Азем Власи обмањује шиптарску јавност

Азем Власи, саветник премијера косовске владе, не престаје да својим изјавама обмањује овдашњу јавност, па наставља већ познатим манипулацијама да објашњава процес решавања статуса Косова и Метохије

То је типичан пример косовске школе информисања, која у било ком спору и поред безбројних чињеница, доказа и истина неповољних по њих, ствари представља онако како њима одговара.
Када им у некој расправи избаците све адуте из руку, када немају одговоре на постављена питања и када више не могу да се бране пред налетом многих аргумената, чињеница и доказа, безочно прелазе у напад оптужујући друге за оно што су сами урадили.

У последњој изјави, правник Власи држи "пацке" моћној Русији замерајући јој "да је неозбиљно да Русија својим понашањем и ставом жели да се питање Косова реши на други начин, а не кроз СБ. Да човек не поверује?!

Па Русија (а са њом и Србија) се "уби" да се то реши у СБ, али албански ментори на челу са Америком схвативши да им план о стварању још једне албанске државе, и то на територији Србије, неће проћи кроз УН узалудно сада покушавају да то "реше" кроз Контакт групу.

Власијева тврдња да ће се ту донети одлука о статусу покрајине је велика обмана, више албанске нео наше јавности јер је и њему јасно да то није истина. Само су УН, тј. СБ надлежни за доношење такве одлуке. Све остало су приче, заваравања, обмане и неистине.

Њему је то јасно, па зато и каже, а истовремено и прети да "ако Русија ветом блокира независност, свесна је да на себе преузима одговорност за све последице и решења на други начин".
Правнику Власију ваљда је јасно да би последице сносили они који би донели противправне одлуке, супротне свим данас важећим међународним споразумима, конвенцијама, уговорима, декларацијама и Повељи УН о неповредивости државних граница и територијалног интегритета и суверенитета чланица УН. То је типичан пример већ поменуте безочности, када се други оптужују за сопствене прљавштине и незаконитости.

За нас, Косовце, ништа необично и ништа изненађујуће јер се ништа друго не може очекивати од истакнуте и једне од ударних песница албанског сепаратизма.

Које су то последице и "решења на други начин" саветник Власи не каже, али то отворено говоре припадници некадашње тзв. Ослободилачке војске Косова - силом, тј. оружјем.

Ако је то тако, а јесте, јер су истоветне изјаве и неких косовских званичника ("ако треба и ратоваћемо") и забринуто често то понављају и представници многих западних земаља, онда је више него јасна барем једна ствар - када не постоји правни основ за признавање независности Косова (сем ако се с тим не сложи Србија) онда остаје само онај други, пун опасности и тешких последица - бесправни.

Није још само јасно, а то би господин Власи требало да објасни - ко ће у том његовом "на други начин" (решење статуса Косова) бити албански "саговорник" снаге Кфора, преостали Срби на КиМ, или можда сама држава Србија. Не треба бити много паметан, па на то тачно одговорити.

Када овако чита лекције великој Русији, какве ли тек савете даје свом премијеру када је у питању држава Србија и решавање судбине прогнаних и преосталих Срба на КиМ није тешко ни претпоставити.

Србија је резолуцијом најавила тајванизацију Косова

На првој сесији Контакт-групе одржаној откако је решење косовског проблема из Савета безбедности премештено у ово тело, договорено је да нови преговарачки процес почне “шатл-дипломатијом”. То практично значи да представници Београда и Приштине неће диванити директно, већ ће у наредних 120, а можда и више дана, њихове ставове покушати да приближи преговарачка тројка, коју ће чинити представници САД, Русије и ЕУ.

- Не очекујем да ће се нешто битно променити кроз предстојећи круг преговора. Напросто, ни Срби ни Албанци нису ти који се питају о будућности Косова. Међународна заједница је та која мора да донесе одлуку. Разговори ће се, дакле, водити само о одређеним детаљима, а не о суштини. Јер, статус Косова је известан: независност под протекторатом – каже за „Дневник” политички аналитичар из Приштине Батон Хаџиу.

Да ли је Скупштина Србије је кроз управо усвојену резолуцију јасно поручила да независност КиМ не долази у обзир?
– То је било очекивано. Међутим, и Београд мора бити свестан да је тиме заправо ушао у процес тајванизације Косова. Но, да ли ће Србија признати независно Косово или не, то је ипак највише проблем унутрашњих политичких односа у самој Србији. Наравно, имаће и Косово потешкоћа уколико га Београд не призна, али, понављам, све је у рукама међународне заједнице. И то је добро. Јер, превише је свог ауторитета међународна заједница инвестирала у ове просторе да бисмо се вратили некаквим нашим досадашњим моделима „комуникације”, односно рату и непријатељствима. Заправо, остаје нам само да се надамо да ће се негде успут, можда и кроз ове преговоре који следе, реформисати тај и такав језик комуникације. Зарад будућности то је неопходно и Косову, и Србији, и уопште регији.

Може ли се догодити да се уз посредовање Контакт-групе ипак дође до неког компромисног модела за будућност покрајине?
– Нема ту више пуно простора за некакво моделирање. И Џорџ Буш и Кондолиза Рајс су, наиме, недвосмислено обећали да ће Косово бити независно. А Америка је превише озбиљна држава да би одлука на крају била другачија. При томе сам уверен да се чак неће све свести на унилатерална признања, већ да ће форма бити заокружена под окриљем Уједињених нација. И то ће се, верујем, знати убрзо после истека најављених 120 дана.

Руси су, међутим, јасно против таквог решења.
– Уверен сам да ће и Москва после тамошњих председничких избора, дакле након марта следеће године, прихватити солуцију независности Косова под међународним протекторатом.

Уколико се остваре ваша предвиђања и Косово на крају процеса постане независно, да ли ће то значити и масовни егзодус преосталих Срба?
– Најпре, Срби ће у најгорем имати оно што имају и сад, мада ми се чини да ће се на крају процеса искристалисати опција која предвиђа неку врсту широке персоналне аутономије. Дакле, поред аутономије у областима као што су култура, образовање, информисање, у потпуности ће бити заштићена и њихова политичка права, и то не само северно од Ибра, већ и у срцу Косова, у Гњилану, у Грачаници... У ствари, ако Косово буде независно, Срби ће живети боље него да коначно решење статуса буде некаква конфедерација Косова и Србије или, још горе, статус кво. Наиме, нико Србе неће сачувати боље од Албанаца. И то не зато што се сада напрасно развила некаква комшијска љубав, већ из јасног интереса. Косовски Албанци ће деценијама и деценијама морати да Србе држе као мало воде на длану због тога што ће бити под будним оком међународне заједнице.

Није ли нереално очекивати да Срби у то поверују?
– Наравно, биће проблема на том плану, али косовски Срби такође добро знају и да Србија не може да осигура њихову будућност. Ни на Косову, јер за то нема инструменте, а не може ни уколико Срби одлуче да напусте своја огњишта и упуте се ка Нишу, Крушевцу, Краљеву, Новом Саду... Међутим, уз помоћ Београда, која ће несумњиво и даље стизати, али првенствено ослањајући се на Приштину, они ће живети јако добро.

Екстремисти воле мутну воду

У случају да статус Косова не буде решен до краја године, прети ли опасност од ескалације насиља?
– Некаквог организованог насиља сигурно неће бити, али екстремисти ће несумњиво пробати да усталасају Косово, јер њима највише одговара ситуација у којој има оружја, криминала и мутне воде. Заправо, они само у таквим условима, када ситуација није јасна, могу добро да живе. Између осталог и због тога се већ једном мора ставити тачка на нејасан статус Косова.