је једино могуће рјешење дијалог.
Члан Сената Републике Српске Светозар Михајловић изјавио је да би евентуалне санкције, које би високи представник у БиХ Валентин Инцко предузео према званичницима Српске због референдума, биле контрапродуктивне и да то сигурно неће проћи у народу. "Вријеме санкција је прошлост. Мислим да је доста са казнама народа. Сигуран сам да то неће проће у народу, јер је Народна скупштина РС Одлуку о референдуму донијела у складу са законом и Уставом, ништа скривено нити на брзину. Сви они који сада пријете имали су времена да у парламенту Српске воде разговоре са народним посланицима и да аргументима разговарају о свим питањима, па и о реферндуму", оцијенио је Михајловић.
Предраг Лазаревић, члан Сената Републике Српске рекао је да поступци којима се служи високи представник у БиХ Валентин Инцко у вези са најављеним референдумом у Србској доводе до удаљавања од демократског изражавања воље и приближавања тоталитарним режимима. "Ако је БиХ међународно призната држава и ако је РС један равноправан у њој, онда, у том случају, не треба наметати никаква рјешења, већ пустити нама да сами рјешавамо своје проблеме. Ниједан међународни моћник не може знати о нашој земљи толико колико зна један његов гласач", истакао је Лазаревић.
Уколико високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко забрани одржавање референдума у Републици Србској о раду Суда и Тужилаштва БиХ, Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, као невладина организација, провешће тај референдум, изјавио је предсједник ове организације Недељко Митровић.
"Сматрамо да високи представник нема право да забрани референдум у Србској, a уколико се то ипак деси наша организација, која представља српске жртве и која има највише разлога за примједбе на рад Суда и Тужилаштва БиХ, организоваће и провести овај референдум, јер имамо своје организације у свим општинама РС", рекао је Митровић.
Шеф посланичке групе Демократске странке Србије у Скупштини Србије Милош Алигрудић изјавио је да је најављени референдум у Републици Србској у складу са демократским принципима и да власти у Србској покушавају, колико им прилике дозволе, да раде одговорно према сопственим грађанима. "Најава референдума о битним питањима за људе који ту живе је демократски манир, демократско право, као што би и у Србији требало да се одређена важна питања решавају на тај начин, као што су и решавана када је Устав доношен", рекао је Алигрудић Срни, коментаришући пријетње високог представника у БиХ Валентина Инцка да би званичницима Српске могле да буду уведене санкције уколико не одустану од референдума.
Академик Милорад Екмечић оцијенио је да је најављени референдум потпуно у складу са свим међународним прописима, а посебно са Дејтонским мировним споразумом. "Убеђен сам да нема ниједног елемента у целом међународном праву који би довео у питање легитимност одржавања оваквог референдума", рекао је Екмечић.
Војно-политички аналитичар Гостимир Поповић оцијенио је да пријетње санкцијама званичницима Републике Српске уколико не одустану од референдума представљају само врло висок ниво непристојности међународне заједнице. "Међународна заједница и сарајевски политички кругови направили су много ствари на штету РС, а сада покушавају да забране и референдум, као основно демократско право", рекао је Поповић.
Евентуалне санкције међународне заједнице према Републици Србској због Одлуке Народне скупштине о референдуму су сигуран пут у продубљивање кризе у БиХ, оцијенио је историчар из Београда Славенко Терзић. "То није никакав конструктиван прилаз решењу кризе у БиХ и очигледно је да је овде реч о политичким играма које превазилазе границе БиХ, а тичу се ситуације у југоисточној Европи и западном Балкану", рекао је Терзић.
Предсједник Демократског народног савеза Марко Павић изразио је увјерење да би далеко боље било да Канцеларија високог предатвника правним средствима покаже гдје је то прекршен Дејтонски мировни споразум кад је у питању референдум у Републици Србској, него да користи бонска овлашћења према појединцима.
"Увјерен сам да се нико у РС, коме је стало до права и правде, неће борити против аргумената, а сила није начин да се рјешава било који конфликт у БиХ. Таквим поступком само би још више ојачале снаге које желе БиХ другачију од дејтонске и које не уважавају принципе на којима је створена БиХ", изјавио је Павић.
Бивши предсједник Републике Српске Мирко Шаровић изјавио је да је Народна скупштина РС Одлуку о референдуму о одлукама међународних представника у БиХ, прије свега о Суду и Тужилаштву БиХ, донијела у складу са демократским карактером и својим надлежностима и истакао да је згранут да се један овакав демократски чин толико драматизује.
"Неке изјаве појединих одговорних људи из међународне заједнице за мене су прави парадокс, јер се Суд и Тужилаштво БиХ погрешно третирају као дејтонске институције, а њихово довођење у питање напад на Дејтонски споразум", рекао је Шаровић.