Преговори без резултата су већ резултат

Представници Београда и Приштине на одвојеним преговорима са “тројком” међународних посредника (Русија, САД и Европска унија) у Бечу постигли су договор о томе, да се стране уздрже од изјава и потеза који би могли бити оцењени као провокација за процес одређивања статуса Косова. И то је једини резултат одржаних сусрета. Уосталом, и то је већ много, пошто нико - ни учесници у конфликту, ни представници “тројке”, ни посматрачи – нису ни очекивали напредак на консултацијама у Бечу. А и може ли бити напретка ако обе стране иду на преговоре са позиција “ни корак назад”? Зашто је и уопште потребан нови круг преговора о статусу Коосва? Подсетимо да је нову етапу преговарачког процеса умногоме испровоцирала Москва, која је подржала Београд и одбила да се разматра нови нацрт резолуције о разрешењу косовског проблема, заснованог на плану специјалног представника генералног секретара ОУН Марти Ахтисарија. Русија је инсистирала на тражењу компромиса између Срба и косовских албанаца и замену Ахтисарија кандидатом који ће бити спреман за наставак преговора. Иницијативу стварања “тројке”, чији је задатак започињање директног дијалога између Београда и Приштине, покренула је Европска унија. И Русији и САД је тај формат одговарао. Приоритетни задатак за “тројку” јесте започињање преговарачког процеса. Зато се нико није секирао када ни прва посета “тројке” Балкану почетком августа, ни преговори у Бечу нису донели некакве резултате у постизању компромиса међу учесницима конфликта. Тојест, у датој етапи већ је добро што су стране спремне за дијалог, макар и не директни. Шта да се ради даље? Већ сада су очигледне разлике и између чланова “тројке” и између Приштине и Београда око два основна питања. Прво – то је датум окончања преговора, а друго – оставити за основу сређивања Ахтисаријев план који одговара косовским албанцима, ЕУ и САД, а одбацују га Срби и Русија. Што се тиче датума окончања преговора, представници косовских албанаца (и у томе их подржавају САД) сматрају, да тачка треба да буде стављена 10. децембра 2007. године. Тога дана “тројка” је дужна да поднесе свој извештај о току преговора на разматрање Савета безбедности ОУН. На основу тога це се доносити одлука или о продужетку преговарачког мандата “тројке”, или нека друга, у зависности од ситуације. Међутим, министар правде косовске покрајинске администрације Јунуз Салихај већ је изнео упозорење, да це после 10. децембра Косово “почети функционисати као независна држава”. Ту позицију је огласио и председник аутономије Фатмир Сејдију. По његовом мишљењу, нови 120-дневни напори треба да буду последњи у процесу коначног одређивања статуса покрајине. Даље одгађање давања Косову независности биће контрапродуктивно – изјавио је он на путу у Беч. Истовремено Русија и Београд наглашавају, да временских оквира у преговарачком процесу не треба да буде. На пример, премијер Србије Војислав Коштуница је, коментаришући преговоре у Бечу, истакао да је значајан њихов квалитет, а не трајање. Тим пре сто је 10. децембар тек само датум подношења извештаја “тројке”, и нигде није фиксирано да преговарачки процес до тада треба да буде и завршен. У Москви сматрају да се то може догодити тек након проналажења компромиса међу странама. Уосталом, до тада је још далеко. Све изјаве косовске делегације уочи и по окончању преговора у Бечу сводиле су се на то, да је за њих питање о статусу Косова одавно решено и да делегација жели да са Београдом разговара само о успостављању добросуседских односа. Сем тога, косовски албанци намеравају искористити време одређено за преговоре како би на своју страну провукле земље које се колебају, поред осталог, Словачку, Румунију и Грчку. Истовремено, Београд не намерава да се одрекне значајног дела територије коју сматра својом и да Приштине на независност Косова. Коштуница је већ изјавио да власти Србије разрађују различите моделе реаговања за случај неповољног по земљу решења о будуцем статусу Косова, а заправо – једностраног проглашења од стране лидера косовских албанаца независности покрајине. Које су то мере – Коштуница није прецизирао позвавши се на то да то не би било коректно у тренутку започињања преговора у Бечу. На тај начин, једини резултат од преговора је то што се стране труде да буду уздржане, мада и свака на свој начин. Рад “тројке” се ипак наставља, а наредни сусрет са делегацијама Београда и Приштине одржаће се у септембру у Њујорку, а о нечем конкретнијем моци це се говорити тек крајем новембра.