Чернобил – несрећа која може да уједини народе

У уторак су у Чернобилу на територији јединог храма у граду председници Русије и Украјине, као и поглавар Руске Православне Цркве заједно звонили у звона. Тако је отворена манифестација жалости, посвећена 25-годишњици несреће на Чернобилској АС. Председници обе земље су заједно с Московским патријархом положили венце на меморијални комплекс посвећен жртвама атомске катастрофе.

Чернобил је данас празан и скоро мртав. Напуштене куће тешко да ће бити настањене у блиској будућности. Ове зграде ће остати страшни сведоци трагедије.

У уторак се на самом крају града, поред храма, окупило око хиљаду људи. Скоро сви они су допутовали из различитих градова Украјине. Мештани се могу избројати на прсте. Посета оба председника, као и први у историји града долазак поглавара Руске Цркве за њих је данас изузетно важан.

На церемонији је председник Русије изјавио: мирни атом засад нема алтернативу и због тога мере безбедности треба непрекидно да јачају.

Данас сам упутио предлоге лидерима највећих држава, нашим пријатељима и партнерима из Заједнице независних држава, природно и Украјини, усмерене на то да се обезбеди потребан развој нуклеарне енергетике у свету, са истовременим спречавањем глобалних последица катастрофе.

Дмитриј Медведев је такође предложио да се одреди одговорност држава за неблаговремено и недовољно реаговање у случају несрећа на нуклеаркама.

О томе да они који су данас живи треба да памте подвиг спасилаца, говорио је патријарх Кирил.

Врло је важно то што сећајући се догађаја, који су се десили пре 25 година, ове догађаје не помињемо као људи који су претрпели пораз, већ као људи, који су освојили победу. Ова победа је, као и свака друга, праћена људским патњама и жртвама. Међутим, без жртава и страдања нема ни победа у одлучујућим биткама. Људи су на ову жртву ишли свесно. Можда нису сви у потпуности били свесни размера трагедије, али је свако на својој кожи и на свом дзрављу осећао пењући се на кров уништеног реактора да ступа у смртоносну битку. И захваљујући њиховој храбрости, снази духа и пожртвованости страшна чернобиљска катастрофа је била укроћена.

Ноћу између 25. и 26. априла 1986. године у четвртом енергетском блоку нуклеарке је приликом његовог планираног заустављања и вршења испитивања дошло до експлозије и пожара. Многи од оних који нису радили у станици у први мах нису схватили размере онога што се десило. Говори мајстор из првог и другог блока ЧАС Пјотр Перејма.

Речено ми је да је на станици експлодирао водоник. Нисам знао шта се тачно десило. И жена и ја смо тог дана отишли да садимо кромпир. Затим су дошли другови и рекли да се на нуклеарци десио велики квар. Отишли смо кући, а тек онда је почела евакуација. Радио сам као спасилац на станици од јутра до сутра. Постављали смо сензоре за температуру испод самог четвртог апарата.

Други спасилац – Људмила Јефеминок – заједно с мужем је била међу првим људима који су почели да помажу у борби с несрећом. Супруг је умро пет година касније. Људмила признаје да болује од рака, али је чудом још жива.

Знала сам да је несрећа била озбиљна. Међутим, негодовање је изазивало то што нисмо обавештавани о свој озбиљности иако смо живели у Припјати. Деца су се шетала, играла су се у песку, ишла су у школу. У многоме због тога ми данас мање живимо, а више таворимо по болницама.

По подацима стручњака, услед несреће укупна емисија радиоактивних материја износила је на десетине милиона кирија. То је 500 пута више него у Хирошими. У борби с техногеном катастрофом учествовало је преко 600 људи. Они су допутовали из различитих крајева Украјине, Белорусије, Русије и других република бившег СССР.

Руси, Украјинци и Белоруси су пружали једни другима руку помоћи, не питајући ни за националну припадност, нити за било каква друга убеђења. Заједно су се борили против трагедије. Ово је задивљујући пример људске солидарности пред заједничким непријатељем. Нека се никад не избрише из нашег сећања. Нека нас надахњује на чување братских међусобних односа. Нека границе које постоје међу нашим државама никад не деле наш народ, који је духовно јединствен и већином православан.

Касније је, на састанку двојице председника у резиденцији „Залесје“ код Кијева, Дмитриј Медведев изјавио да Русија наставља да заједно с Украјином ради на отклањању последица несреће на Чернобиљској нуклеарци.