Сто година младости

АМЕРИЧКИ биолози су објавили сензационално откриће: могућност потенцирања регенеративног механизма ћелија, чиме би људски век био вишеструко продужен.
Упркос теолозима који оспоравају право биолозима да забадају прсте у божански посао зачећа и ограничено трајање живота, генетика развија такозвану стем-технологију, односно коришћење матичних ћелија органа узетих из људског ембриона.

Пресађивањем ових ћелија, како тврде научници, обезбедиће се регенерација ткива, отклонити обољење и продужити живот... Амерички милијардери, међу којима Ели Брод, Реј Долби, Лари Елисон, Мајкл Блумберг и Бил Гејтс, уложили су значајна финансијска средства у ова истраживања, неки у нади да ће новцем повратити младалачке функције тела, да ће избећи сенилност и продужити радни век. Међутим, јавили су се многи проблеми правне и етичке природе, међу којима питања хуманости и социјалне оправданости узимања матичних ћелија из тек зачетих ембриона или абортираних фетуса. Осим тога, убризгавање матичних ћелија дало је и неке негативне ефекте. Научници ће у сваком случају наставити са опитима у овом, несумњиво револуционарном подручју генетичких открића.

- Према уверењу великог броја научника у свету који проучавају виталитет организма, могућно је да човек живи приближно 400 година - невероватно звуче речи академика Кудрјавћева. - То је нормално трајање биолошких функција човека... А што се тиче фактора, који је пронађен у Америци, и помоћу којег се може продужити живот, то је фермент “толмерада”. Међутим, реч је само о једној од коцкица мозаика који су пронашли током решавања тог проблема, а ја сам уверен да је близу време кад ће таквих “коцкица” бити све више и више... Знате шта ћу вам рећи: жена ће у том случају, по мом мишљењу, ући у тридесете године и никада неће из њих изаћи. Мушкарци од 40 година неће постојати. Приближаваће се полној зрелости негде с 12, 16, 18 година, па ће се затим то доба, прекрасно доба младости и зрелости, продужити бар на 300 година...

ПРОФЕСОР Чју Зензунг, биоетичар у Институту за социологију Кинеске академије друштвених наука, каже:
- Чак и ако продужењем животног века тело може да успостави равнотежу, да ли би друштво успоставило равнотежу? Када би људи живели, рецимо, 200 година, не би могли толико да се задрже на једном послу, а не би било ни довољно простора за становање и кретање. Да ли би друштво то поднело? То би изазвало нерешиве проблеме.
- Недавно су објављена достигнућа неких веома узбудљивих истраживања о томе зашто ћелије не живе вечито - истрајава у оптимизму амерички научник Џон Пајк. - Можда ће се показати да је посреди само научна радозналост, а можда ће истраживања у наредним деценијама омогућити људима да живе вечно. Мислим да нико нема појма како ће се то завршити.
- Ма шта чинили, доћи ће дан када ће се главни делови машинерије истрошити - уверен је британски хирург, сер Доналд Харисон. - Као у аутомобилу. Има много тога што се може заменити, али и онога што се не може заменити. Нико неће мењати срце зато што је старо, јер нема довољно младих срца за замену. И мозак ће се свакако временом потрошити... Коначно, све је већ предодређено вашим генима. Ако погледате своје родитеље и увидите да су доживели разумну старост, тада имате нешто што вам иде у прилог. Потрудите се да паметним трошењем организма поновите њихов случај. Искористите своју шансу, карте су подељене.
- Ми, а нарочито наша деца, имамо шансу да живимо у веома занимљивом свету - пун је вере у будућност руски геостратег Алексеј Митрофанов. - Доћи ћемо и до проблема бесмртности или веома значајног продужења живота. То ће бити веома интересантан, али и веома опасан свет. Јер, са ширењем знања настаје и могућно умножавање проблема.

ИНТЕРЕСАНТАН и опасан свет? Да, управо тако. Свет у коме ће човек моћи да наручи израду вештачког срца, али и што ће бити још узбудљивије - да наручи у лабораторији вештачког брата! Вештачког близанца, такозвани клон. Биотехнологија, односно молекуларна биологија и генетско инжењерство, корачају крупним корацима ка потпуно новом разумевању живог света.
Клонирање човека је још хипотеза, али на реалним основама. Ова могућност остаје у сфери маште, утолико више што је 1998. потписан међународни споразум по коме се истраживања у том правцу забрањују. Британски научници, међутим, траже одобрење од владе да експериментишу са ћелијама људског ембриона, старијег од 14 дана, у уверењу да ће усавршити метод вештачке оплодње, осујетити неке болести и деформације, потражити лекове за Паркинсонову и Алцхајмерову болест и разне врсте рака. Иако однос владе и научника није у потпуности рашчишћен, испитивања молекуларних биолога у поменутом правцу нису заустављена.