Шешељ: Најгори сам на свету, ослободите ме

07.03.2011. год.

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ затражио је од Хашког трибунала да га ослободи пошто тужилаштво, како тврди, током свог доказног поступка није доказало ниједну оптужбу против њега за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-93.

Шешељ је захтевао и да претресно веће донесе одлуку да му буде исплаћена одштета за „више од осам година које је „безразложно и „без икаквог правног основа провео у судском притвору у Схевенингену.

„Ви нисте ништа доказали ван разумне сумње, осим да ме неизмерно мрзите и да хоћете по сваку цену да ме осудите, рекао је Шешељ.

Он је оптужен за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине. Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

„Тужилаштво стално наступа с тезом: ´Знамо ми њега - он је такав´. Знате ви мене и ја не спорим да сам најгори човек на свету, али докажите ми какву то кривицу ја имам и где сам починио, подстицао или планирао злочине, казао је Шешељ.

Шешељ је тврдио и да је „искључиво из политичких разлога подигнута оптужница и вођен процес против њега, понављајући да је у својој књизи то потврдила и бивша главна тужитељка Карла Дел Понте.

Покојног Зорана Ђинђића, назвао је „мафијашким и прозападним премијером који је Дел Понтеовој, по њеној књизи, рекао: „Водите Шешеља и немојте га враћати.

„Оптужница је требало да звучи лепо у време мог хапшења, а сада се као бумеранг враћа тужилаштву и показује којим се методима служило, приметио је Шешељ.

Оптужени је тврдио и да је до суђења дошло на захтев САД, Велике Британије, НАТО и ЕУ који „не би могли да ефикасно спроведу прикривену окупацију Србије да сам ја тамо.

Осврћући се на оптужбе, Шешељ је казао да тужилаштво „ничим није доказало да је он „говором мржње „физички починио прогон несрба у Вуковару, Малом Зворнику и Хртковцима, 1992. године.

„Никада у животу ја нисам тражио да се заробљеници стрељају, пребијају или злостављају...Напротив, позивао сам да се то не чини, рекао је он.

Негирао је да је у Вуковару, с јесени 1992, рекао да „ниједан усташа не сме жив изаћи из града, подсећајући да је сведок који је то тврдио проглашен непоузданим у процесу „вуковарској тројци пред Трибуналом.

Позивајући се на пресуде београдског суда, оптужени је тврдио и да ниједан добровољац СРС није осуђен за убиство хрватских заробљеника на фарми Овчара, које се и њему ставља на терет.

Шешељ је нагласио и да је други сведок оптужбе „измислио митинг СРС у Малом Зворнику 1992 на којем је он, по оптужници, позвао на прогон Муслимана из суседног Зворника, непосредно уочи напада на тај град.

„Митинг у Малом Зворнику био је 1990, а не 1992. На основу исказа једног сведока, који је измислио митинг 1992, тужилаштво ме оптужује за чињење прогона, а никад се није потрудило да провери ту тврдњу. Тужилац је то учинио тек када му је наложило претресно веће и рекао је да није могао да нађе доказе, подвукао је Шешељ.

Као недоказане, он је одбацио и оптужбе за депортацију и присилно премештање Хрвата из војвођанског села Хртковци, називајући „лажним сведоке који су тврдили да је у мају 1992. на митингу у селу прочитао списак хрватских мештана који морају отићи и рекао да „би сву децу из мешовитих бракова требало побити.

„Ја сам на том митингу изложио предизборни програм СРС. Рекао сам да ћемо, ако дођемо на власт, ићи на размену становништва, с обзиром да је већ 200.000 Срба било протерано из Хрватске, као и на размену кућа и имовине...Ко је депортован из Хртковаца? Нико. Ко је присилно премештен? Нико, тврдио је Шешељ.

Према његовим речима, Хрвати из Хртковаца су разменили имовину са Србима протераним из Хрватске, пошто су имали прилику да ту имовину сами обиђу, а то се не може назвати ни депортацијом, ни присилним премештањем.

Шешељ је оповргавао и да је икада подстицао своје присталице да чине злочине, за шта је, такође, оптужен.

„Дајте ми један мој говор у којем сам позивао на чињење кривичних дела. Нигде тога нема...Напротив, осуђивао сам кривична дела...Говорио сам добровољцима СРС и давао им упутства како да поступају са заробљеницима, женама, децом...Жигосао сам јавно и неумољиво све за које сам чуо да су чинили кривична дела...И живот ми је због тога био у опасности, рекао је Шешељ.

Наводе оптужнице о конкретним злоделима - убиствима, незаконитом притварању, мучењу, сексуалном злостављању несрба - лидер радикала је одбацивао као недоказане, прецизирајући да „после 1. октобра 1992. године он није имао „никаква командна овлашћења над добровољцима СРС.

„Они су од тог датума организовано ишли у ЈНА, а моје је било да их окупљам, обезбедим аутобусе и пошаљем у Бубањ Поток...Сматрао бих се морално одговорним и напустио бих политику да је тужилаштво доказало да су добровољци СРС игде починили иједан злочин, иједно убиство, назначио је Шешељ.

Сведоци су током суђења, по оптуженом, идентификовали „шешељевце као „све људе који носе браду или кокарде, а нигде нема доказа да су то добровољци СРС. „Све је као у магли - неко је негде чуо да су били шешељевци...Не може се донети пресуда на основу ´рекла-казала´ и још уз разумну сумњу, казао је Шешељ.

Шешељ наставља излагања аргумената у корист свог захтева да буде ослобођен после прве половине суђења.

Претресно веће је оптуженом за образлагање захтева одобирило три и по сата.

Тужиоци ће супротним аргументима на Шешељев захтев одговорити сутра.

Претресно веће ће одлуку о Шешељевом захтеву донети накнадно, како је недавно најавио председавајући судија Жан-Клод Антонети, у року од неколико недеља.

По правилима Трибунала, судије могу оценити да су тужиоци изнели довољно доказа против Шешеља по свим тачкама оптужнице или због недостатка доказа одбацити целу оптужницу или неке од њених тачака.

До сада се у пракси суда у Хагу није десило да у овој фази процеса оптужени буде ослобођен.

Уколико судије не ослободе Шешеља, суђење би требало да буде настављено доказним поступком одбране.

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007, после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог. У судском притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега.

Извор
Бета

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Нема говора о мобилизацији – Кремљ

Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.

„RТ.Док: Време наших хероја” почело на Мећавнику уз поздраве Љубимове, Косачова, Захарове, Кустурице…

У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.

Хроника специјалне војне операције за 22.1..2024.

Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за