Илузорне шансе другог Бретон-Вудса
Француска револуција, други Бретон-Вудс (градић у САД-у где је на конференцији разрађен међународни систем организације новчаних односа и трговинских обрачуна 22. јула 1944. године) – то су наслови у европским издањима. Сензацију је огласила министар финансија Француске Кристин Лагард, која је објавила о плану преуређивања глобалног финансијског система. Како Француузи желе да прекроје постојећи систем међународних финансијских односа? Коментар посматрача Сергеја Гука.
Планови су заиста наполеоновски. Повећати регулисање светског финансијског система и банака. Свршити са вишемилијардним шпекулацијама намирницама и корисним рудама. Оквири валутних колебања бар делимично морају да одређују државе. То значи да не потражња и понуда, већ владе ће одређивати котирање на међународним девизним тржиштима. Циљ: заштита светске трговине, као и економије сиромашних земаља од шоковских девизних потреса. Треба да глобална економија буде вакцинисана од рецидива кризе. Све је то дивно, али истовремено и илузорно. Ко ће оставривати реорганизацију? На каквој основи – законодавно обавезној или добровољној? Ко ће контролисати? Може ли да се постигне слога у оквиру двадесеторице? Ако је она могућа, како се може убедити остали свет да живи према новим правилима?
Пред микрофоном је руководилац Центра финансијско-банкарских истраживања Института економије РАН Вјачеслав Сенчагов.
Постоји дисбаланс између обима финасијских инструмената и обима трговине, индустријске производње, пољопривредне производње итд. Природа дисбаланса се састоји у томе што шпекулативна начела на финансијским тржиштима играју првостепену улогу. Зато, мислим, могуће је у принципу да се говори о регулисању девизног курса. Међутим, ради тога је потребно имати другу информативно-аналитичку базу. Морају постојати организације које би могле да реализују ту идеју. ЕУ, у принципу, разрађује директиве, рецимо, буџетског регулисања. Свакако, девизни курсеви су много тањи инструмент. Ту се може говорити о неким оквирима, али је питање – шта да се ради у случају кршења тих оквира? Ко ће одлучивати? Како ће бити осигурано испуњавање тог решења?
Управо такве диспропорције – оне данас нису само између обима дериватива, обима светске трговине, продрли су у сферу производње. Постоји ли заиста мањак намирница? Постоји ли хиперпроизводња у вађењу нафте и гаса? Не постоје светски биланси којима може да се верује. Зато директивни органи као у ЕУ могли би да подесе систем информација према наведеним питањима. То је полазна тачка, мислим. Потребно је у самој реалној економији обезбедити бољу избалансираност. Ту је корен решења таквог проблема: у новом квалитету макрорегулисања.
Потребан је биланс новог схватања светске архитектонике. Светска архитектоника то нису само инструменти, то су реални процеси у самој економији. У обиму намирница, узимању у обзир радних ресурса да не дође до еколошког преоптерећења, напетости. У томе је реалан проблем.
Крупни европски економски ауторитети за сада ћуте: судећи по свему, проучавају француску иницијативу. Њихови мање познати коллеге обазриво сахрањују револуционарну идеју. Проричу да Париз неће добити подршку двадесеторице. Изгледа да ће тако и бити. Немачки публициста Клаус Хулвершајт се сећа да је крајем 1990-их година ондашњи министар финансија СРН Оскар Лафонтен се обратио сличним идејама САД-у. Није био прихваћен. Протеклих година кардиналне промене у америчкој буџетско-финансијској политици нису примећене.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- финансије
- производња
- криза
- инфлација
- производња
- храна
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »