Карл Неселроде: министар и пудинг

Син Немца и Јеврејке, Карл Неселроде рођен је 1780. године у Лисабону на енглеском броду. А постао је канцелар и министар иностраних послова Руске Империје. Руском дипломатијом гроф Неселроде руководио је 40 година – при томе он је био протестант до краја живота и никада није научио правилно да говори руски. Мишљења о спољнополитичким успесима грофа Неселродеа могу бити најразличитија. Многи сматрају да је у многоме управо његова политика довела Русију до Кримског рата. Али његов допринос гастрономској историји неоспоран је. Многа јела 19. века носила су име Карла Васиљевича Неселродеа: супа Неселродеа од репе, пудинг Неселродеа од кестена, суфле Неселродеа од птице галинага.

Заиста, 1812. године положај Неселродеа при двору био је ојачан женидбом ћерком угледног министра финансија Грујева – другог познатог гурмана, у чију част је названа чувена грујевска каша.

Прост народ извртао је грофово презиме Неселроде, необично за руско ухо, називајући га „Кисељ вроде“ – чак у томе је био кулинарски одјек, јер „кисељ“ је густи национални руски напитак.

Први секретар француске амбасаде гроф Рејзет боравио је код министра Неселродеа 1852. године на великом званичном ручку. Сећао се да је префињени ручак био одлично сервиран. Сам Неселроде, по сведочењу француског дипломате, био је врло суздржан, мада је волео добро да поједе. Пре ручка, који је увек био врло истанчан, ништа није јео, само је пио ујутру и у три сата по подне чашицу малаге са бисквитом. Сам је наручивао себи ручак и знао је од чега се прави свако јело. Једном на ручку код данског амбасадора Неселроде је обратио пажњу на пире од дивљачи и одмах је записао оловком у свој нотес начин његовог припремања. Овај рецепт био је послат његовом кувару, који је чувао као драгоценост овај занимљиви аутограф.

Најпознатије јело названо у част руског министра иностраних послова је пудинг Неселродеа, који представља десерт од кестен-пиреа са кремом, украшеним воћем у глазури. Десет је смислио његов кувар Муи.

Искусни кувари који су радили код Неселродеа били су чувени у читавој Русији. Скоро све престоничко племство водило је своје куваре у кихињу Неселродеа, плаћајући за учење баснослован новац његовом кувару. Једном се на тој основи десио занимљив случај.

Главни кувар код грофа Неселродеа је постао, заменивши француске куваре, бивши ученик његове кухиње Алексеј, кмет кнеза Алексеја Васиљјевича Долгорукова. Кнез Долгоруков који је ручао код грофа Неселродеа тако је био одушевљен гурјевском кашом, да је пожелео да грофовски кувар подучи његовог француског кувара и замолио је да му се сутра пошаље тај уметник. Какво је било чуђење кнеза када је у кувару позваном за обуку Француза у припремању грујевске каше препознао свог кмета Аљошку, кога је заборавио у кухињи код Неселродеа. Кнез је одмах отерао француског кувара и узео себи као шефа кухиње тог алексеја, одредивши му исто тако високу плату коју је код њега примао Француз. Али од тада гроф Неселроде и кнез Долгоруков нису били велики пријатељи – између њих постојао је камен спотицања који се звао кувар Алексеј.