Срби нису расисти

Медији у Шкотској, и уочи реванш меча завршне рунде квалификација за Лигу шампиона, између Црвене звезде и Ренџерса, и даље више простора посвећују нефудбалским стварима, него сутрашњем реваншу у Београду. То се поготово односи на шкотска издања високотиражних британских таблоида који се утркују у представљању Срба као расиста и неонациста.
Дан пре доласка у Глазгов експедиције „црвено-белих”, пре две недеље, наши спортисти су остварили запажене резултате на светској сцени, што је домаћинима покушао да укаже члан Управног одбора Звезде Ден Тана, али у тамошњој штампи била је само кратка вест о тријумфу тенисера Ђоковића, а на ударним местима велики простор је посвећен тзв. екстремним навијачима Звезде, између осталог окарактерисаним и као расистима.

Повод за такве квалификације било је јадиковање новајлије у Ренџерсу, тамнопутог Американца Дамаркуса Бизлија, који је пре три године задавао велике муке на терену „црвено-белима” у дресу холандског ПСВ-а. Бизли је доспео у центар пажње, чему је и сам допринео, због наводног страха да би поново на београдској „Маракани” могао да буде изложен вређању на расној основи.

Председник и главни човек фудбалске Звезде Драган Стојковић Пикси, још по слетању на аеродром у Глазгову, покушао је да умири Шкоте, поручивши им да су њихове приче о расизму у Србији потпуно неосноване, па и бесмислене.

– Управо стварамо интернационалну Звезду, са никада већим бројем странаца, међу којима су и петорица тамнопутих играча. Они су лепо прихваћени у Београду и Србији и то је ваљда најбоља потврда да код нас нема расизма – нагласио је Стојковић.

На опаске Бизлија да су Звездини навијачи расисти, реаговао је централни одбрамбени играч нашег најтрофејнијег клуба, Сенегалац Ибрахим Гај:

– Он нема појма шта прича, али то ме уопште не чуди. Скоро да сам сигуран да тако не мисли, већ даје такве изјаве, јер Шкоти желе да скрену пажњу с фудбала и подгреју атмосфеу пред реванш на нашем стадиону. Можда на неки начин спремају одступницу, ако их елиминишемо. Годину дана живим у Србији и никада нисам доживео ни најмању непријатност на улици. На утакмицама увек постоји тензија, али ако је и било провокација  нисам се обазирао на то, јер сам потпуно концентрисан да пружам што боље партије у дресу Црвене звезде. Уверио сам се да у Србији не живе расисти.

Наводе шкотских медија о расизму у Србији негирали су и двојица црнопутих фудбалера Звезде из Еквадора, репрезентативци Сегундо Кастиљо и Франклин Салас. Кастиљо је прошле сезоне у анкети на званичном сајту ФК Црвена звезда проглашен за најбољег Звездиног играча и брзо је придобио симпатије навијача.

– У Београду сам, као и Гај, већ годину дана и нисам имао никаквих проблема због своје боје коже. Веома сам задовољан гостопримством српског народа и подршком саиграча, навијача и управе клуба. Не бих се сигурно добро уклопио, да нисам наишао на тако топао пријем – нагласио је Кастиљо.

Иако је тек однедавно члан Црвене звезде, Салас је такође изјавио да по пресељењу у Београд није имао никаквих проблема, кратко додавши:

– У главном граду Србије се осећам комфорно.

Овог лета на „Маракану” је из португалске Боависте стигао Лукас, који се брзо прилагодио у новој средини.

– Лепо ми је у Београду, а са девојком интезивно учим српски језик. Дошао сам у дивну земљу и моји први утисци су изванедни – рекао је Лукас.

Тамвањера на удару чачанског Кју клукс клана

На првенственој утакмицу у Чачку: Борац - Вождовац, 14. октобра 2006, догодио се незапамћен скандал, када су домаћи навијачи обучени као припадници озлоглашеног Кју клукс клана, изразили протест што у тиму за који навијају игра Африканац Мајк Тамвањера. Била је то застрашујућа сцена, а слике с младим Чачанима са навученим белим капуљачама, обишле су свет.

Наша фудбалска организација тада није реаговала на адекватан начин, а Борац је кажњен са само две утакмице играња без присуства публике на домаћем терену. Додуше, Тамвањеру је након немилог догађаја примио председник Општине Чачак, обећавши помоћ и гарантујући безбедност њему и његовој породици у граду на Морави. Ипак, уочи недавног гостовања фудбалера Звезде у Глазгову, штампа у Шкотској је подсетила и на тај догађај, у толико израженој намери да Србе у што већој мери представи као расисте.

Зоро мета расиста Италији

Пре две године, фудбалер са Обале Слоноваче Марк Зоро је у сузама напустио меч Месина - Интер, зато што су га гостујући навијачи вређали на расној основи (имитирали су мајмуне кад је лопта била код њега). Упркос наговарању саиграча да настави меч, он је то ипак одбио, што су подржали навијачи Месине за коју је играо.

„Играм у Италији већ три године и ово редовно доживљавам”, рекао је после тог меча Зоро који је још на отварању те сезоне био на мети навијача римског Лација, чији председник Клаудио Лотито је тада сишао у свлачионицу да би му се извинио.

Авоџоби претио смрћу судији „расисти”

У Кошаркашком клубу Црвена звезда играло је највише тамнопутих играча код нас, чак 16, а 17. ће бити Омар Кук који је потписао пре недељу дана. Ниједан од њих се није жалио да је у Србији имао проблема са расизмом, изузев нигеријског репрезентативца Тунџија Авоџобија који је после првог меча полуфинала Партизан - Ц. звезда 104:68, 2005. године, запретио да ће „убити судију Мрдака ако га опет буде назвао црнчугом”. Мрдак је демантовао да је Авоџобија вређао на расној основи, а никада није доказано шта се заиста догодило између њих двојице у том по много чему чудном мечу.